Изабери језик:

Сретен М. Југовић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Криминалистичко-полицијска академија, Београд

периодика

РЕФОРМА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ - С ОСВРТОМ НА ПОЛИЦИЈУ-

Реформе управе и полиције, по правилу, нису могуће без  реформи (позитивног) права. Стога је у раду извршена анализа нових, круцијалних закона за управу и полицију: Закона о општем управном поступку (ЗУП-а) и Закона о полицији. Међутим, након анализе новог ЗУП-а, закључује се да није било неопходно, ни рационално, након 86 година примене доносити нови ЗУП. При томе, новоусвојени ЗУП је номотехнички спорне дикције, његова терминологија поприлично одступа од општеприхваћених управноправних материјалних и процесних појмова и института. То може изазвати  бројне проблеме у управној пракси и довести до застоја у односима грађана и управе. Премда је реч о процесном Закону, његов предмет је  неосновано проширен  управним радњама и пружањем јавних услуга, које сада добијају управнопроцесну форму! Такође, предмет рада је и анализа Закона о полицији, који је препун номотехничких, редакторских  и материјалних пропуста, али, у основи (значи не сасвим)  представља делотворан правни оквир за безбедност грађана и државе.

периодика

ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА ЛИЦА И СРОДНИ ИНСТИТУТИ ОГРАНИЧАВАЊА СЛОБОДЕ КРЕТАЊА

Задржавање је једно од овлашћења за ограничавање слободе кретања које је законодавац предвидео у циљу одржавања јавног реда, спречавања и сузбијања кривичних дела и прекршаја и спречавања угрожавања безбедности. Задржавање карактеришу краткорочност и акцесорност. Понегде се користи као синоним за лишавање слободе или превентивни притвор, премда се у законодавству, судској пракси и теорији инсистира на разликовању тих мера. Након анализе правног режима задржавања применом позитивноправног, упоредноправног и историјскоправног метода, закључује се да су законска права задржаних изнад нивоа права лица којима је ограничено кретање у европском законодавству. Права задржаних, у формалноправном смислу, готово се поклапају са правима и уставним гарантијама лица лишених слободе. Такође, она су у великој мери усклађена са чланом 5 ЕКЉП. Ако се има у виду да задржавање по Законику о кривичном поступку има готово иста обележја као и лишење слободе, онда се може рећи да оно представља својеврсни еуфемизам за лишење слободе. Стога је похвално решење нашег законодавца који права задржаних готово изједначена са правима лица лишених слободе.

периодика

КОРУПЦИЈА У ЈАВНОЈ УПРАВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - СПЕЦИФИЧНОСТИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МЕХАНИЗМИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ

У раду се најпре претежно синтетички одређују појам и специфичности корупције у јавној управи. Потом се, у складу са актуелном стратегијом и стањем у Србији анализирају институционални механизми спречавања (и сузбијања) корупције. Теза је аутора да се једино јаким политичким институцијама и снажним административним институционалним механизмима корупција може држати под контролом. У Републици Србији постоје институционални механизми за борбу против корупције, међутим њихова делотворност није на завидном нивоу. Разлог томе је делимично нормативне природе (проблеми са применом новијих „антикоруп-цијских“ закона, недостатак ауторитативних овлашћења Агенције за борбу против корупције, и др.), а у већој мери то је, у начелу, недостатак импулса политичке власти. Могуће решење је у перманентном оснаживању државних институционалних механизама за супротстављање корупцији, као и ефективном оживотворењу антикорупцијских стратегија које упућују на одговарајући законски оквир и наоптималније моделе мера за спречавање корупције. Коначно, у раду се дају и конкретни предлози за јачање институционалних капацитета за супротстављање корупцији.

периодика

ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ОДУЗИМАЊА ИМОВИНЕ СТЕЧЕНЕ КРИМИНАЛОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Последице које собом носи организовани криминал, не произлазе само из конкретних криминалних радњи, већ су оне далекосежне и огледају се у могућности његовог утицаја на доношење државних одлука у сфери економије или политике, па чак и на међународне односе у целини. Теза је аутора да je стицање финансијске користи један од основних мотива за вршење тешких кривичних дела, а да нелегално стечена средства служе за финансирање нових криминалних активности, или се перу у циљу инфилтрације у легалне економске токове, чиме се остварује не само економска, већ најчешће и политичка моћ организованих криминалних група. У том контексту, аутори посебно апострофирају неопходност одузимања имовине стечене криминалом, као мере sui generis, која је моћно средство слабљења финансијске базе криминалних структура, којом се онемогућава њихово активно деловање и стратешки руше економске полуге моћи организованог криминала. Коначно, у раду се дају и конкретни предлози за јачање институционалних капацитета у борби против организованог криминала и повећање нивоа ефикасности система одузимања имовине стечене криминалом.

ç