Изабери језик:

Младен Лишанин

Искуство

Истраживач

Институт за политичке студије

2010-

Истраживач-стажиста

Београдски центар за безбедносну политику

2010

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторант

2015-

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Мастер студије

2015

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2010

Младен Лишанин је истраживач сарадник у Институту за политичке студије, секретар редакције научног часописа Serbian Political Thought. Бави се истраживањима међународних односа (нарочито теоријом међународних односа), међународне безбедности и спољне политике Србије, а радове из тих области представљао је на домаћим и међународним конференцијама и објављивао у зборницима и часописима у Србији и иностранству. Професионално се усавршавао на европском одељењу Школе за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс (Johns Hopkins University – School of Advanced International Studies) у Болоњи, Италија (2018). Алумниста је Европског форума Алпбах (European Forum Alpbach, 2011) и докторски стипендиста мисије ОЕБС у Србији (2016-2017 и 2017-2018). Члан је Међународног удружења за политичке науке (International Political Science Association - IPSA), Удружења за међународне студије (International Studies Association - ISA), Европског удружења за међународне студије (European International Studies Association - EISA), као и Европског конзорцијума за политичка истраживања (European Consortium for Political Research - ECPR) где учествује у раду Савета Конзорцијума као овлашћени представник Института за политичке студије.

периодика

СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СВЕТЛОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ ПРАКСЕ

Истраживања у области политичких наука у Србији карактерише неколико хроничних и акутних проблема, који узрокују просечно врло низак квалитет остварених резултата. У односу на академску заједницу у научној области политичких наука – а у оквиру ширег корпуса друштвено-хуманистичких наука – ови проблеми су генерисани како егзогено, тако и ендогено. У егзогене проблеме, или спутавајуће факторе, спадају они који су последица неадекватних институционалних решења везаних за рад ресорног министарства, матичног научног одбора, различитих комисија и стручних тела, и, пре свега, изразито оскудног финансирања (далеко испод европског просека) заснованог на готово неодрживом систему. Ендогени проблеми, генерисани од стране самих припадника академске заједнице у процесу истраживања или објављивања остварених резултата, међутим, барем су једнако озбиљни, а дугорочно можда и штетнији по стање дисциплине у Србији. Они се односе на суштинску неусклађеност академског понашања са међународно прихваћеним добрим праксама у областима као што су: академска етика, поштовање ауторских права, рецензирање чланака, монографија и пројеката, непотизам, успостављање и промовисање клијентелистичких мрежа, али и питања личног и професионалног интегритета заснована на недовољном личном усавршавању и унапређивању категоријално-појмовног апарата дисциплине. Аутор чланка тврди да су, за разлику од егзогених проблема који се махом односе на адекватност правног оквира и доступних материјалних ресурса за истраживање, ендогени проблеми веома тешко решиви у временском распону од једне или чак двеју генерација, тим пре што субоптималне академске праксе подстичу погубне елементе система заснованог у доброј мери на негативној селекцији, чиме се, у крајњој инстанци, и последице егзогених ограничења прогресивно умножавају. У практичној сфери, ово значи да добар део остварених резултата политиколошких истраживања има изразито малу или нема никакву ефективну употребљивост, што целој научној области отежава силазак са пословичне „куле од слоноваче“ у стварни свет, и отвара питање о суштинској егзистенцијалној кризи дисциплине. Закључак је да савремена српска политикологија, барем средњорочно гледано, има још лошију перспективу него што би се дало закључити пуком анализом нормативног и институционалног оквира. Отуда препорука за решавање акутних и хроничних проблема српске политикологије мора, поред захтева за ревидирањем и оптимизацијом институционалног система награда и казни, да обухвати и позив на интернализацију добрих пракси у оквиру саме академске заједнице.

периодика

МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ И УСПОН КИНЕ

Приказ књига:

  • Christopher Coker, The Improbable War: China, The United States, and Logic of Great Power Conflict, Oxford University Press, New York, 2015.
  • Graham Allison, Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’ Trap?, Houghton Mifflin Harcourt, Boston – New York, 2017.

периодика

РУСИЈА У НАСТАЈУЋЕМ МУЛТИПОЛАРНОМ СВЕТУ

Приказ књиге: Јевгениј Примаков, Свет без Русије. Чему води политичка кратковидост, превод: Загорка Зечевић, Службени гласник - Факултет безбедности, Београд, Ido, 148 стр.

периодика

ОД ПАЦИФИЗМА ДО МИЛИТАРИЗМА: НЕМАЧКА ПАРТИЈА ЗЕЛЕНИХ

Политичка трансформација немачких Зелених, особито под руководством Јозефа Фишера, представља специфичан случај у савременој историји политичких партија у Европи. Док извесна одступања од првобитно формулисаних програмских начела нису неуобичајена појава, потпуно одрицање од својих темељних уверења готово да ни једна друга политичка партија није спровела тако детаљно као немачки Зелени. Такође, док је већина партија умерено прилагођавала своје ставове опредељењима чланства, дотле су не­мачки Зелени трансформисали партијску идеологију у директној супротности са ставовима партијске ба­зе. По мишљењу аутора, овај феномен има три групе узрока: партијско неискуство, интересе партијских елита и подвргавање спољашњим утицајима. Сви ови фактори су, мање или више, утицали на промену Зе­лених од пацифистичке у милитаристичку партију, а ова промена била је највидљивија на примеру НАТО агресије на СРЈ 1999. године.

 

периодика

СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПРИОРИТЕТИ СРБИЈЕ

Спољнополитички приоритети државе за основу имају било објективне или социјално конструисане опште циљеве и вредности државе и друштва. Њихово прецизно одређивање, у стратешком докумен­ту попут националне Спољнополитичке стратегије, смањује могућности за волунтаризам у спољнополитичком процесу. Иако не постоји формална национална Спољнополитичка стратегија, спољнополитички приоритети Србије одређени су 2009-2010. године. То су: заштита уставног поретка, европске интеграције, регионална сарадња и економски развој. Ове приоритете требало би остваривати ослањајући се на четири „стуба“ спољне политике: ЕУ, Руску Федерацију, САД и НР Ки­ну. Аутор у овом раду анализира комплементарност спољнополитичких приоритета и могућности (а)симетричног ослањања на „стубове“ спољне политике. Закључак је да се на остваривању спољнополитичких приоритета у Србији углавном ради аd hoc и да се занемарује постојање значајних међусобних несагласности између поједних приоритета. Као нужна рефор­ма која би требало да обезбеди предуслове за успешно остваривање спољнополитичких приоритета, издваја се развој политичких институција и јачање административних капацитета државе, као и успостављање хијерархије међу препознатим приоритетима.

 

периодика

ЕМОЦИЈЕ У СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЦИ

Приказ књиге: Доминик Мојси, Геополитика емоција. Како културе страха, наде и понижења утичу на обликовање света, Превод: Милица Чечур, Clio, Београд, 2012, 203 стр.

периодика

УГРОЖАВАЊЕ КАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ

Приказ књиге: Радослав Гаћиновић, Угрожавање капацитета безбедности државе, Филип Вишњић, Београд, 2013, 372 стр.

периодика

СПОЉНА ПОЛИТИКА У КАМПАЊИ ЗА ПАРЛАМЕНТАРНЕ ИЗБОРЕ У СРБИЈИ 16. МАРТА 2014. ГОДИНЕ

У чланку се истражује положај спољнополитичких тема у предизборној кампањи за ванредне парламентарне изборе у Србији, одржане 16. марта 2014. го­дине. Применом компаративне методе и анализе садржаја, аутор класификује политичке партије према њиховом спољнополитичком опредељењу и утврђује место спољнополитичких тема у предизборном али и општем дискурсу српске политичке сцене. Околности расписивања парламентарних избора, углавном везане за борбу за превласт унутар претходне владајуће коалиције, наметнуле су (скромну) позицију спољне политике у изборној кампањи. Овакав ис­ход може се сматрати делимичним узроком изборних резултата и потоњег распореда политичких снага у Србији. Главни налази аутора јесу: 1) померање приступа најважнијих политичких партија у правцу спољнополи тичког консензуса (пре свега у погледу питања приступања Европској унији и косовског питања); 2) наставак тренда умањења присуства и значаја спољнополитичких тема у односу на раније изборне циклусе.

периодика

ПОСТ-УНИПОЛАРНИ СВЕТ И СПОЉНОПОЛИТИЧКА СТРАТЕГИЈА СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Приказ књиге: Ијан Бремер, Суперсила: Три могуће улоге Америке у свету, CIRSD, Београд,  2015, 239 стр.

периодика

ИСЛАМ И ИСЛАМИЗАМ: ПОРЕКЛО, ПРОБЛЕМИ, ПЕРСПЕКТИВЕ

Циљ аутора је да у раду представи основне токове настанка и развоја, као и могуће перспективе ислама као политичког израза – другачије одређеног као исламизам. Док су културолошки, географски и политичко-економски извори исламизма у великој мери познати, они се морају константно изнова истраживати, имајући у виду трансформације кроз које, нарочито у последњих неколико деценија, пролази сам концепт исламизма као политичког израза ислама. Унутар-исламске верске па тиме и политичке поделе, однос ислама према западном свету и модерности као једном од најупечатљивијих обележја запада, као и положај религије у политичкој историји муслиманских друштава, неки су од фактора најчешће истицаних у савременој литератури као значајних за формирање савременог исламизма. Питање прибегавања употреби силе, посебно у виду савременог, транснационалног, тероризма, представља посебну област у савременим исламским студијама а од одговора на ово питање у великој мери зависи не само судбина ислама и исламске политике већ и глобалних политичких односа.

периодика

ПОРЕДАК У СВЕТСКОЈ ПОЛИТИЦИ

Приказ књиге: Hedley Bull, The Anarchical Society, 3rd edition, Columbia University Press, New York, 2002, xxv+329 p.

периодика

НОРМАТИВНИ VS. СТВАРНИ МОДЕЛ КРЕИРАЊА И РЕАЛИЗАЦИЈЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ (1)

У овом делу студије, аутор нуди одређење спољне полити­ке и њеног места у политичком систему. Затим се приказује процес креирања и реализације спољне политике, кроз његове фазе, од иницијативе и одлучивања до спровођења одлуке и механизама контроле и надзора. Опис процеса креирања и реализације спољне политике у Србији започиње представљањем државних органа (председника Републике Србије, Владе Републике Србије, Министарства спољних послова и Министарства одбране) и њихових улога у овом процесу.

периодика

НОРМАТИВНИ VS. СТВАРНИ МОДЕЛ КРЕИРАЊА И РЕАЛИЗАЦИЈЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ (2)

У другом делу студије, аутор представља улогу осталих државних органа и других субјеката у процесу креирања и реализације спољне политике у Србији. Реч је о Канцеларији за европске интеграције, Народној скупштини, Савету за националну безбедност, Привредној комори, политичким странкама и удружењима грађана. Разматра се функција контроле и надзора, као завршна фаза спољнополитичког процеса. Након тога, разматра се питање да ли национални стратешки документи чине део нормативног модела. Заузима се став да ови документи имају извесну снагу у склопу приказаног нормативног модела. Студија се завршава описом и објашњењем начина и узрока одступања стварног од нормативног модела спољнополитичког процеса. Аутор сматра динамику партијског система у Србији главним непосредним узроком овог фе­номена, док као кључни структурни недостатак политичког систе­ма Србије издваја низак ниво политичке културе, односно одсуство начела одговорности.

периодика

РЕАЛИСТИЧКИ ПРИСТУПИ ТЕОРИЈСКОМ ПРОМИШЉАЊУ СПОЉНЕ И БЕЗБЕДНОСНЕ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Намера аутора је да истражи правце и могућности реалистичког проучавања спољне и безбедносне политике Европске уније. У истраживању се полази од чињенице да су европске студије у целини, па и студије европске безбедности посебно, углавном остајале изван фокуса реалистичке теорије. Истражују се, у том смислу, спорадични покушаји реалистичког захватања ове тематике, уз стављање нагласка на разлику између различитих школа у оквиру реалистичке теорије. Нуди се класификација реалистичких приступа, која подразумева класични, структурални и неокласични реализам, при чему се последња два јављају у офанзивном и дефанзивном виду. Тврди се да ће, у зависности од прихватања једног од трију приступа, бити произведена квалитативно различита тумачења и претпоставке о положају Европске уније као актера у међународном систему, као и о њеној спољној и безбедносној политици. Снажни државни актери попут Немачке, Француске или Сједињених Америчких Држава биће, тако, посматрани на различите начине у оквиру различитих приступа: као партнери, ривали или противници. Истовремено, опредељивање за један од реалистичких приступа произвешће и различите предикције о преовлађујућим међународним стратегијама: уравнотежавању или сврставању уз јачег, као конкурентским концепцијама. Закључак о компатибилности реалистичких приступа са европском спољном и безбедносном политиком као аналитичким тереном јесте да ће потреба за теоријским промишљањем нарастајућих унутрашњих и спољних проблема Европске уније отворити нове и веће просторе за анализу ове врсте.

периодика

ГЕОПОЛИТИКА. ИДЕЈЕ, ТЕОРИЈЕ, КОНЦЕПЦИЈЕ

Приказ књиге: Миломир Степић, Геополитика. Идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016, 690 стр.

 

периодика

ЕКОНОМИЈА И ПОЛИТИКА У МЕЂУНАРОДНОЈ ТЕОРИЈИ: РЕАЛИСТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА

Однос политичко-безбедносне и економске проблематике представља специфичну област у оквиру међународне теорије. Када у међународно-економским питањима постоји изражен елемент политичког, тада се међународна политичка економија може посматрати као део науке о међународним односима: било као њена под-дисциплина или као један од њених теоријских приступа/парадигми. Аутор анализира специфичан приступ проучавању међународне политичко-економске проблематике: онај који нуди реалистичка теорија. У одсуству политички неутралног тржишта, привредно-трговински односи прожети су политичким димензијама, укључујући, неретко, и безбедносне калкулације својствене реалистичкој теорији. Увек када се односи политичких јединица у међународном систему крећу између сарадње и сукоба, они су у својој основи потенцијално политички. Као што се политичка средства могу употребљавати ради остваривања економских циљева, тако се и економске мере користе за остваривање циљева из сфере политике – ово је најочигледније на примеру међународних економских санкција. Поред тога, савремени међународно-политички тренутак све чешће узрокује увезивање економских и политичко-безбедносних питања. У новим међународним околностима, али и некада неконвенционалним областима, попут међународне економије, постоји простор за реалистичку теорију међународних односа. Она је, свакако, морала да прође кроз бројне и значајне трансформације – одбацујући, за почетак, некадашњи ригидни детерминизам (војне) моћи – и може се тврдити да управо у овој способности да се мења и прилагођава, како у погледу сопствених техника и инструмената, тако и у погледу постављених истраживачких програма, лежи један од кључних квалитета реалистичке теорије. Неспорно је да, у мери у којој су у савременој политици економска питања испреплетена са политичко-безбедносним, наука о међународним односима и, у оквиру ње, реалистичка теорија, представљају незаобилазно средство њиховог разумевања.

ç