Изабери језик:

Синиша Домазет

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет за примењену безбедност, Универзитет Едуконс, Сремска Каменица

периодика

„ФИШИНГ“ ‒ ИЗАЗОВ У ЗАШТИТИ БЕЗБЕДНОСТИ ПОДАТАКА КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТА

Циљ истраживања у раду је анализа једног од облика високотехнолошког криминала, који носи назив фишинг („пецање“). Истраживањем је утврђено да је број фишинг превара широм света у порасту из године у годину, са великим штетама. Облици и начини извршења овог вида преваре еволуирали су током времена и постали све софистициранији и самим тим, тежи за откривање. Показало се да су фишинг нападима погођени не само грађани, већ и привредни субјекти и важне државне институције. У раду су приказани примери фишинг напада у свету и у Републици Србији. Анализа је показала да је Република Србија све више угрожена услед фишинг напада и да не постоји lex specialis којим је уређено ово питање. Утврђено је да је неопходно предузети бројне превентивне мере за спречавање крађе приватних података и других значајних информација. То подразумева повећан опрез код отварања мејлова, пажљиво читање њиховог садржаја, избегавање „клика“ на сумњиве линкове чиме се активирају малициозни софтвери, повећан опрез код електронске трговине и коришћења кредитних картица и друге мере. У раду је указано на потребу доношења посебног закона који би уредио област фишинг преваре, као и пооштравање казнене политике. У раду су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.

периодика

СКАНДАЛ „КЕМБРИЏ АНАЛИТИКА“ – НОВИ ИЗАЗОВ У ЗАШТИТИ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ?

У овом раду је анализирана афера у вези са компанијама Фејсбук и Кембриџ аналитика, у светлу нове Уредбе ЕУ у области заштите података (GDPR). Анализа је показала да постоји велика потреба за ефикаснијом заштитом личних података корисника на интернету. Такође, анализа је показала на који начин су вршене злоупотребе личних података. С обзиром да се нова Уредба може примењивати и ван граница Европске уније, у вези са њеном екстериторијалном применом указано је на неколико кључних проблема. Прво, утврђено је да у пракси постоје тешкоће у вези са спровођењем Уредбе. Друго, анализа је показала да се у случају екстериторијалне примене Уредбе јавља проблем сукоба јурисдикција. Треће, нису довољно развијени механизми за решавање сукоба закона између различитих држава. Решење представља закључивање билатералних међународних уговора између Европске уније и трећих земаља. На овај начин би се омогућила примена Уредбе и у државама које нису чланице Уније. У истраживању су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.

периодика

ПОЛИТИКА КОНКУРЕНЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И УСЛУГЕ ОД ОПШТЕГ ЕКОНОМСКОГ ИНТЕРЕСА

Аутор овог чланка се руководи са два различита ме­тода. Први од њих је позитивно-правни метод који је намењен анализи позитивних правила у праву конкуренције ЕУ у области услуга од општег економског интереса (SGEIs). Други од њих је правно-логички метод индукције и дедукције, који је примењен у решавању многих правних и логичких проблема у вези са услугама од општег економског интереса. Многа питања се јављају када говоримо о SGEIs: како се дефинишу услуге од општег економског интереса, када ће се активност оквалификовати као економска за потребе конкурентских правила, када је активност неекономска, могу ли правила Уговора о државној помоћи да се примене на операторе услуга непрофитног карактера и тако даље. Oдлука у случају Altmark установљава неке водеће принципе, али ми сматрамо да је пожељан даљи развој у погледу дефиниције услуга од општег економског интереса.

 

периодика

ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ НА БАЛКАНУ КАО УСЛОВ ЗА ПРИСТУПАЊЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: ПРЕПРЕКА ИЛИ ДОБРА ПРАКСА?

Овај научни рад показује да се питање добросуседских односа на Балкану као услова за придруживање ЕУ, мора посматрати пре свега кроз правну димензију засновану на постојећем легислативном оквиру ЕУ којим се уређује сам ток и услови пријема у ЕУ. У досадашњој пракси земаља Балкана, у овом раду обрађеној кроз четири студије случаја међусобних спорова између земаља кандидата и/или земаља чланица (Хрватске, Србије, Црне Горе, БЈР Македоније и Грчке), види се да је често пријем у ЕУ имао и политичку димензију. Закључак који се у истраживању намеће је да би у будућем периоду ЕУ, приликом процеса придруживања земаља суседа на Балкану, требало строго да инсистира на избегавању било какве политичке димензије у решавању њихових међусобних спорова, што ће и сам процес придруживања знатно унапредити и олакшати.

ç