Изабери језик:

Милош О. Ковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитет у Београду

периодика

МАСАРИК И СРБИ: ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ

У чланку се проучавају сличности и везе између политичких идеја Томаша Масарика и најзначајнијих српских интелектуалаца његовог доба – Јована Цвијића, Јована Скерлића, Стојана Новаковића, Николаја Велимировића и других. Показано је да су те блискости биле последица ширих, европских кретања, много више него међусобних утицаја. Све до Првог светског рата, размена идеја између Масарика и Срба било је много више на тлу Хабзбуршке монархије, него у Србији, која је главни предмет овог истраживања. Посебно је указано на сличности у тумачењу демократских и националних идеја. Показано је да је Масарик био много више склон геополитичком начину мишљења него што се обично мисли. И у томе је био близак Јовану Цвијићу, Миловану Миловановићу, Слободану Јовановићу, Светиславу Симићу и другим српским писцима и државницима. Масариково религијско тумачење националне идеје разликовало се од секуларног национализма ове генерације српских интелектуалаца. Оно је, међутим, било блиско идејама Николаја Велимировића, припадника најмлађег нараштаја српских јавних личности, са којим је Масарик сарађивао у ратним лондонским годинама. Масарик и Велимировић исповедали су слично тумачење „заветности” чешке и српске „народносне свести”.

периодика

„ОБМАНА СРБИЈЕ“ 1915. ГОДИНЕ: НЕКОЛИКО БРИТАНСКИХ СВЕДОЧЕЊА

У време пораза и повлачења из 1915. године, међу Србима, нарочито у официрском кору и Врховној команди, владало је уверење да је главни узрок слома био у политици сила Антанте према Србији и балканском фронту. Оне су, како се тврдило, узалуд покушавајући да придобију Бугарску, присилиле Србију да изгуби драгоцено време, да би је, пошто је отпочела бугарска мобилизација, спречиле да изврши превентивни напад на Бугарску. Потом су, упркос обећањима, одбиле да пошаљу Србима војну помоћ, чиме су их осудиле на сигуран пораз. У овом чланку испитују се сведочења неколико британских савременика и сведока, од министара, преко чланова мисија до новинара у Србији, из којих се види да је значајан део британске јавности делио овакво мишљење о узроцима српског пораза.

периодика

АДМИРАЛ ЕРНЕСТ ТРУБРИЏ: УЗРОЦИ СРПСКОГ ПОРАЗА (1915)

У српској политичкој традицији постоји представа о несолидности српских ратних савезништава са западним великим силама, посебно о нелојалности Велике Британије у Другом светском рату. У време Првог светског рата Срби су веровали да је главни узрок слома из 1915. била неспремност Британије, Француске и Русије да јој на време притекну у помоћ. У овом тексту истражује се шта о томе каже британски адмирал Ернест Трубриџ, који је командовао савезничким јединицама у одбрани Београда 1915, заједно са српском војском прешао Албанију, и био командант луке Медове, преко које су у децембру 1915. и почетком јануара 1916. снабдевани и спасавани српски цивили и војска. Трубриџ, који је до данас остао скоро заборављен у српској култури, био је одлично обавештен сведок и добар посматрач. Иза себе је оставио свакодневно вођен приватни дневник и низ извештаја које је поднео надређенима у британском Адмиралитету. То су и главни извори на основу којих је написан овај чланак.

ç