Изабери језик:

Слободан Комазец

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Београд.

периодика

КРИЗА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ЕФЕКТИ ПРИДРУЖИВАЊА

У раду се разматра једно од највећих проблема данас у свету - криза у Европској унији и евро зони као „срцу“ Уније, посебно из аспекта финансијске и банкарске кризе. У првом реду се врши дубља анализа финансијске кри­зе, велики потреси у банкарском, фискалном и берзанском сектору, а затим нарастање и експлозивно ширење дужничке кризе. Посебно се истражују фактори који доводе до то­га да Европска унија не може постати хомоген систем. Одступања од захтева Мастрихтског споразума и стварање дужничких економија, немогућност управљања дуговима у ситуацији глобалног експлозивног раста, емисија виртуелног новца од стране ЕЦБ и одвајање финансијско-спекулативне од реалне економије су битни фактори настанка и продужавања ове кризе. Посебно je интересантно истраживање слома економија периферије еврозоне и саме кризе у овој зони, с посебним освртом на „конструкциону грешку“ при формирању еврозоне и могућности деконструкције. У таквим кризом оптерећеним односима у ЕУ и еврозони прелази се на истраживање свих најважнијих позитивних и негативних последица у случају придруживања Србије овим интеграционим целинама.

периодика

ИНОСТРАНИ ДУГ, ПРИВРЕДНИ РАСТ И ДУЖНИЧКИ ТЕРЕТ

Дужничка криза потреса готово cвe развијене привреде света. Експлозија дугова и имплозија развоја карактеристична је и за привреду Србије. Стални раст спољне задужености и обавеза из дугова довели су до њиховог аутоматског раста, без обзира на динамику привредног раста. Годишње обавезе из дугова прелазе у неколико последњих година висину прираста бруто домаћег производа. Реално се отвара проблем несолвентности у међународним финансијским односима. У раду се истражују међусобни односи динамике раста и пораста иностране задужености, притисак дугова, фактори и индикатори задужености. Указује се на cвa ограничења данас доминантног индикатора висине задужености преко односа висине спољног дуга и бруто домаћег производа. На крају се врши анализа низа индикатора дужничког терета и сагледавање да ли је у нашој привреди настала дужничка криза и евентуално к “замка“ иностраног дуга.

периодика

БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ, ЈАВНИ ДУГ И КРИЗА ФИНАНСИРАЊА ЈАВНОГ СЕКТОРА

Фискална политика у оквиру макроекономске полити­ке, уз монетарну политику, у савременој економској политици постала је основна полуга изабраних циљева развоја и стабилизације. Фискални сектор својим приходима, расходима, јавним дугом, каматама на дуг, емисијом новца и кредита за покриће буџетског дефицита и др. постао је најснажнија полуга развоја, расподеле, стабилизације, али и оштрих сукоба инте­реса око прерасподеле буџетских средстава. Буџет и буџетска политика у последњим годинама су у средишту интереса јавности, али и велике главобоље органа задужених за буџетску политику, посебно од почетка нове светске финансијске (и наше) кризе. Уз праћење колико држава стварно оптерећује БДП својом (углавном непроизводном и социјалном) потрошњом, па до контроверзи колико је јавна потрошња извор нестабилности привреде и непроизводно оптерећење и гушење пословног (предузетничког, привредног) сектора. Нарастање дефицита буџета у последње три године, уз праву експлозију дефицита, избацили су општи захтев за смањивањем дефицита, јавне потрошње, посебно личних и социјалних издатака, али и велике дилеме где и код којих пореских инструмената повећати приходе, а да то не угрози развој и стандард становништва. Проблем на који овде желим да укажем јесте стварна висина дефицита консолидованог буџета, званични дефицит и систем финансирања дефицита, али и на огромне проблеме који ће настати у следећим година­ма у буџетској политици. Криза јавних финансија се кумулира већ низ година са све већим буџетским де­фицитом и доминантно екстерним финансирањем буџетског дефицита.

периодика

БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ, ЈАВНИ ДУГ И КРИЗА ФИНАНСИРАЊА ЈАВНОГ СЕКТОРА

Фискална политика у оквиру макроекономске политике, уз монетарну политику, у савременој економској политици постала je основна полуга изабраних циљева развоја и стабилизације. Фискални сектор својим приходима, расходима, јавним дугом, каматама на дуг, емисијом новца и кредита за покриће буџетског дефицита и др. постао je најснажнија полуга развоја, расподеле, стабилизације, али и оштрих сукоба интереса око прерасподеле буџетских средстава. Буџет и буџетска политика у последњим годинама су у средишту интереса јавности, али и велике главобоље органа задужених за буџетску политику, посебно од почетка нове светске финансијске (и наше) кризе. Уз праћење колико држава стварно оптерећује БДП својом (углавном непроизвод­ном и социјалном) потрошњом, па до контроверзи колико је јавна потрошња извор нестабилности привреде и непроизводно оптерећење и гушење пословног (предузетничког, привредног) сектора. Нарастање дефицита буџета у последње три године, уз праву експлозију дефицита, избацили су општи захтев за смањивањем дефицита, јавне потрошње, по­себно личних и социјалних издатака, али и велике дилеме где и код којих пореских инструмената повећати приходе, а да то не угрози развој и стандард становништва. Проблем на који овде желим да укажем јесте стварна висина дефицита консолидованог буџета, званични дефицит и систем финансирања дефицита, али и на огромне пробле­ме који ће настати у следећим годинама у буџетској политици. Криза јавних финансија се кумулира већ низ година са cвe већим буџетским дефицитом и доминантно екстерним финансирањем буџетског дефицита.

периодика

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, КРИЗА И НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ

У раду се истражује савремена и данас доминантна економска теорија и политика у облику неолиберализама и тржишног фундаментализма. Неолиберални концепт се ставља насупрот државном економском интервенционизму (и његовим основним механизмима регулисања привреде). Иза тога следи истраживање процеса глобализације, либерализације, дерегулације и приватизације као основних стубова ширења догме неолиберализма. Посебно се указује да тржиште није јединствен механизам и да се састоји из бројних тржишта и уграђених неравнотежа на њима. Антиинфлациона (стабилизациона) политика у склопу неоли­берализма насупрот развојној макроекономској политици, je посебно актуелно подручје у сукобу монетаризма (као основе либерализма) и кејнзијанизма (као основе државног интер­венционизма). Овде се посебно истражује однос државе и приватног капитала, деловање државе у привреди, држава благостања, профитна стопа и финансијски капитал. Иза тога следи изучавање неолибералне економије и “шок терапија”. У посебном делу се истражује утицај либерализма и монетаризма на развој неразвијених привреда. У завршном делу се указује на крах неолибералног модела развоја и антиразвојне макроекономске политике који редовно “производе” кризу развоја и запослености.

ç