Изабери језик:

Срђан Т. Кораћ

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за међународну политику и привреду, Београд

периодика

ЈАВНИ СЛУЖБЕНИК КАО КРИМИНАЛНИ ПРЕДУЗЕТНИК: У КОЈОЈ МЕРИ КРИВИЧНИ ПРОГОН ПОДУПИРЕ ИНТЕГРИТЕТ?

Рад анализира да ли и у којој мери нормативни и институционални оквир кривичног прогона може да буде делотворан вид спољне контроле интегритета јавних службеника са криминалним „предузетничким духом”. Аутор полази од претпоставке да ваљано осмишљена и доследно спроведена политика кривичног прогона и кажњавања јавних службеника додатно јача етичко поступање јавних службеника и сужава простор за појаву корупције у јавном сектору, чиме посредно подиже квалитет пружања јавних услуга и осигурава обликовање и спровођење јавних политика и програма у складу са јавним интересима. Тежиште анализе је стављено на међународне стандарде, нормативна и институционална решења примењена у развијеним демократијама и практичне изазове који се појављују у погледу пријављивања, прикупљања судски валидних доказа, изрицања казни, одузимања криминалног профита и интегритета полиције и кривичног правосуђа. Аутор закључује да строга казнена политика нужно нема одвраћајуће дејство на потенцијалне починиоце и да би хронична кашњења у судском поступку могла да охрабре поједине јавне службенике да се лакше упусте у криминалне предузетничке подухвате.

периодика

ЕТИЧКЕ ОПРЕЧНОСТИ ТЕЗЕ О ДЕМОКРАТСКОМ МИРУ

Рад анализира унутрашње етичке противречности садржане у тези о демократском миру из перспективе утилитаристичке верзије консеквенцијалистичког приступа и етике дужности засноване на кантовској деонтологији. Аутори полазе од претпоставке да прагматско-политичку (зло)употребу тезе о демократском миру – једног од омиљених легитимацијских основа интервенционистичке политике САД и других западних сила – на почетку 21. века олакшава управо климаво етичко утемељење ове идеје, што подрива сазнајну, нормативну и практичну валидност њених суштинских поставки. Због тога је анализа усредсређена на интелектуално наслеђе на које се ослања савремена теоријска аргументација о демократском миру, односно превасходно на етичка учења Џона Стјуарта Мила и других водећих британских утилитариста, и Имануела Канта. Аутори закључују да анализа тезе о демократском миру у кључу утилитаристичког интелектуалног наслеђа у потпуности потврђује њихову полазну претпоставку и то на примерима чињења моралних компромиса зарад остварења добробити, недостатака у прорачунавању могућих исхода конкретних акција и моралне амбивалентности истовременог заговарања идеје међународног мира и сарадње и лаке легитимизације прагматског коришћења насиља. Испитивање валидности тезе о демократском миру у кључу деонтолошке перспективе само је делимично потврдило претпоставку о постојању унутрашњих етичких противречности.

периодика

РЕВИЗОРИ КАО НАДЗИРАЧИ РАДА ЈАВНЕ УПРАВЕ: НАЦИОНАЛНИ И НАДНАЦИОНАЛНИ НИВО

Рад анализира у којој мери ревизорске институције могу да делотворно надзиру квалитет рада јавне управе на националном и наднационалном нивоу власти и посредно подстакну доследно поштовање етичких стандарда. Аутор је тежиште анализе ставио на поље надлежности, овлашћења и праксе органа ревизије и са намером да утврди структурне слабости деловања ревизора као механизма спољне контроле рада јавних службеника. Анализа је ограничена на одабрани узорак постиндустријских полиархија (САД, Велика Британија, Француска, Немачка и нордијске земље), Суд ревизора ЕУ као пример надзирача деловања наднационалне администрације, те на Србију као посткомунистичку земљу која тек гради стандарде и праксу у овој области. Налази истраживања показали су да врховне ревизорске институције – једнако на националном и наднационалном нивоу власти – спроводе надзорну улогу посредно и то посредством пружања техничке експертизе другим институцијама и прослеђивања систематизоване чињеничне грађе о постојању праксе злоупотреба јавних овлашћења.

периодика

НАДНАЦИОНАЛНА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА НА ПОМОЛУ?

Рад анализира еволуцију и деловање посебних наднационалних тела и организационих јединица при постојећим институцијама Европске уније којима je поверено обављање класичне обавештајне и криминалистичко-обавештајне функције. Аутор анализу ставља у теоријски оквир омеђен концептима секуритизације јавних политика, демократске контроле обавештајне функције и демократског легитимитета, будући дa je преношење методологије обавештајног рада из области националне безбедности у рад полиције, царине, пореских органа итд. отворило нови простор у којем може да дође до нарушавања комунитарних јавних ин­тереса и угрожавања људских и грађанских права деловањем наднационалних институција. Аутор указује на озбиљну претњу коју појачана и неселективна секуритизација кому­нитарних политика има по крхку равнотежу између доследног поштовања људских права и безбедносних обзира, о чему сведоче и бројне контроверзе које су се недавно појавиле око демократске легитимности масовне примене обавештајних метода и техника спрам потенцијалног угрожавања права на приватност и других људских и грађанских права. Аутор закључује да само транспарентна наднационална обавештајна служба смештена у нормативни и институционални оквир ЕУ може да допринесе делотворнијој заштити виталних безбедносних интереса, а без подривања заштите људских права као једне од темељних вредности европске интеграције.

периодика

СПРОВОЂЕЊЕ РЕФОРМЕ ЈАВНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ: ПРИМЕР ПОЈЕДИНАЧНЕ ОДГОВОРНОСТИ

Рад анализира досадашње резултате текуће реформе јавне управе у Србији на плану уградње начела одговорности као једног од основних обележја концепта добре управе. Циљ анализе је процена квалитета механизама за утврђивање дисциплинске одговорности и кажњавање и заштиту узбуњивача. Полазна претпоставка је да ваљано осмишљена и доследно спроведена нормативна и институционална решења за установљавање одговорности као формативног принципа организације рада јавне управе стварају окружење погодно за морално исправно поступање јавних службеника. Важност овог истраживања огледа се у чињеници да једино приврженост одговорности сужава простор за појаву корупције и тако посредно подиже квалитет пружања јавних услуга, те осигурава спровођење јавних политика у складу са јавним интересом. На основу налаза спроведеног истраживања аутор закључује да постоје структурне препреке за стварање радног окружења у јавној управи погодног за доследно поштовање етичких стандарда. Аутор наглашава да одсуство механизма за заштиту узбуњивача представља најслабију тачку реформских мера предузетих у правцу јачања појединачне одговорности, те тиме делимично обесмишљава усвојене циљеве преображаја јавне управе у Србији у складу са узором постиндустријских демократија.

периодика

ЈАВНИ СЛУЖБЕНИК ЗА 21. ВЕК: КА САВРЕМЕНОМ УЧИТАВАЊУ ГЕСЛА „ПЛЕМСТВО ОБАВЕЗУЈЕ”

Рад разматра неопходност оживљавања друштвене улоге јавног службеника 21. века засноване на идеји друштвене правде у околностима дубоке и скоро деценијске рецесије изазване некритичким форсирањем неолибералног модела друштвеног развоја и применом корпоративно-тржишних метода у управљању секторским јавним политикама. Друштвена улога јавне управе је инсистирањем на претварању чиновника у својеврсног продавца на „киоску” јавних услуга скрајнута из академске дебате и праксе. Аутор заступа становиште да фактичка технократска надмоћ над грађанима и већа способност исправног разумевања садржаја јавног интереса спрам грађана ствара за јавне службенике моралну обавезу да професионалним деловањем доприносе остварењу друштвене правде као темељне сврхе постојања демократски уређене политичке заједнице. Операционализација концепта друштвене правде у раду јавне управе захтева преображај друштвене сврхе службеничког еснафа сходно модерном учитавању аристократског гесла да „племство обавезује”. Аутор закључује да јачање професионалног интегритета унутар еснафа мора да буде засновано на пуном уважавању комунитарне сврхе секторских јавних политика као противтеже прагматском светоназору модела новог јавног руковођења оличеног у моралној индиферентности према суштинској потреби грађана за самоостварењем у оквирима политичке заједнице.

периодика

ПРИСТРАСНОСТ КАО ПРЕПРЕКА ВАЉАНОМ ЕТИЧКОМ ОДЛУЧИВАЊУ У ЈАВНОЈ УПРАВИ

Рад анализира феномен пристрасног одлучивања у домену професионалног обављања јавних послова као једног од структурних узрока кршења етичких стандарда јавне службе. Полазна тврдња је да појава пристрасности у одлучивању није случајан или повремен чин појединих јавних службеника склоних злоупотребама јавних овлашћења, већ се корени овог феномена налазе у антрополошким и психолошким обележјима односа појединца у заједници. Тежиште анализе је стављено на противречности између захтева ваљаног етичког одлучивања и друштвених очекивања које пред јавног службеника као појединца стављају његова блискост са породицом, родбином, пријатељима и суграђанима. Сукоб јавног и приватног интереса и фаворитизам као његов пратећи феномен узети су као примери где ове противречности највише долазе до изражаја. Аутор закључује да су антрополошке и психолошке основе пристрасности процесом социјализације чврсто уграђене у личност јавног службеника, те стога морају да буду узете у обзир приликом осмишљавања нормативних и институционалних решења за јачање интегритета јавне управе у Србији.

ç