Изабери језик:

Слободан Антонић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитет у Београду.

периодика

“ПУТИНИЗАМ” - ИДЕЈА ПАТРИОТСКЕ ЕЛИТЕ

Приказ књиге: Винко Ђурић, Путинизам: историја, теорија, пракса, Београд, ИПС, 2008, стр. 192

периодика

„МРЕЖА ШКОЛСКИХ ДРУГАРА“ У ПОЛИТИЧКОЈ ЕЛИТИ СРБИЈЕ

„Мрежа школских другара“ (old boy network) је бри­тански идиом који означава социјалне или пословне везе које постоје између некадашњих питомаца угледних приватних школа, попут Итона, или Оксфорда и Кембриџа. Те мреже омогућавају њиховим припадницима лакши улазак у елиту и останак на елитним позицијама. Аутор испитује да ли се овај појам може применити на део српске политичке елите који се налази у окружењу Председника републике. Анализа показује да су актери о којима je реч генерацијски блиски, да потичу из истог социјалног миљеа (махом из више средње класе), да су похађали београдске гимназије и кретали се у истим културним круговима. Све je то омогућило њихово брзо међусобно „препознавање“ и „конектовање“, и доцнији заједнички наступ као политичке и интересне групације. Ако појам „мреже школских другова“ не схватимо буквално, већ у ширем, социолошком смислу као успостављање мреже људи који су потекли из истог социјалног и културног миљеа и који су успешно привилеговали важне социјалне или економске трансакције онда ce тај појам може приклад­но применити и у анализи виших ешалона српске политичке класе.

периодика

АНАЛИТИЧКИ КОНЦЕПТИ, ХИПОТЕЗЕ И ЕМПИРИЈСКА ВЕРИФИКАЦИЈА („МРЕЖА ШКОЛСКИХ ДРУГАРА“ ЈОШ ЈЕДНОМ)

Овај чланак је наставак ауторовог ранијег текста „'Мрежа школских другара' у политичкој елити Србије“. Износе се нове чињенице које су се у међувремену појавиле, као и нова сазнања аутора која се тичу објашњења неких подата­ка из претходног текста. Аутор афирмише општу хипотезу о постојању политичког капитализма у Србији, али указује да појединачне хипотезе о начину његовог функционисања ипак захтевају додатне податке и нова истраживања. Нажалост, борем када je реч о истраживању српске елите, уверљивост и бројност научно релевантних чињеница којима располажемо још увек су знатно мањи од објашњавалачких амбиција наших хипотеза и теорија.

периодика

О „ДЕБРИСЕЛИЗАЦИЈИ“ БИРАЧА: ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ У ЈАВНОМ МНЕЊУ СРБИЈЕ

У првом делу рада износе се главни евроскептички ар­гументи присутни у јавном мнењу Србије и описује транзиција појединих српских странака ка евроскептицизму. У другом делу рада указује се на тренд (2007-2013) опадања евроентузијазма (ca 72 на 46 посто), односно пораста евро­скептицизма (са 21 на 39 посто, као и неодлучности, са 7 на 15 посто). Међутим, тај тренд се не види по саставу скупштине, где 93 посто места заузимају евроентузијастичке странке. Овај парадокс се разматра у трећем делу рада, где се показује да највеће заслуге за овај раскорак припада владајућим странкама, СНС и СПС, чија руководства воде чврсту пробриселску политику, иако су њихови гласачи изразито амбивалентни. Xoћe ли се наведени тренд и у будућности наставити, по аутору ћe зависити од политичке конјунктуре, а првенствено од исхода садашњих преговора Београда и Брисела (одн. Приштине) о решавању косовског питања.

периодика

ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ

Осврт на књигу: Милош Кнежевић, Евроскептицизам: 111 евроскептичких фрагмената, Заслон, Београд, 2008, стр. 232.

периодика

КОСОВО КАО АСИМЕТРИЧНИ КОНДОМИНИЈУМ

Кондомиијум је подела суверености над неком територијом између две државе. Аутор износи модел по коме се косовско питање решава тако што Србија и ЕУ успостављају кондоминијум над Косовом. У питању је асиметрични кондоминијум зато што ЕУ није држава. Србија и ЕУ заједно именују Високог представника на Косову. Грађани Косова могу изабрати да уз држављанство кондомонијума имају и држављанство Србије. Они такође могу изабрати да буду део српског просветног, здравственог или социјалног систе­ма и да порез плаћају Србији. Србија и Косово се одвојено интегришу у ЕУ. Коначни статус Косова биће решен након пуне интеграције Србије у ЕУ.

 

ç