Изабери језик:

Никола Младеновић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за политичке студије, Београд

периодика

ЕВРОПЕИЗАЦИЈА СРБИЈЕ И ОТПОРИ: ПОНОВНИ УВИД НА ОСНОВУ РАЦИОНАЛНО–ТЕОРИЈСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Чланак се бави проблемом зашто је Србија показивала „крени–стани” шему политичких прилагођавања ЕУ. До сада су се аутори користили претежно социолошким институционализмом, док овај чланак почива на рационално–теоријском приступу. Сугерише се да је крајем 2008. године дошло до намерног успоравања процеса интеграције. Српска власт је преферирала избалансирану проевропску и прокосовску политику. Међутим, акцијама ЕУ она је била приморана да бира између два добра. Она је фактички бирала наклоност Унији, али је ово реторички прикривала. Власт је избегавала и одлагала проевропске политике како се не би изразито и очигледно удаљила од политичког центра. Чланак сугерише да отпори европским адаптацијама нису само израз вредносне неусклађености, већ калкулација тактичке природе. Политички актери нису искључиво заинтересовани за интеграцију или да јој опонирају. Као и у етаблираним демократијама, политичари максимирају користи увећавајући шансе за реизбор. Ово постижу останком близу политичког центра. Прихватање и одлагање проевропских политика је последица максимирања користи. Чланак се користи анализом језика и просторном метафором политике.

периодика

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ И ПРОСТОРНА КОНВЕРГЕНЦИЈА: ТЕОРИЈА И СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Аутор анализира позиционирање најважнијих странака у Србији, у периоду од 2004. до 2012. године. Он анализира да ли су странке конвергирале ка медијани. Досадашња литература која потиче из приступа теорије рационалног избора не нуди јасан закључак какво позиционирање странака треба очекивати, нарочито у вишестраначким системима. Да ли за њих важи да велике странке теже медијани као у двостраначким системима? Чланак се користи просторном метафором страначког надметања и квалитативном анализом језика политичара. Основни закључак до којег аутор долази јесте да су ДС, ДСС, странке које су формирале владе, као и СРС, уз новонастали СНС, у начелу тежиле да се приближе политичком центру, или да му се врате. Међутим, странке нису увек биле слободне да заузимају позиције које би преферирале. У појединим тренуцима посматраног периода на њихове позиције су утицале акције ЕУ, која их је одвлачила од центра.

периодика

УЛОГА РЕЛИГИЈЕ У ПРОГРАМИМА ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У СРБИЈИ

У овом раду ће бити речи о улози религије у програмима нјаважнијих политичких странака у Србији. Србија је уставом дефинисана као секуларна држава и најзначајније политичке партије начелно афирмишу принцип одвојености цркве и државе. Међутим, пажљива анализа програмских докумената партија указује на то да поједине партије афирмишу значај религије за државу. Странке избегавају јасно дефинисање политика према религијским питањима јер им то омогућава прагматично понашање на власти. То прагматично понашање је постојало још у Југославији и заснивало се на „дуалном моделу односа.“ Рад се заснива на интерпретативном приступу као једном од основних у политикологији. Рад покушава да одговори како се могу интерпретирати намере о односу странака према религијама, на основу програма. У Србији се међу најважнијим странкама могу уочити оне које не истичу значај религије и оне које у програмима истичу њен значај за државу. У Србији се може уочити раст утицаја религије и СПЦ и мека десекуларизација државе.

периодика

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ СТРАНАКА У СРБИЈИ У СВЕТЛУ ПРОСТОРНОГ ПРИСТУПА ПОЛИТИЦИ

Рад примењује просторну репрезентацију страначке конкуренције на анализу вишестраначког такмичења. Досадашња литература је била фокусирана на анализу двостраначког такмичења које је повезано са већинским изборним системима. На основу скупа претпоставки блиских Даунсовим, рад теоријски дедукује могуће позиционирање странака, а онда предлаже примену анализе на позиционирање странака у Србији, у периоду 2003–2012. У вишестраначком надметању постоји тежња ка медијани (као код двостраначког такмичења), али и подстицаји за позиционирање на екстремима димензије политике. У раду се аргументује сличност теоријских предвиђања са емпиријским подацима из Србије и ранијим судовима експерата о позицијама најважнијих странака у њој.

ç