Изабери језик:

Миша Стојадиновић

Др Миша Стојадиновић је виши научни сарадник у Институту за политичке студије, секретар актуелног истраживачког пројекта “Демократски и национални капацитет политичких институција Србије у процесу међународних интеграција” и извршни уредник научног часописа Српска политичка мисао. Аутор је више научних радова и две монографије: “Потрага за идентитетом” (у издању Института за политичке студије, 2012) и “Ноам Чомски и савремено друштво” (Институт за политичке студије, 2014). Професор је на Факултету за међународну политику и безбедност где предаје на основним и мастер студијама.

периодика

КРИТИЧКА АНАЛИЗА НАТО АГРЕСИЈЕ НАД СРБИМА У ДЕЛИМА ВОДЕЋИХ СВЕТСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

У време када се навршава двадесет година од НАТО агресије над Србима потребно је поново позабавити се овом темом како овако стравичан злочин никада не би био заборављен. Имајући у виду све јачу тенденцију ревидирања и прекрајања светске историје, потреба за овим постаје још јача. Потребно је посветити посебну пажњу критичкој анализи ,,интервенција“ које су извршене у СРЈ под окриљем борбе за заштиту људских права и демократије. У овом раду се преиспитују општеважећи разлози за НАТО напад на СРЈ при чему се истовремено указује на сву апсурдност постојања међународног права која је том приликом манифестована. Овај рад у свој фокус ставља анализу дела водећих светских интелектуалаца, попут Ноама Чомског и Алена Бадјуа, који су свој глас дигли против НАТО бомбардовања 1999. године, а у циљу потраге за правом истином.

периодика

ДРЖАВА И НЕОЛИБЕРАЛНИ МОДЕЛИ УРУШАВАЊА НАЦИОНАЛНИХ ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА

Рад представља критичку анализу положаја националне државе у савременом друштву, а који се најчешће посматра кроз призму неолиберализма и неорелизма, као два најутицајнија приступа у теорији међународних односа. Имајући у виду да се рад бави једном веома комплексном темом аутори се у њему користе комбинацијом неколико различитих метода. Као основни метод свог рада аутори користе геополитички метод, који је нарочито значајан за разумевање проблематике којом се овај рад бави пре свега јер омогућава сагледавање узрочно-последичне везе географског и политичког са становишта сукобљености различитих интереса у контексту међународних односа. Имајући у виду да геополитички проблеми представљају вишедимензионалне феномене, примена анализе и синтезе као општих научних метода је свакако незаобилазна. У раду су, такође, коришћени анализа садржаја, географски и компаративни метод.

периодика

ЕВРОПА И МУЛТИПОЛАРНИ СВЕТ

Србија је на почетку 21. века суочена са многобројним изазовима који се намећу на путу њеног развоја, од којих је један од најважнијих свакако процес међународних интеграција. Посматрање европских интеграција као безалтернативног пројекта доводи Србију у положај да мора да се повинује бескрајној листи захтева које мора да испуни. Имајући ово у виду Србија мора бити свесна да европске интеграције, ма колико биле значајне нису безалтернативне и да она мора бити отворена и за алтернативни пут развоја. У том смислу је разумљива и политика неутралности у међународним односима којом се тренутно руководи наша земља на свом путу ка европским интеграцијама. Том приликом треба нагласити да у јеку евроатланских процеса и сама Европска унија није сигурна у своју позицију на глобалној сцени што такође треба имати на уму приликом позиционирања Србије у процесу међународних интеграција. Како би смо разумели специфичан положај који Европска унија има на глобалној светског сцени неопходно је учинити једну критичку анализу која ће показати колики значај она има на глобалне токове, као и у којој мери она може да представља једног од значајних играча у мултиполарном свету.

периодика

КУЛТУРНИ РАТ У СРБИЈИ

Приказ књиге: Слободан Антонић, Културни рат у Србији, Београд, Завод за уџбенике, 2008.

периодика

ЕЛИТЕ РАСПАДА

Приказ књиге: Слободан Миладиновић, Елите распада, Службени гласник, 2009, 289 стр.

периодика

ПРОБЛЕМ ОЧУВАЊА ИДЕНТИТЕТА НА БАЛКАНУ

Проблем идентитета представља један веома комплексан феномен којим су се бавили многобројни теоретичари. Овај проблем je нарочито постао актуелан крајем про­шлог века, који је са собом донео велики број друштвених промена и процеса, који су наметнули многобројне изазове по питању очувања идентитета. Овај рад има за циљ да укаже на главне изазове са којима се процес формирања и очувања идентитета сусреће на Балкану. Аутори у свом раду користе комбинацију неколико различитих метода да би дошли до жељеног циља. На првом месту то су дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. У том смислу овај рад је подељен на две целине. У првом делу аутори се баве суштином иденти­тета, док се у другом делу баве проблемом мултикултурализма и проблемом различитости.

периодика

НЕИЗВЕСНИ ПРЕЛАЗАК

Приказ књиге: Милош Кнежевић, Неизвесни прелазак - демократија и транзиција, Институт за политичке студије, Београд, 2012, 264 стр.

периодика

ОД ТЕОРИЈЕ СОЦИЈАЛНИХ КОНФЛИКАТА ДО ЊИХОВИХ РЕШЕЊА

Основни циљ овог чланка је да покаже комплексност социјалних конфликата. Главни метод који аутор користи у овом чланку је метод анализе садржаја. Аутор разматра различите приступе овом проблему. Најзначајнија истраживања на ову тему су се развила средином XX века када је настала теорија социјалних конфликата. У овом чланку су, такође, представљене везе између социјалних конфликата и политике и социјалних кон­фликата и демократије. Социјални конфликти се веома често злоупотребљавају зарад остваривања личних и политичких интереса. Аутор, такође, указује на то како социјални конфликти нису увек нешто лоше. Нема демократије која не дозвољава конфликте. Ови конфликти су, међутим, конфликти у начинима размишљања, а не конфликти који се манифестују ратом, непријатељством и насиљем. Главни резултат овог рада је у истицању дијалога као главног метода у решавању социјалних конфликата. Овај метод би требало да две супротстављене стра­не доведе до решења које је прихватљиво за обе стра­не.

периодика

ДРУШТВЕНИ И ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ У СРБИЈИ

Приказ зборника: Србија - политички и институционални изазови, приредили: Момчило Суботић, Живојин Ђурић, Институт за политичке студије, Београд, 2008, стр. 239

периодика

ДЕМОКРАТИЈА У XXI ВЕКУ

Главни циљ овог рада је да укаже на изазове са којима се демократија суочава у савременом друштву. Главне методе које аутор користи у овом раду су метод ана­лизе садржаја и компаративни метод. Демократија је облик владавине који је прихваћен широм света. Разлози за ово су више него очигледни. Грађани у демократским друштвима живе у много бољим условима са много више слобода него грађани у недемократским. То је нешто што не доводимо у питање. Проблем је што се демократија веома често идеализује. Без обзира на то што велики број друштава тврди да су демократска ми морамо водити рачуна о томе да ли су ова друштва и применила демократију у пракси. У овом раду се може видети да већина грађана широм света верује да је демократија и поред својих мана најбољи облик владавине. Ту се, међутим, јавља про­блем. Ти исти грађани немају пуно поверења у демократске институције. Ова чињеница је свакако недопустива у демократским друштвима.

периодика

ЛИБЕРАЛНИ НАЦИОНАЛИЗАМ: У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ИДЕНТИТЕТОМ

Аутори се руководе са три методе у изради овог ра­да. У првом делу примењују се дијалектички метод у анализи историјског развоја идеја нације и национа­лизма и компаративни метод у приступу теоријама национализма. Други и трећи део рада обухватају пресек компарације и анализе садржаја најзначајнијих истраживачких подухвата из области теорије либералног национализма. Аутори покушавају да образложе дискурс либералног национализма као један од најрелевантнијих одговора на кризу неолибералног концепта. Актуелност ове те­ме односи се на покушај ове струје мишљења да по­мири доскора супротстављене идеје либерализма и национализма.

периодика

ПИТАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У XXI ВЕКУ

Питање националног идентитета представља један веома комплексан феномен којим су се бавили многобројни теоретичари најразличитијих дисциплина. Национални идентитет, и поред предвиђања да ће крај XX и почетак XXI века бити време без нација, још увек представља веома актуелну тему, за коју се још увек не може рећи да је превазиђена. Главно питање којим се бавимо у нашем раду јесте: Да ли национални идентитет представља ,,превазиђену творевину прошлости’’ и каква је његова судбина у XXI веку? Да би дошао до одговора на постављено питање аутор се у свом раду користи комбинацијом неколико различитих метода: дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. У том смислу овај рад је подељен на два дела. Први део рада се бави основама националног идентитета, док се други део рада бави проблемом етницитета и на­ционализма.

 

периодика

НОВЕ РЕЛИГИЈЕ У ГЛОБАЛНОЈ ПЕРСПЕКТИВИ

Приказ књиге: Peter Clarke, New Religions in Global Perspectives, Routledge, London and New York, 2006.

 

периодика

ИЗАЗОВИ ФОРМИРАЊА ИДЕНТИТЕТА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

Проблем идентитета представља актуелан предмет проучавања различитих наука: социологије, политикологије, психологије, антропологије... Интересовање за овај проблем је нарочито постало велико крајем прошлог века, који је са собом донео многобројне промене које су умногоме измениле структуру и динамику друштва које нас окружује. Модернизација, вртоглави развој технологије, глобализација, транзиција, индивидуализација, многобројни социјални конфликти, све су то изазови које процес формирања идентитета мора превазиђи. У том смислу главни циљ овог рада је да покаже са чиме се суочава процес формирања идентитета у савременом друштву Главне методе којима се аутор користи у свом раду су дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. Овај рад је подељен на два дела. Први део рада бави се анализом иденти тета у социјално-културном контексту, док се аутор у другом делу рада бави разматрањем судбине иден­титета у савременом друштву

 

периодика

ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ, ПОЛИТИЧКИ ИДЕНТИТЕТ И УПРАВЉАЊЕ ДРЖАВОМ

Политичке партије представљају значајан елеменат демократског система власти. Аутор у свом раду анализира ниво поверења грађана у политичке партије, изборе и управљање државом, као и улогу коју политички идентитет има за остваривање демократије. У том смислу овај рад је подељен на два дела. Први део се бави проблемом политичких партија и политичким идентитетом док се у другом разматра поверење у изборе и управљање државом. Аутор се у свом раду користи комбинацијом неколико различитих метода: дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод.

периодика

МЕДИЈИ, ДЕМОКРАТИЈА И ИЗБОРИ

Медији чине значајан део демократског поретка. Ово веома моћно средство информисања грађана може имати важну улогу у развоју демократије, али уједно оно може представљати и њен велики камен спотицања у случају њихове злоупотребе. Овај рад има за циљ да покаже значај који медији имају за развој де­мократке, као и њихову улога у изборном процесу У том смислу рад је подељен на два дела. У првом делу аутор анализира проблем медија између демократи је и "производње пристанка", док у другом разматра њихову улогу у изборном процесу.

 

периодика

ОДНОС ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ И МОРАЛА У САВРЕМЕНОМ ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУ

Однос између политике и морала представља вечити проблем којим се не баве само теоретичари већ и "обични" грађани. Аутори приликом разматрања овог односа користе комбинацију неколико различитих метода. На првом месту то су дијалектички метод, ме­тод анализе садржаја и компаративни метод. Основни проблем којим се овај рад бави је трагање за одговором на вечито питање: да ли ова два феномена (политика и морал) могу постојати заједно? Не одлучујући се да дају одговор на самом почетку аутори су цео свој рад посветили трагању за одговором на ово питање. У том смислу овај рад је подељен на три дела. Први део је посвећен зачецима теоријског разматрања овог проблема, други део са бави моралним и политичким изазовима, док у последњем делу аутори анализирају један од најпопуларнијих проблема који се тичу овог односа, проблем "прљавих руку".

периодика

РЕВОЛУЦИЈА ИЗМЕЂУ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

Аутори овим радом желе да укажу на комплексност феномена који се означава именом револуције, као и да својом теоријском анализом допринесу разумевању њене природе и смисла. Основне методе које се користе у овом раду су метод анализе садржаја и компаратавни метод. Рад започиње анализом револуције као облика друштвеног кретања. Након тога следи кратак приказ пута који је овај појам прешао од самог почетка, па све до онога што ми данас подразумевамо под револуцијом. У другом делу се анализирају промене до којих је дошло у XVIII веку, као и значај који су ове промене имале за конституисање овог појма. На крају се излажу схватања Лава Троцког и Чарлса Тилија који су, сваки на свој начин, покушали да дођу до суштине овог процеса пуног противуречности.

 

периодика

НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ КАО ФАКТОР СТАБИЛНОСТИ ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА ДРЖАВА

У раду се разматра проблем дефинисања појма националне безбедности, политике националне безбедности базиране на демократским начелима државе и политичког система као основног фактора стабилности државе и унутар ње, и националне безбедности заједнице. Прво се расправља о појму безбедности уопште и изводи дефиниција безбедности у ужем и ширем смислу речи. Затим се даје преглед значајнијих дефиниција националне безбедности српских аутора као и најпознатијих дефиниција страних аутора. У раду аутори апострофирају да је политички систем био и остао, поред државе, суштински најбитнији елеменат када се ради о националној безбедности.

периодика

ЉУБИША МИТРОВИЋ: ГУРУИ САВРЕМЕНИХ СОЦИОЛОШКИХ ПАРАДИГМИ

Приказ књиге: Љубиша Митровић, Творци нових парадигми у социологији, Институт за политичке студије, Београд, 2008, 121 стр.

периодика

СРБИЈА ПРЕД ИЗАЗОВИМА

Главни циљ овог чланка је да покаже да су нека питања мно­го комплекснија него што изгледају. Главни метод који аутор користи у овом чланку јесте метод анализе садржаја. Аутор у овом чланку расправља о два проблема: чланство у Европској унији и политички и институционални изазови наше земље. У овој анализи аутор показује да демократски односи између и унутар земље нису увек демократски. Европска унија има не-демократски при­ступ према земљама које покушавају да постану њене чланице. Наша земља се, такође, суочава са унутрашњим изазовима. Грађани наше земље имају низак ниво поверења у наше политичаре, не постоји политичка култура која је неопходна за демократски развој. Уколико наша земља жели да савлада ове проблеме наши политичари морају да схвате да се питање Србије мора решавати унутар граница. Нико неће решити наше проблеме. Ми морамо да развијемо известан ниво одговорности који је неопходан за демократију. Уколико не схватимо ово на време можемо упасти у озбиљне невоље.

 

периодика

ЗЕМЉЕ У ВРТЛОГУ ТРАНЗИЦИЈЕ

Основна сврха овог рада је разоткривање суштине процеса транзиције. Главне методе које аутор користи у овом раду су метод анализе садржаја и компаративни метод. Аутор у овом раду разматра сложеност процеса транзиције. Различита искуства земаља које пролазе кроз процес транзиције представљају један од најважнијих скупова економских и друштвених експеримената икада спроведених, који би требало да обезбеди добру прилику за истраживање и ради разумевања про­цеса реформе и ради остваривања увида у њихово искуство. Процес транзиције је веома комплексан, али и неизбежан у социјалистичким друштвима, што не значи да га треба спровести по сваку цену. Морамо бити веома опрезни уколико желимо да успешно дођемо до краја овог процеса. Ограничени успеси овог процеса показују да ми морамо бити конзистентни у примењивању научних сазнања и искуства других земаља уколико желимо да успешно превазиђемо транзицију.

периодика

МОРАЛИСТИЧКИ ФРАГМЕНТИ

Приказ књиге: Мило Ломпар, Mоралистички фрагменти, Нолит/Беокњига, 2009, стр. 321.

периодика

ИЗАЗОВИ ПОЛИТИЧКИХ СИСТЕМА НА БАЛКАНУ

Овај рад има за циљ да укаже на изазове са којима се политички системи сусрећу на балканским просторима. Аутор се у овом раду користи следећим методама: метод анализе садржаја и компаративни метод. Демократски политички системи не настају сами по себи. Да би изградња демократских система иоле била могућа потребно је пре свега упознати се са друштвеноисторијским миљеом неког простора. У овом раду се не разматрају политички системи појединих балканских држава, већ аутор у центар своје анализе ставља Балкан у циљу откривања основних проблема који се намећу политичким системима на нашим просторима. Рад започиње кратком анализом политичког система, а затим се у фокус анализе стављају изазови политичких система на Балкану.

периодика

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У ДОБА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Крај XX века су обележили многобројни друштвени процеси који су обликовали и који ће тек обликовати, слику света какву имамо данас. Глобализација представља такав један комплексан процес који је значајно изменио слику света у свим сферама друштва: економској, политичкој, војној, еколошкој, технолошкој, културној... Глобализација, транзиција, многобројни социјални конфликти, вртоглави развој технологије, индивидуализација и многа друга обележја савременог света свакодневно намећу изазове у очувању човековог идентитета, човековог Ја. У таквим условима национални идентитет се веома често јавља као решење насталих проблема пружајући чврсто упориште у вртоглавим променама савремености.

периодика

ПРОЦЕС ПРОШИРЕЊА ЕУ: КОНЦЕПТ «ПРЕЛИВАЊА»

У овом чланку, аутори се баве питањем процеса проширења ЕУ. Да ли се процес проширења ЕУ може сагледати кроз призму неофункционалистичке теорије и процеса преливања? Аутори у раду указују на неке недоречености класичне неофункционалистиче школе, али сматрају да савремени неофункционализам може представљати користан аналитички оквир за објашњење динамике процеса проширења ЕУ. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, аутори анализирају концепт преливања као основу нео­функционалистичке логике. Полазећи од схватања овог концепта у класичној неофункционалистичкој теорији, указаће се на неке недостатке, и на редефинисање овог концепта од стране савременог неофункционализма. У другом делу, аутори настоје да објасне процес проширења ЕУ кроз призму концепта преливања. Основно полазиште je да концепт преливања није само релевантан за анали­зу унутрашње структуре ЕУ, већ и за процес проширења ЕУ, који се може сагледати двоструко: као «унутрашње» преливање у оквиру ЕУ, али и као «спољашње» преливање изван граница ЕУ.

периодика

ИЗАЗОВИ РАЗВОЈА ДЕМОКРАТСКИХ КАПАЦИТЕТА ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

Демократија је као облик владавине прихваћена широм света. Оно што се намеће као проблем је то што се демократија веома често идеализује и идеологизује. Данас велики број друштава тврди за себе да су демократска. Међутим, поставља се питање да ли у њима постоји демократија у свом формалном или суштинском облику. Због тога је потребно прићи проучавању феномена демократије на један критички начин уз стална преиспитивања демократских капацитета политичких институција свих земаља. Аутори се у свом раду баве изазовима развоја демократских ка­пацитета у савременом друштву. У том смислу овај рад је подељен на два дела. У првом делу аутори критички анализирају феномен демократије у контексту савременог друштва. У другом делу се разматрају услови које је потребно испунити да би се омогућила изградња савремене демократске државе.

периодика

ДЕМОКРАТИЈА И „ВРЛИ НОВИ СВЕТ’’

Крај XX и почетак XXI века је обележен многобројним интервенцијама које су оправдаване на најразличитије могуће начине, а исти или слични догађаји се називају злочинима или праведном борбом у зависности од тога која страна их је починила. Овај рад је подељен на три дела. У првом делу аутор анализира проблем двоструких стандарда приликом, хуманитарних интервенција, превентивног рата, борбе за демократију и људских права. У другом делу се анализирају геополитички изазови са којима се сусреће Србија, док је последњи део посвећен међународном праву, које као да је постало мртво слово на папиру и које се користи или занемарује, а све у зависности од тога на кога треба да се примени.

 

периодика

САВРЕМЕНА ДРЖАВА ИЗМЕЂУ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

Држава представља свакако један од најзначајнијих облика друштвеног и политичког организовања друштва, који је одувек представљао значајно место анализе политиколошких и социолошких анализа. Интересовање је за државу је наравно током историје варирало да би крај ХХ века био обележен њеним великим повратком. Овај рад има за циљ да укаже на најзначајније теоријске приступе проучавању савремене државе, као и да укаже на њен положај у контексту савремених друштвених процеса. Да би дошао до жељеног циља аутор се користи комбинацијом великог броја метода, од којих су свакако најзначајније метод анализе садржаја, компаративни метод и дијалектички метод.

периодика

НОАМ ЧОМСКИ И НЕОИМПЕРИЈАЛНЕ АМБИЦИЈЕ ВЕЛИКИХ СИЛА НА РАЗМЕЂУ МИЛЕНИЈУМА

Глобализација представља jeдан комплексан процес пун противречности, који свакодневно мења структуру и динамику савременог друштва. Овај процес свакодневно по­казује своје Јанусово лице којим утиче на судбину савремених светских друштава. Неолиберални концепт глобализације и њено асиметрично испољавање у савремености су, нажалост, потпуно гурнули у други план њену еманципаторску улогу. Један од нејзначајнијих теоретичара који се беве овим проблемом јесте свакако Ноам Чомски чији су живот и рад обележили већи део XX и почетак XXI века. Овај велики борац за мир и демократију је добар пример тога да је перо најмоћније оружје од свих. Он се у својим радовима жестоко бори против рата и неолибералног концепта глобализације, критикујући притом у највећој мери остваривање спољне политике Сједињених Америчких Држава, и у томе не посустаје ни данас. Поред анализе теоријског доприноса Ноама Чомског за разумевање неоимперијалног концепта глобализације, овај рад има за циљ да укаже и на значај и улогу интелектуалаца у савременом друштву, као и да истакне неопходност свакодневног критичког преиспитивања за разумевање савремених друштвених процеса.

периодика

МЕДИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ ТОКОМ ПРЕДИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ: ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ

Медији чине важан елеменат савременог демократског друштва. Они имају ту моћ да обликују савремено друштво и да утичу на све аспекте друштвеног живота. Значај медија се огледа у томе што они представљају главни извор информисања грађана. Њихова улога је нарочито видљива за време предизборне кампање, када медији постају значајно средство помоћу кога политичке партије теже да привуку што већи број гласова. Аутори у овом раду анализирају начин на који су дневне новине извештавале за време предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе у Србији 2014. године, фокусирајући се том приликом пре свега на значај који су медији придавале различитим темама. Главне методе које аутори користе у овом раду су метод анализе садржаја и компаративни метод.

периодика

ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ И ДЕМОКРАТИЈА У КОНТЕКСТУ НЕОИМПЕРИЈАЛНИХ АМБИЦИЈА ВЕЛИКИХ СИЛА

Политичко насиље представља један од најзначајних изазова развоју демократије кроз читаву људску историју. Развој савременог демократског друштва није, нажалост, уједно значио и крај политичком насељу, већ је уједно дошло и до развоја механизама којима се политичко насиље оправдава у циљу демократизације друштва. Имајући ово у виду у овом раду се критички преиспитује однос између политике и насиља у савременом друштву, при чему се уједно анализира и опасност од злоупотребе политичког насиља у циљу остваривања неоимперијалних амбиција великих сила. Основне методе које се том приликом користе у раду су метод анализе садржаја и компаративни метод.

периодика

СИРИЈСКА КРИЗА – УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Сирија представља још једну у низу држава коју је захватио талас „арапског пролећа“, а чије су последице одјекнуле на глобалном нивоу. Оно што је обележило читав грађански рат у Сирији је што се, поред Асадових снага, побуњеника и Исламске државе, укључују и интереси великих сила, који су неретко међусобно супротстављени. Такође, у ову кризу су, посредно или непосредно, укључени и многи регионални актери, било да су умешани у овај сукоб пружајући подршку једној од страна, било да су погођени његовим последицама. Овај рад има за циљ анализу узрока и последица сиријске кризе пре свега са становишта критичког преиспитивања неолиберализма који покушава да се наметне као универзални модел друштвеног развоја, а који неретко поприма облик неоимперијалне праксе у тренуцима када неолиберална теорија наиђе на препреку.

периодика

САНКЦИЈЕ КАО ИНСТРУМЕНТ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ САД: СЛУЧАЈ РУСИЈЕ

Међународне санкције су постале популарни инструмент спољне политике. У овом раду се са аспекта критичког преиспитивања међународних односа разматрају санкције у циљу откривања разлога њихове честе употребе фокусирајући се пре свега на однос између САД и Русије. У том смислу рад је подељен на два дела. Први део рада се бави анализом санкција као инструмента спољне политике САД, док се у другом делу рада анализирају међународне санкције против Русије. Такође, у раду се указује и на то какве последице међународне санкције Русији имају на глобалном нивоу, као и какав је положај ЕУ у свему томе.

периодика

ПОЛИТИЧКИ МИТ КАО ОБЛИК ДРУШТВЕНОГ И ПОЛИТИЧКОГ ОТУЂЕЊА

Проучавање митолошког у сфери политике представља веома значајно поље истраживања. Аутори у овом раду анализирају политички мит као један од веома моћних извора друштвеног и политичког отуђења човека у савременом друштву. Поред позитивних функција политички митови се често злоупотребљавају ради постизања одређених циљева. Њихова снага се огледа у томе што политички митови не само да могу да сакрију одређене ствари, већ могу истовремено и да их мистификују, учинивши их на тај начин допадљивим ширем јавном мњењу. Како би указали на овај проблем аутори су рад поделили на три дела. У првом делу рада аутори анализирају снагу мита у савременом друштву. У другом делу се преиспитују негативни аспекти политичког мита, док у трећем делу рада аутори говоре о неолибералном отуђењу човека у савременом друштву.

периодика

ИЗАЗОВИ РАЗВОЈА ДЕМОКРАТИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ: ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ И ТЕОРИЈА (НЕ)ПРАВЕДНОГ РАТА

Крај ХХ и почетак XXI века су обележиле многобројне ,,хуманитарне интервенције“ и ,,борба за људска права“ који добијају примену у сврхе оправдања војних интервенција широм света. Аутори у раду преиспитују овакву слику света бавећи се критичком анализом изазова са којима се суочава развој демократије у савременом друштву. Свет се у великој мери изменио и отворена употреба силе је постала немогућа, јер би она наишла на осуду јавног мњења. Међутим, паралелно са развојем демократије дошло је уједно и до развоја механизама којима се оправдава употреба силе. У том смислу овај рад је подељен на два дела. У првом делу аутори анализирају основе теорије праведног рата указујући на њене слабости, док се у другом делу аутори баве неоимперијалном страном савременог друштва.

ç