Изабери језик:

Мирослав М. Талијан

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Универзитет одбране у Београду, Војна академија

периодика

ИСЛАМСКИ ФАКТОР У АТЛАНТИСТИЧКОЈ ГЕОПОЛИТИЧКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ

Простор Евроазије је одувек био полигон за надметање сила мора и сила копна, о чему нам доказе даје историја, а указује Спајкменово, Мекиндерово и схватања других аутора геополитичких теорија повезаности евроазијског простора у борби за светску доминацију. Цивилизацијски стереотипи о идеолошкој и традиционалној сукобљености хришћанске и исламске цивилизације не могу у довољној мери објаснити повремене партнерске аранжмане између великих сила западне (пост)хришћанске цивилизације и верско-политичких центара исламске цивилизације. Кључ за разумевање повременoг склапања геополитичких савеза великих сила са исламским фактором (исламске државе, исламски недржавни актери), налази се, пре свега, у разумевању природе односа великих сила на глобалном и регионалном нивоу. Они су резултат сталне геополитичке борбе, у којој је улог цео свет, а деловање на појединим географским просторима дефинише се у односу на општи циљ. У таквим условима, политике великих сила, али и њихови савезници, често се мењају у разним регионима света. Уважавајући цивилизацијске поставке у објашњавању друштвених појава, објашњење овог феномена требало би, ипак, потражити у сфери рационалних и реалних геополитичких интереса великих западних сила усмерених ка различитим светским просторима, као и на улогу исламског фактора у њиховим геополитичким концепцијама, у остварењу глобалне доминације и контроле светских енергената. Стога, овај рад, путем анализе утицаја појединих аспеката атлантистичке геополитичке концепције и њених носилаца на исламски фактор, у стварности, настоји да кроз интересе и циљеве осмотри и ближе објасни значај исламског фактора.

периодика

ЗАЈЕДНИЧКА БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ - ИЗМЕЂУ МЕКЕ И ТВРДЕ МОЋИ

Спровођењем Заједничке безбедносне и одбрамбене политике засноване на заједнички утврђеним принципима, механизмима и институцијама Европска унија жели преузме већу одговорност и улогу у европској безбедности и одбрани и ојача свој утицај и углед у решавању бројних питања у погледу мира и безбедности у свету. Управо ослонац на тврду, меку и нормативну моћ чини Европску унију респектибилним фактором у односу на друге наднационалне организације. ЕУ унутрашњом трансформацијом намерава да, кроз прагматичан приступ, искористи компаративну предност у капитализовању меке моћи у односу на НАТО, као и да испољи значајнији војно-цивилни потенцијал за очување мира и безбедности у региону и свету. Такође жели да новим и потенцијалним чланицама Европске уније наметне заједничке нормативне оквире и вредности за које се залаже како би ојачала своје позиције у увећала своју моћ за деловање на међународном плану. У том контексту анализа показатеља меке моћи Немачке, водеће чланице Европске Уније и Србије, кандидата за учлањење у ЕУ, указује на важност овог сегмента моћи посебно имајући у виду дугорочне аспирације Републике Србије ка пуноправном чланству ЕУ.

периодика

САВРЕМЕНИ ТЕРОРИЗАМ И ОБЛИЦИ ИСПОЉАВАЊА САВРЕМЕНОГ УРБАНОГ ТЕРОРИЗМА

Тероризам припада постојаном злу као једном од обележја не само старе, већ и наше цивилизације. Постоји откад и људска цивилизација, а на садашњем степену свог развоја дошао је у фазу када може да утиче на људску цивилизацију. Има подмуклу ћуд и јаку моћ те изненађује и може угрозити чак и велесиле, што савремени и најновији терористички акти и потврђују (а пре свих они од 11. септембра 2001. године на Њујорк и Вашингтон, затим терористички напади на Москву од 23. до 26. октобра 2002. године и на Париз од 13. новембра 2015. године). Савремени тероризам је добио своју глобалну или светску димензију, а постојање савремених терористичких организација међународног карактера, попут Ал Каиде и Исламске државе, радикално усложава међународну политичку сцену. Данас, свака држава може бити „домаћин“ тероризму и готово је немогуће наћи државу или град у свету за које би могло да се тврди да нису потенцијална мета терористичког напада. Република Србија, као део светске заједнице, дели судбину данашње цивилизације суочене са изазовима тероризма у регионалним и глобалним оквирима. У условима глобалног тероризма, наша земља, територија и градови Републике Србије могу бити мета терористичког деловања како непосредно, тако и посредно коришћењем њене територије за припрему и извођење терористичких акција у другим земљама. Зато је и предмет овог рада усмерем на одређење и сагледавање савременог тероризам, те форми (облика, система) и метода ововременског урбаног тероризма.

ç