Изабери језик:

Стеван Недељковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

University of Belgrade – Faculty of Political Sciences

периодика

УПОТРЕБА ИСТОРИЈСКИХ АНАЛОГИЈА У ПРОЦЕСУ ДОНОШЕЊА СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ОДЛУКА НА ПРИМЕРУ ОДНОСА СРБИЈЕ И СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ПОСЛЕ 2000. ГОДИНЕ

Аналогије у спољној политици представљају један од најважнијих начина на који се политички одлучиоци сналазе на „непознатом терену“, то јест у ситуацијама са којим се до тада нису суочавали. Вођени логиком поједностављивања стварности како би могли да је разумеју, једна од најчешћих „пречица“ јесу историјске аналогије. Главна је хипотеза овог рада да су наши политички одлучиоци у односима са Сједињеним Америчким Државама покушавали да примене две такве аналогије које су се временом показале као погрешне, то јест као недовољне и неадекватне за примену у измењеним околностима. Прва је она с почетка двехиљадитих, када смо са Сједињеним Државама покушали да успоставимо односе стратешког партнерства на основама онога што је Титова Југославија урадила после раскида са Стаљином. Друга аналогија је она која се одиграва данас, а то је покушај да савезничке односе из времена Првог светског рата пројектујемо на савремене односе, посебно имајући у виду решавање статуса Косова и Метохије и актуелне преговоре са Приштином. Наше је мишљење да се у оба случаја ради о погрешним аналогијама пре свега јер је контекст битно другачији и да је свака историјска епоха непоновљива и само себи својствена. Такође, проблем су и дијаметрално супротни наративи који оптерећују наше односе будући да ти наративи, по теоријској матрици Тимотија Снајдера, почивају на две супротстављене логике, логици неизбежности и логици вечности. Једно од могућих решења јесте оно што Роберт Акселрод зове „сенком будућности“, то јест покушај да се сарадња два актера настави тако што нас неки добри односи из прошлости мотивишу да и даље сарађујемо без обзира на све препреке и уздрмано поверење у односима између две стране.

периодика

ДЕЛОТВОРНИ МУЛТИЛАТЕРАЛИЗАМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: РАЗЛОЗИ УСПОСТАВЉАЊА И (НЕ)УСПЕХА У ПРИМЕНИ КОНЦЕПТА

Време глобалне међузависности и међуповезаности поставило је пред државе, али и друге актере глобалне политике, изазов промена и прилагођавања дотадашњих стратегија деловања. Такви захтеви нису мимоишли ни Европску унију чији је сложени апарат одлучивања често показивао тромост у времену када су биле потребне хитре одлуке. Европска унија је, препознавши промене у глобалном систему, настојала да кроз концепт „делотворног мултилатерализма“ одговори на постојеће изазове, али и да реши деценијске проблеме некохерентности у сопственом спољнополитичком деловању. Наше истраживање има за циљ да пронађе разлоге одабира делотворног мултилатерализма за поуздану „стратегију“ Европске уније у односима са светом, као и да путем емпиријске анализе истражи да ли је концепт произвео жељене резултате. Испитивање примене делотворног мултилатерализма у пракси биће вршеo кроз анализу деловања Уније у „Мадридском квартету“, приликом реформе Уједињених нација и током кризе у Либији.

ç