Изабери језик:

Нада Радушки

Др Нада Радушки је научни саветник у Институту за политичке студије. Члан је редакција часописа Политика националне безбедности и Социјална политика. Објавила је монографије: “Идентитет и интеграција Рома у Србији” (Институт за политичке студије, 2015), “Националне мањине у Централној Србији - етничке промене и демографски развој” (Институт друштвених наука, 2007) и “Geopolitical Processes and Ethnodemographic Changes in Serbia” (LAP Lambert, Saarbrücken, 2015). Члан је Одбора за проучавање становништва САНУ, Друштва демографа Србије и Научног друштва економиста. Члан је Управног одбора Института за политичке студије. Такође је један од оснивача и члан Управног одбора Форума за етничке односе. Добитник је награде Министарства за науку за допринос научној делатности у 2004. години.

периодика

ЗАШТИТА И ОЧУВАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА EТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА У СРБИЈИ

Рад се бави питањем очувања језичког идентитета припадника етничких заједница у контексту мултиетничности становништва Србије, са циљем да укаже на значај службене употребе језика и писма као једног од кључних мањинских права, али и на значај вишејезичности у циљу успешног и одрживог концепта мултикултурализма. На сложен етнолингвистички мозаик Србије указују и емпиријска истраживања и појава већег или мањег непоклапања националне и језичке припадности присутнa код готово свих етничких заједница услед демографских, социо-културних и политичких разлога. Језички плурализам, као позитивна одлика модерних мултиетничких држава, захтева правно-политичке механизме заштите матерњег језика у циљу успешне интеграције националних мањина у друштво. У раду се проучавају и најважнији међународни механизми очувања, унапређења и службене употребе мањинских језика, као и национална регулатива Србије којом је уређено остваривање индивидуалних и колективних права националних мањина у складу са европским правним тековинама.

периодика

ОБРАЗОВАЊЕ КАО КЉУЧ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ РОМА У ДРУШТВО

Роми представљају једну од већих етничких заједница у Србији, као и у другим државама централне и југоисточне Европе, где је вишегодишња маргинализација, сегрегација и дискриминација условила њихов изузетно тежак положај. Роми се по свим социо-демографским показатељима (образовање, запосленост, друштвени углед, животни стандард, и сл.) налазе на најнижој друштвеној лествици. Изразито лоша образовна структура Рома један је од најважнијих узрока њихове неинтегрисаности у друштво, а утиче на одржавање и продубљивање социо-економског и културног јаза између ромског и осталог становништва. У раду се, на основу података пописа 2002. године, анализирају узроци и последице високог нивоа неписмености, изразито лоша квалификациона структура, као и проблем укључивања ромске деце у образовни систем Србије, што представља једно од најактуелнијих питања, посебно са становишта друштвене интеграције, социјалне покретљивости, побољшања социо-еко­номског положаја и националне еманципације Рома.

периодика

МЕЂУСОБНА ДЕТЕРМИНИСАНОСТ НАЦИОНАЛНОГ И ЈЕЗИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА - ДЕМОГРАФСКИ АСПЕКТ

У раду се анализира појам мултикулурализма, националног и језичког идентитета, kao и њихова међусобна повезаност и зависност. Посебна пажња посвећена је значају језика као „највидљивијег“ етничког обележја, неодвојивом елементу и кључној компоненти националног идентитета. На основу пописа становништва Србије, хронолошки посматрано, може се видети његова улога као објективног показатеља у истраживању етничке структуре становништва, промене условљене првенствено политичким факторима, као и његов значај у дефинисању нација и националног питања. Анализа становништва Србије, као мултиетничке и мултијезичке државе, према матерњем језику и националној припадности, показује у којој мери ове две одреднице коинцидирају, као и код којих етничких заједница и у ком степену је највише присутна алтерфонија, односно неподударање језика и националности, што je углавном карактеристично за бројчано мање и просторно дисперзивне етничке заједнице.

 

периодика

РОМИ У КОНФЕСИОНАЛНОЈ СТРУКТУРИ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ (БЕЗ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ) ПРЕМА ПОПИСУ 2011.

На основу анализе етноконфесионалне структуре Србије (без КиМ) по попису из 2011. године, може се видети да национална припадност становништва и вероисповест у високом проценту коинцидирају, осим код ромске заједнице која се најмање идентификује са својом религијом. Наиме, код Рома изјашњавање о верској припадности условљено је њиховим социо-културним особеностима, али и утицајем друштвених околности тако да су код њих заступљене готово све вероисповести и сви модалитетирелигијског изјашњавања (православна католичка, ислам, протестанска, и др.). За Роме су карактеристичне честе промене у погледу верског декларисања (као и у погледу националне припадности) што је резултат етничке мимикрије, јер се Роми приликом пописа најчешће декларишу као припадници већинске или неке друге националности на подручју где живе. У раду су анализиране и релевантне промене које су се десиле у верској структури Рома између два пописа (2002-2011), као и битне разлике које постоје у погледу њиховог верског изјашњавања посматрано по статистичким регионима Србије (без КиМ). Због неповољног друштвеног статуса и материјалне угрожености, економске, културне и политичке маргинализованости, Роми нису довољно захваћени социјалном мобилношћу која би позитивно деловала на њихов положај и развијање свести о сопственом националном и религијском идентитету.

периодика

ДРУШТВЕНА ИНКЛУЗИЈА РОМА КАО ИЗАЗОВ ЗА СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ СРБИЈЕ

Роми су само по бројности релевантна национална мањина у Србији, док су у свим областима друштвеног живота вишеструко маргинализовани. Представљају етничку заједницу која се по свим обележјима налази у најнеповољнијем положају, нису довољно интегрисани у друштво и укључени у социо-културне и економскополитичке процесе. Као такви, чине праву парадигму социјалне искључености и озбиљан изазов са социјалну политику Србије на путу ка европским интеграцијама, али и ка сопственој еманципацији и укључености у праведније и хуманије друштво. У овом раду је најпре дат приказ основних демографских показатеља (бројност и просторни размештај Рома) који чине значајне факторе за реализацију елементарних људских и мањинских права, али и за разумевање њиховог положаја и начина живота у циљу спровођења одговарајућих мера социјалне политике. Истакнут је, такође, значај социјалне политике Србије у циљу инклузије ромске заједнице у светлу политике и ставова Европске уније, али и потребе јасно дефинисаног концепта „социјалне искључености/ укључености“ садржаног у научној и стручној литератури, у међународним и националним документима, а све у циљу његове пуне ефикасности и усмерености ка бољој друштвеној инклузији ромске националне мањине у Србији.

периодика

АУТОНОМИЈА ЈУЖНОГ ТИРОЛА КАО ПРИМЕР РЕШАВАЊА ПОЛОЖАЈА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Положај и заштита мањина представљају једно од кључних политичких питања будући да националне мањине могу бити како фактор унапређења међусуседских односа, тако и стални “камен спотицања”. Положај и заштита мањина су један од показатеља ефикасности политике мултикултуралности, степена демократизације и политичке стабилности сваке државе. Етнички конфликти и мањински проблеми нашли су плодно тло на подручју Балкану, али нису непознати ни у развијеним демократским државама. Пози­тивна искуства неких од тих земаља могу представљати путоказ ка решавању мањинских проблема у другим државама. Из тог разлога посебну пажњу посветићемо анализи већинско-мањинских односа у Италији која је положај немачке националне мањине и заштиту мањинских права у области Јужног Тирола решила на ефикасан и успешан начин.

периодика

МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ И НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У ВОЈВОДИНИ

Једно од основних обележја Војводине јесте мултикултурализам, односно висок степен заједничке настањености различитих етничких заједница на истом подручју. Поред већинске нације, ту живе бројне националне мањине изразито диференциране у погледу демографског развитка, социо-економских, историјских и културно-цивилизацијских карактеристика, националне еманципације и политичког организовања. У раду се анализира популациона динамика, етнодемографске промене, као и просторни размештај мањина које одликује просторна дисперзивност или етничка компактност, односно изражен процес етничке хомогенизације условљен многобројним факторима. Добри међуетнички односи, поштовање права мањина, интеграција и лојалност мањина држави у којој живе, неопходни су за равномеран демографски и стабилан економско-политички развој овог подручја.

периодика

ДЕМОГРАФСКЕ КОМПОНЕНТЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Крај XX века може се означити као “време национализма”, с обзиром на оживљавање етницитета и праву “експлозију“ националних идентитета код многих етничких заједница. У том периоду, који одликују корените друштвено-политичке и социо-економске промене и јачање национализма у великом броју држава централно-источне Европе и Балкана, у Србији је дошло до ”буђења” националне свести код већинског народа, као и код многих припадника националних мањина. То је имало за резултат промену националне припадности приликом декларисања, што се посебно рефлектовало на етностатистичке и демографске податке, односно на популациону динамику тих националности, а самим тим и на промену етничке структуре становништва Србије у посматраном периоду. У раду ће се, на основу пописних резултата показати како је код неких националности (нпр. Роми и Власи) који су се раније у значајној мери изјашњавали за неку другу нацију, дошло до афирмације националног идентитета, односно етничке еманципације и израженог национално-конфесионалног ревивализма, као кључног фактора њиховог демографског развоја.

периодика

СРБИ ОД КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА ДО НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ

У проучавању права и положаја националних мањина веома је важан мултидисциплинаран приступ, па с тим у вези демографска истраживања имају посебну улогу и значај. У раду је анализиран популациони развитак и положај Срба у државама насталим на простору бивше СФРЈ (Словенија, Хрватска, Македонија и Црна Гора) у којима су пре геополитичких промена и распада државе Срби представљали један од шест конститутивних народа, док данас чине националну мањину. Основни извор података у раду су званични пописи становништва имајући у виду да су бројност и етничка компактност основни демографски фактори који утичу на остварење права и слобода припадника сваке националне мањине. Мада је друштвени и правни положај српске мањине у постјугословенским државама одређен европским стандардима заштите права националних мањина, анализа указује на њихов мање или више неповољан положај на који, поред осталог, утиче и недовољно осмишљена политика земље матице.

периодика

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ПО ПОПИСУ 2011. ГОДИНЕ

У раду се анализира становништво Србије (без Косова и Метохије) према најновијем попису из 2011. године, са посебним освртом на квантитативне и квалитативне етнодемографске проме­не које су се десиле у последњем међупописном раздобљу (2002-­2011). Дат је преглед националне структуре Републике Србије по територијалним целинама (Србија-север и Србија-југ), регионима (Београдски регион, регион Војводине, регион Шумадије и Запад­не Србије и регион Јужне и Источне Србије), а у оквиру њих по областима и општинама. Истакнут је значај фактора који детерминишу и мењају етничку слику појединих подручја, као што су етнички диференциран природни прираштај, разлике у миграционом салду по националности и промене приликом изјашњавања о националној припадности. Такође, анализа просторног размештаја становништва Србије је показала изражен процес етничке хомогенизације карактеристичан за припаднике појединих етничких заједница. Етностатистички подаци последњег пописа становни­штва несумњиво су од велике важности јер указују на правац и интензитет промена у етничкој структури Србије што је резултат различите популационе динамике националности, политичких, социо-економских, културних и других чинилаца.

периодика

ПОЛОЖАЈ И ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У СРБИЈИ У ПРОЦЕСУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА - ДЕМОГРАФСКО-ПОЛИТИКОЛОШКИ АСПЕКТ

У раду се анализира национални састав становништва Србије према попису из 2011. године, са посебним освртом на националне мањине, као и квантитативне и квалитативне етнодемографске промене које су се десиле у последњем међупописном периоду. Анализа просторног размештаја ста­новништва, као значајног аспекта демографског развитка, показује изражену концентрацију бројчано релевантних националних мањина у пограничним деловима земље и етничку превагу у појединим општинама, na питање њиховог стату­са и територијално-политичког организовања дaje посебну тежину и значај мањинском питању. Указано је на законску регулативу положаја и заштите права националних мањина, као и на важност мањинске политике за успешну интеграцију припадника свих мањина у друштво уз очување њиховог националног и културног идентитета.

периодика

ЕТНOГЕНЕЗА КАО ФАКТОР НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА РОМА

У чланку се разматра порекло и миграције Рома из прапостојбине, које трају све до данашњих дана, што је имало утицаја на њихов положај, етнокултурне карактеристике и формирање специфичног националног идентитета. Анализа је на основу бројних научних извора обухватила време досељавања и порекло Рома на подручју Балканa и Србије и показала да Роми представљају етничку заједницу која се по свим обележјима налази у најнеповољнијем положају јер нису довољно интегрисани у друштво и укључени у социо-културне и економско-политичке процесе. Због неповољног друштвеног статуса и материјалне угрожености, културне и политичке маргинализованости, Роми нису захваћени социјалном мобилношћу која би позитивно деловала на развијање свести о сопственом националном  идентитету, који је специфичан и у сталним променама. Бројни проблеми ромске националне мањине (структурно сиромаштво, неписменост, незапосленост, услови становања и др.) не могу се на прави начин решити без мултидисциплинарног приступа и доброг познавања етнологије, лингвистике, демографије, социологије, историје и других сродних научних дисциплина. Закључује се да истраживање порекла Рома има велики научни и друштвени значај, а у настојању да остваре своја људска и мањинска права, Роми се све више боре и за очување и унапређење свог националног идентитета.

периодика

ДЕМОГРАФСКИ ТРЕНДОВИ, ПОЛОЖАЈ И ПРАВА СРБА У СЛОВЕНИЈИ

Рад се бави проучавањем демографског развитка, положаја и права Срба у Словенији који су, пре распада СФРЈ и геополитичких промена, представљали један од шест конститутивних народа, док данас чине тзв. нову националну мањину. Основни извор података су званични пописи становништва имајући у виду да су бројност и етничка компактност основни демографски фактори који детерминишу реализацију права и слобода сваке мањине. Такође, рад представља истраживање социо-демографских карактеристика, националног, културног и језичког идентитета Срба, као и начине његовог очувања. Мада је друштвени и правни положај српске мањине одређен европским стандардима, анализа указује на њихов недефинисан положај  будући да још увек немају признат статус националне мањине, док су у пракси суочени са већом или мањом асимилацијом. У циљу потпунијег остварења  мањинских права и побољшања положаја Срба велики значај има, поред уставних закона и ратификовања међународних докумената и добро осмишљена политика и помоћ матичне државе.

периодика

УТИЦАЈ УНУТРАШЊИХ МИГРАЦИЈА НА ДЕМОГРАФСКИ РАЗВИТАК СРБИЈЕ

Миграције становништва на простору Србије саставни су део њене прошлости и садашњости условљене историјским, економским, политичким и бројним другим чиниоцима. У раду се најпре истражују миграције као сложен феномен, затим на основу пописних података промене у кретању мигрантског и аутохтоног становништва, мигрантска популација према врсти миграција, као и њихов утицај на обим, просторну дистрибуцију и основне демографске структуре. Унутрашње миграције и њихов утицај на популациони развитак Србије у другој половини 20. века биле су значајне, подстакнуте убрзаним друштвено-економским развојем и урбанизацијом земље, проузрокујући сасвим нову просторну дистрибуцију становништва. У том периоду најчешће преовлађују миграције село-град, као и пресељавања између градских насеља, али и миграције ка насељима или општинама која су се привредно брже развијале. На тај начин миграције су с једне стране довеле до знатне концентрације становништва Србије на малом простору, а с друге стране до насељске дезинтеграције и пражњења руралних подручја.

периодика

ЗАШТИТА ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА РОМА У МЕЂУНАРОДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Роми су увек и свуда, у свим историјским периодима, у целом свету и код нас најугроженија и социјално искључена мањинска заједница према којој је изражен највећи степен дискриминације и етничке дистанце. Ромску националну мањину карактерише просторна гетоизираност, лоши стамбени услови, социјална сегрегација, екстремно сиромаштво, као и изразито високе стопе неписмености и незапослености. Циљ овог рада је да покаже какву и колику заштиту ромских индивидуалних и мањинских права пружају међународноправна документа у оквиру ОУН, Савета Европе, ОЕБС-а и Европске уније. Мада је нормативна регулатива на релативно високом нивоу, остаје проблем њене ефикасније и доследније имплементације у пракси, као и питање у којој мери државе поштују обавезе које су прихватиле.

периодика

МЕЂУНАРОДНИ АСПЕКТИ РЕГУЛИСАЊА ПОЛОЖАЈА И ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Положај националних мањина представља једно од кључних политичких питања будући да мањине могу бити фактор како унапређења међудржавних односа, тако и стални „камен спотицања“. Регулисање и заштита права мањина су добар показатељ ефикасности мањинске политике, функционисања политичких институција, степена демократизације, мултикултуралности, безбедности и стабилности сваке државе. У оквиру савремених геополитичких односа, питање мањина није више дискреционо право неке државе, већ је све присутније посредно или непосредно међународно регулисање заштите права мањина. У овом раду су најпре истакнуте недоумице и проблеми у вези термина и дефиниције националних мањина, као и непостојање универзалних правила и стандарда којима би био регулисан њихов статус. Затим, на основу познавања и анализе докумената, конвенција и декларација Уједињених нација, ОЕБС-а и Савета Европе може се видети комплексност и значај ове проблематике, односно како су и на који начин регулисана универзална људска права и слободе, као и положај и заштита националних мањина у међународно-правним актима тих организација.

ç