Изабери језик:

Сања Стошић

Др Сања Стошић, научни сарадник. Мастер студије завршила је 2010. године, а као прва филипинисткиња у Србији докторирала је 2016. године са темом: „Културолошке особености Филипина у шпанском колонијалном периоду“. У звању је научног сарадника у које је изабрана 2018. године. Осим културолошке и комуниколошке, као области научног интересовања др Сање Стошић издвајају се историјска, друштвено-економска и политичка питања, са посебним освртом на Шпанију и земље Латинске Америке, као и земље азијско-пацифичке регије.

периодика

КРИТИЧКА АНАЛИЗА ДИСКУРСА И ПОЛИТИКА

Циљ овог рада је сагледавање могућности критичке анализе дискурса да у складу са њеним полазиштима, аналитичким методама и теоријским концептима понуди адекватан третман политичких проблема, односно тумачења политичких дискурса. С тим циљем најпре смо приказали главна схватања и концепте ЦДА, потом их приказали у контексту њиховог функционисања спрам дистинктивних одлика политичког дискурса.

периодика

МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

Друштвено-политичке, економске и културне промене условљене неолибералним концептом најразвијенијих држава Запада довеле су у питање значај националних  граница и повећале су ниво њихове пропустљивости. Подривајући превасходно економску, али и политичку и културну раван друштва, механизми економског неоколонијализма данас превазилазе оквире националног идентитета и воде неумитно ка његовој културној и идеолошкој реконструкцији и детериторијализацији. Циљ овог рада је да кроз политичко-културолошку призму анализира мултикултурализам савремених либерално-демократских држава, као и изазове које са собом носи повећан степен миграционих кретања, преиспитујући истовремено развој флуидних граница и евентуалне трансформације националног идентитета, који упркос свему опстаје. Ипак, као последица поменутих процеса, долази се до закључка да традиционални концепти као што су „политике признавања и „политике разлике“, који почивају на култури као кључном фактору, све више бивају обојени успоном радикалног популизма као доминантним аспектом актуелног политичког дискурса.

периодика

ХУМОР КАО ЕЛЕМЕНТ САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ: ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ СРБИЈЕ И ШПАНИЈЕ

У настојању да широј јавности „продају” одређене политичке идеје и вредности, у данашњем дигитализованом медијском свету политичке странке у потпуности су прихватиле препоруке рекламних агенција и, за разлику од некадашњих крутих норми и приступа лишеног креативне слободе, у својим кампањама почеле су да прибегавају смелијем и оригиналнијем изразу заснованом на употреби упечатљивих порука, али и често двосмислених и провокативних слика и слогана. Са друге стране, као неизоставан елемент савремене политичке комуникације, у амбијенту дубоке политичке, друштвене и економске кризе у којој су се нашле како Србија, тако и Шпанија, употреба друштвених мрежа и нових технологија омогућила је развој видео активизма у коме се као доминантан вид политичке борбе издвојило ширење разних пародијских видео импровизација и сатиричних порука пласираних у јавност делимично од стране самих политичких партија, а делимично од стране грађана и нових медија. Са циљем да укажемо на паралеле у актуелним политичким кретањима у Србији и Шпанији и истакнемо сврсисходност присуства хумористичких елемената у области модерне политичке комуникације, у овом раду ћемо анализирати неке од најпопуларнијих комичних садржаја насталих у оквиру предизборних кампања обеју земаља. Приступајући проблематици хумора као специфичној категорији условљеној принципима групне динамике и социјалне интеракције, посебну пажњу посветићемо његовој еволутивној димензији отелотвореној кроз масовну употребу друштвених медија попут Фејсбука, Твитера, Јутјуба и сл. (Facebook, Twitter, YouTube) и све израженије „постдемократско” расположење грађана.

 

периодика

БРАЗИЛ KAO НОВИ РЕГИОНАЛНИ ЛИДЕР

У светлу новонастале светске ситуације изазване неминовним слабљењем економске, политичке и војне хегемоније Сједињених Америчких Држава, немогуће је не приметити све већи значај геополитичког издвајања Бразила и његов успон у односу на остале државе региона. Иако државници ове земље негирају било какав облик свесног вођења политике Бразила као регионалног лидера који се такмичи са САД, сам осврт на његову спољну политику и економски бум којим се Бразил од некадашњег дужника претворио у финансијера не само земаља у региону, већ и самог Међународног монетарног фонда, говори више од било каквих речи. Чињеница је да најновија светска дешавања имају за последицу не само транзицију америчког унилатерализма и новонастали савезнички однос између Бразила и бивше супер силе, већ и развој различитих перспектива у процесу латиноамеричких интеграција. Сажетим прегледом аналитичке мисли водећих политиколо­га и дипломата региона, у овом раду је учињен покушај да се у ширем контексту сагледа нова улога Бразила, али и све присутније јачање левичарских социјалних покрета.

 

периодика

ШПАНСКИ ФИЛИПИНИ КАО ТАЧКА СУСРЕТА ЛОКАЛНОГ И ГЛОБАЛНОГ

Вођена циљем ка успостављању прекоокеанскe базе на Истоку, шпанска монархија окренула се духовном покоравању Филипина и у периоду од XVI до XIX века Шпанија и Мексико извршили су јак утицај на културни идентитет Филипина. Заправо, већ током XVI века дошло је до коренитих промена у друштвеном уређењу Филипина, а сам колонизаторски дискурс обележио је синкретизам филипинске традиционалне културе, азијских и хиспанских културних елемената. Прожимањем локалних и колонизаторских културних пракси Манила се развила као мултикултурални центар прекоокеанске трговине, а филипински идентитет дубоко је обележила синергија Истока и Запада. Да би представили природу шпанске колонијалне управе на Филипинима, историјско-прегледним методом извршили смо анализу аутохтоног уређења Филипина и дали општи приказ развоја колонијалних Филипина. Такође, у светлу поменутог настојања, посебну пажњу посветили смо феномену политичке моћи који је у већини локалних развијених приобалних заједница карактерисала дијалектика подређености и надређености.

периодика

УТИЦАЈ ШПАНСКЕ КОЛОНИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ НА ФОРМИРАЊЕ ФИЛИПИНСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Културна интеракција до које је дошло током шпанског присуства на Филипинима (XVI–XIX века), допринела је развоју различитих перцепција овог раздобља у савременом културолошком контексту. Ослањајући се на аналитички приступ у идентификацији оних историјских записа који могу да се сматрају објективним изворима за квалитетну интерпретацију шпанске колонијалне политике као креативне силе у формирању филипинског националног идентитета, предмет овог истраживања односи се на тумачење друштвеног и политичког контекста који антиципира колонијалне претензије Шпаније ка Азији и одређује политику шпанске круне ка Филипинима. У настојању да се кроз призму историјско-политичког дискурса сагледа значај хиспанског раздобља за развој и формирање филипинског културног идентитета, мултидисциплинарним приступом дат је глобални приказ развојног пута Филипина у време шпанске колонизације. Компаративно дескриптивним и критичким методом сагледан је развој различитих друштвених група и у оквиру њих интересних и економских сфера и изведени су закључци о нераскидивом односу моћи, религије и политике као кључним феноменима за разумевање друштвено-политичког преображаја филипинског колонијалног уређења. Схваћена као израз колективне самосвести, борба за осамостаљењем и изградња националног идентитета приказане су као последице јачања одређених друштвених група и новонасталих народних снага пробуђених управо захваљујући специфичној природи колонијалног контекста.

периодика

НЕОЛИБЕРАЛНИ ПРИНЦИПИ БОГАТСТВА И МОЋИ

Приказ књиге: Noam Chomsky, Rekvijem za američki san, Sanford, Zagreb, 2017, 165 str.

периодика

САДРЖАЈ МЕДИЈСКОГ ПРОСТОРА У СРБИЈИ ТОКОМ 2015. ГОДИНЕ

Полазећи од културолошког становишта да политички и медијски дискурс неумитно учествују у формирању националне колективне свести, у овом раду покушали смо да укажемо на заступљеност одређених медијских садржаја као стратешких средстава политичке комуникације. Критичким освртом и анализом садржаја медијског простора (првенствено локалних штампаних медија и телевизије) у Србији током 2015. године, указали смо на политику профитабилности или, у најмању руку, бездушну индиферентност према људским правима и личном достојанству човека. Наиме, политички и корпоратвни актери наставили су да прилагођавају своје комуникационе стратегије гајењу културе селебритија и таблоидизацији медијских садржаја који су суштински супротни потребама професионалног медијског извештавања, а концепт ријалитија опет је почео да се намеће као сурогат тема из свакодневног живота и садржаја обојених суровом економском реалношћу. Друштво спектакла и њему својствени закон тржишта оваплотили су се у медијској производњи среће и политизацији медијског простора, чинећи неименоване изворе главним изворима информација и величајући тематику актуелности или тзв. псеудодогађаја. На тај начин, под велом интереса различитих центара политичке и финансијске моћи, а изговором угађања интересовању публике, стратешки је спроведена скандализација медија и бескрајно заглупљивање народа. „Естетизација тривијалног“ не само да је обојила журналистички језик и избрисала границе пристојности у изражавању већ је и увела на велика врата медијску неписменост. Са друге стране, у фокус медија истовремено су стављени насиље и црне хронике, чиме је извршен девијантан утицај на систем друштвених вредности и интензивиран осећај несигурности грађана.

ç