Изабери језик:

Предраг Ћеранић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Фа­кул­тет без­бјед­но­сних на­у­ка Уни­вр­зи­те­та у Ба­њој Лу­ци

периодика

РУСИЈА И БЕЗБЈЕДНОСТ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

Западни Балкан је синтагма политичког кова и новијег датума, стога су безбједност и утицај који велике силе на овом подручју остварују, првенствено Русија и Сједињене Државе, захвална и интересантна тема. Назив Западни Балкан потпуно је потиснуо израз „Југоисточна Европа“, да би се земље које су географски на Балкану, а још нису приступиле Европској унији (ЕУ), поставиле у политички оквир из којег тешко могу изаћи. Поруке које емитује Берлински процес, инициран од Њемачке, гласи: удружите се економски и као колективитет сарађујте са ЕУ, што се може тумачити и да су након пријема Хрватске, врата ЕУ за све друге остала затворена. Аутори су у овом раду покушали пронаћи узроке дугорочне нестабилности Западног Балкана и одгонетнути шта је кључ његове не(стабилности). Наноси историје и крвавих сукоба балканских народа могли би се посматрати као спирала злочина из које би балканске земље и народи морале пронаћи излаз (иако им то у претходном вијеку никако није полазило за руком). Велике силе су увијек имале своје интересе и они су се преламали преко Балкана због његовог значаја као транзитног подручја, што је увијек доносило тешке посљедице по балканске народе. Западни Балкан и данас је подручје на којем утицај желе остварити с једне стране Русија и Турска (на економски начин и Кина), док са друге стране Сједињене Државе са својим савезницима настоје одржати Западни Балкан као „сиву зону“, односну подручје са којег треба потиснути сваки вид руског и турског утицаја (и кинеског такође) али га уједно оставити изван ЕУ.

периодика

БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ У ОБАВЕШТАЈНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Предмет истраживања у овом раду је безбедносни менаџмент примењен у обавештајним организацијама. Аутори се баве општим принципима безбедносног менаџмента у наведеним организацијама, с циљем да утврде његове специфичности. Као про­стор истраживања одредили су земље настале дисолуцијом СФРЈ, са фокусом на Републику Србију, Републику Хрватску и Босну и Херцеговину. Током истраживања аутори уочавају специфично­сти безбедносног менаџмента у обавештајним организацијама, од којих неке проистичу из наслеђа претходне, заједничке државе СФРЈ, а друге из природе обавештајног рада.

периодика

УГРОЖАВАЊЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ТЕРОРИЗАМ

Виталне вриједности и интереси Републике Српске оптерећени су многобројним безбједносним изазовима, ризицима и пријетњама. У традиционалном смислу, то су појаве које су изазване природним поријеклом, техничко-технолошком или људском дјелатношћу. Тако су природне (елементарне) појаве (поплаве, клизишта, снијежни наноси, пожари, земљотреси), уназад неколико година (2014, 2012, 2010. итд.), изазвале озбиљне последице, по безбједности и здравље људи, материјалних и културних добара, али и животне средине уопште. Угрожавајуће појаве људског поријекла, манифестоване било како изазов, ризик или пријетња безбједности, су свакодневни процеси и радње које остварују негативан утицај на безбједност Републике Српске. Структура ових понашања указује на широк дијапазон испољавања угрожавајућих појава проузрокованих од стране човјека, која може да варира од мањих, ка већим угрожавајућим последицама, до оних изазваних споља, у односу на унутрашње облике угрожавања безбједности. Ипак, по свом обиму и интензитету, али и чињеници да се ради о појави која има глобални карактер, издваја се тероризам. У том смислу у раду ће бити дат посебан осврт на овај облик угрожавања безбједности Републике Српске, његову генезу и развој, облике испољавања и последице манифестовања, посебно у контексту испољавања тероризма и понашања у вези са њим (нпр. страни терористички борци) у Босни и Херцеговини.

ç