Изабери језик:

Миодраг Д. Перић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за политичке студије, Београд

периодика

МИЛОВАН МИЛОВАНОВИЋ КАО ДИПЛОМАТА

Милован Миловановић се бавио проблемом источног питања, тј. политике балканских држава и великих европских сила према проблему источног питања у другој половини 19. века. Посебно се бавио српско-бугарским односима, њиховом историјском и савременом проблему. Један је од првих аутора који се почео озбиљно бавити српско-хрватским односима.

периодика

МАКЕДОНСКА ЕМИГРАЦИЈА У БАЛКАНСКИМ ЗЕМЉАМА У ВРЕМЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ 1875-1881. ГОДИНЕ

Македонска емиграција у балканским земљама у време Источне кризе 1875-1881. године је била задојена национално-револуционарном идејом македонског народа да се ослободи турске власти у циљу побољшања свога положаја. Треба имати на уму да се активност македонске емиграције у суседним земљама, оријентисана у смеру еманципације и афирмације македонског народа, није могла одвијати у дисхармонији са експанзионистичким тежњама суседних буржоазија према Македонији.

периодика

СПОЉНА ПОЛИТИКА ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1935 – 1941.

Све време постојања, југословенска влада Богољуба Јевтића се ослањала у спољној политици на Француску и Велику Британију (1934-1935). Влада Милана Стојадиновића се удаљила од старих савезника и зближила са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом (1935-1939). Југословенска влада Цветковић-Мачек и кнез Павле (1939-1941) се још снажније ослањала у спољној политици на Немачку и Италију, сматрајући да ће тако очувати независност прве Југославије. Уз подршку владе Велике Британије, завереничка војна група на челу са генералима Бором Мирковићем и Душаном Симовићем је војним пучем 27. марта 1941. године, у атмосфери бурних демонстрација народа, збацила владу Цветковић-Мачек, свргнула намесништво кнеза Павла, а краљ Петар II проглашен је пунолетним и предата му је краљевска власт. Образована је нова влада Краљевине Југославије на челу са генералом Душаном Симовићем. После војничког пораза Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године, и поделе њене територије од стране Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, престала је да фунционише прва Југославија.

периодика

СПОЉНА ПОЛИТИКА ДРУГЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1968 – 1980.

Друга Југославија, на челу са њеним председником Ј.Б. Титом од 1961. до 1980. године активно је учествовала у међународном животу, а посебно је активним учешћем у Организацији Уједињених Нација (ОУН) и Покрету несврстаних уживала велики углед у свету. Сматра се да је Југославија до смрти свог председника Ј. Б. Тита (1980), који је водио свестрану спољну политику и због тога називан и једним од највећих светских државника и политичара 20. века, била и политички утицајна држава у свету. Аутор у раду анализира спољну политику друге Југославије од 1968. године до смрти председника СФРЈ Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године кроз активности Ј.Б. Тита и југословенске дипломатије у Организацији уједињених нација и Покрету несврстаних.

ç