Изабери језик:

Стеван Рапаић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за међународну политику и привреду

периодика

ОСНОВНА ЕКОНОМСКА ПИТАЊА У ОДНОСИМА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

У тренутку писања овог текста још увек су на снази царине од 100% које је влада у Приштини увела на робу пореклом из Србије и Босне и Херцеговине. Имајући у виду да су поред ове царинске мере, власти у Приштини решиле да укључе и нецаринске баријере, односно административне мере којима се у потпуности спречава увоз српске и босанско-херцеговачке робе, можемо рећи да су на снази санкције Приштине према Србији и Босни и Херцеговини. Последице ових мера значајне су не само за привреду Србије, већ и за регион, а поставља се и питање да ли је овим ЦЕФТА практично престала да постоји? Сматрајући да је трговина једно од основних питања не само економских односа, те да је тренутно камен спотицања у преговорима Београда и Приштине, први део рада представља приказ структуре и динамике трговине између Србије и Косова*, као и анализу чинилаца који су довели до увођења дискриминаторних царина. Посебна пажња у раду посвећена је могућностима које стоје на располагању Републици Србији да одговори на уведене санкције Приштине. Друго важно питање које се намеће све чешће као тема и препрека у преговорима Београда и Приштине, тиче се друштвене и јавне имовине на Косову и Метохији, односно спроведених и планираних својинских трансформација друштвених и јавних предузећа. У том смислу, циљ рада је да укаже на могућности истицања нерешених имовинских проблема у процесу преговарања, посебно имајући у виду актуализацију економских питања у протеклим месецима и последице које по дијалог има пропуштање претварања ових проблема у конкретне преговарачке захтеве.

периодика

УТИЦАЈ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА НА ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ ГРАДА НОВОГ САДА

О страним директним инвестицијама се пуно говорило у деценији која је за нама. Ова врста кретања капитала представљена је у јавности као најефикасније средство у борби против незапослености и сиромаштва у Србији. Сматрајући да је утицај страних директних инвестиција највидљивији и најзначајнији управо на локалном нивоу, где се јасно могу уочити разлике у квалитету живота локалне заједнице, аутор се определио да своје истраживање веже за локални економски развој града Новог Сада. Овај град је изабран, јер представља позитиван пример у привлачењу страних директних инвестиција, од којих је само у нефинансијски сектор стигло преко 2,5 милијарде евра у посматраном периоду. С тим у вези наше основно истраживачко питање гласило је: Да ли су стране директне инвестиције допринеле привредном развоју града Новог Сада? Теза од које полазимо гласи да не постоји нужна каузалност између страних директних инвестиција и локалног економског развоја, односно да стране директне инвестиције неће самим својим присуством, проузроковати ефекте преливања на локалну привреду. Ово смо успели и да докажемо путем корелационе анализе на нивоу града Новог Сада. Наиме, добијене вредности Пирсонових коефицијента корелације између прилива страних директних инвестиција и индикатора економског развоја у Новом Саду недвосмислено показују да између ова два кретања не постоји изражена линерана веза. Као индикатори локалног економског развоја коришћени су демографски подаци, подаци о запослености и зарадама, као и подаци који се односе на приходе буџета локалне самоуправе. Истраживање смо временски ограничили на период од 2001. године, када је држава почела да либерализује своју инвестициону и спољнотрговинску политику, па до краја 2013. године.

периодика

УТИЦАЈ ЗАКОНА О УЛАГАЊИМА НА ПРИЛИВ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У СРБИЈУ

Србија је једна од држава које имају либералну политику када је у питању привлачење страних директних инвестиција. Ова либерална политка подразумева изједначеност страних инвеститора са домаћим, а у неким аспектима и њихову фаворизацију. Иако је неспорно да мала држава као што је Србија, мора да се великим делом ослања на стране директне инвесиције на путу свог економског развоја, ипак свака од тих инвестиција мора бити пажљиво размотрена пре него што се и оствари. У овом раду, аутори ће се осврнути како на досадашњу праксу привлачења СДИ, тако и на Закон о улагањима, као нормативни акт који се бави примарно управо инвестицијама, па међу њима и СДИ. Основна теза овог рада тиче се како самог Закона о улагањима тако и степену његовог утицаја на политику привлачења СДИ. Нашу тезу о лимитираности утицаја Закона о улагањима и променама које нови доноси када је у питању прилив СДИ темељимо не на квалитетима или недостацима самог Закона (на које ћемо се такође осврнути) већ пре свега екстерним системским факторима, као што су транспарентност, корупција и владавина права.

ç