Изабери језик:

Срђан Перишић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Београд.

периодика

САРАДЊА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ: ОДБАЦИВАЊЕ АТЛАНТИЗМА И МОГУЋА ГЕОПОЛИТИЧКА АЛТЕРНАТИВА

Аутор у раду сагледава односе Србије и Русије у последњих десет година. После увода, где су истраживачка питања, у другом поглављу се анализира војна сарадња две земље од 2014. године кроз одбацивање прикривеног атлантизма који је до тада Србија спроводила. У трећем поглављу се односи Србије и Русије посматрају кроз стратегије националне безбедности Србије 2009. и 2019. године и даје се мишљење о карактеру геополитичког идентитета Србије. Наводи се да доктринарно прихватање стварног геополитичког идентитета Србији даје основе за истински развој на унутрашњем и спољном плану. У четвртом поглављу су приказани економски односи са Русијом који дају Србији могућност алтернативе. У завршном поглављу смо истакли да сарадња Србије са геополитиком Русије значи ефикаснију заштиту националних интереса, а тиме и потпунији развој саме државе и народа. С друге стране, нарастајућа мултиполарност подразумева ослањање Србије на оне геополитичке полове/идентитете који су најближи њеном цивилизацијском обрасцу, а то је – Русија.

периодика

ПОСТМОДЕРНО НЕСТАЈАЊЕ ПОЛИТИЧКОГ И ДЕМОКРАТИЈЕ

Аутор у чланку говори о кризи демократије у западним друштвима и у свету, у епохи постмодерне, као и судбином политичког која је неодвојива од демократије. Полази се од тога да је садржај модерне исцрпљен, и да је наступила нова епоха, постмодерна. Постмодерну посматрамо као либерализовану пара­дигму. Победа либерализма над другим политичким доктринама условила је његову универзализацију, што вуче за собом суштинске трансформације саме приро­де политике и демократије, али и самог либерализма. Основне узроке деструкције демократије и нестанка политичког видимо у биополитичком стању, биомоћи и биовласти као темељним карактеристикама либералне постмодерне.

 

периодика

ОДЛАЗАК МОДЕРНЕ ЕПОХЕ - ИЗМЕЂУ КРАЈА ИСТОРИЈЕ И СТРАХА ОД БУДУЋНОСТИ

Аутор у раду сагледава значење смене модерне пара­дигме и наступ нове епохе из другачијег теоријског угла него што је доминантан приступ у савременој политичкој теорији. Први део рада говори о парадигматичном схватању времена и смени историјских епоха. У другом делу се истражују значења модерности кроз настанак модерних политичких идеологија/парадигми. Двадесети век је по питању модерности имао три кључна идеолошка одговора (либерализам, марксизам и фашизам) која су се међусобно борила за победу. Све три идеологије су имале свој пут модерности, своје верзије краја историје као завршетка процеса модернизације. Прелазак из модерне у постмодерну се остварује само у либералном дискурсу. У трећем делу рада разматра се карактер краја историје из угла савремене емпирије.

 

периодика

УКРАЈИНСКО ПИТАЊЕ ДАНАС

Приказ зборника: Украјинско питање данас, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2015, 172 стр.

периодика

ЛИБЕРАЛИЗАМ VS ДЕМОКРАТИЈА: ОГРАНИЧАВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ - ИСКОРАК КА ИЗГРАДЊИ ГЛОБАЛНОГ НИХИЛИСТИЧКОГ ДРУШТВА

Аутор у раду анализира кризу западне демократије у њеној политичкој димензији, која је започела још 70-их година прошлог века, а интензивирана после пада Берлинског зида. Управо рушење Берлинског зида није само означило да је либерализам успео да са сцене склони још једну политичку идеологију социјализам, него да су либерали, било они означени као неолиберали, либертаријанци и сл. кренули у истискивање и саме демократије са којом су симбиотички на Западу изграђивали националну и социјалну државу. Последњи талас ширења демократије је у ствари привид њеног десупстанцијализовања. Од компетитивног елитизма, као њене већ давне редукције, она најпре инволуира у процедуралну или минималну демократију, да би завршила у пукој медијској манипулацији изборним телом. Кључ нетрпељивости либерализма према демократији није у неким новим изазовима пред којима се савремено друштво налази, већ у практичним консенквенцама теоријске напетости између демократије и либерализма.

ç