Изабери језик:

Милан Палевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.

периодика

ГЕНОЦИДНА НАМЕРА – ЕСЕНЦИЈА ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА - проблем интерпретације елемената геноцидне намере у поступку утврђивања злочина геноцида -

Предмет овог рада је геноцидна намера – конститутивни елемент и дистинктивно обележје злочина геноцида. Прегледом и анализом правног режима геноцида и кључних ставова доктрине о датој проблематици, у раду се указује на специфичност садржинских елемената геноцидне намере, њихову концептуалну међузависност и тешкоће у дефинисању и примени јасних, општеприхватљивих стандарда и критеријума у поступку утврђивања постојања различитих појавних облика геноцидне намере и самог злочина геноцида. Нека традиционална решења сучељена су са новим концепцијским приступима и доступном судском праксом, пре свега праксом два ad hoc трибунала, као и ставовима и мишљењима судија Међународног суда правде, датих поводом три предмета геноцида који су изнети пред њим. Из тог „интелектуалног квазиконфликта” аутори су извели општи критички коментар – закључак о постојању раскорака, неконзистентности и неке врсте конфузије у односу нормативног, доктринарног и практично применљивог у материји геноцида, што води дезавуисању, тривијализацији и политичкој злоупотреби концепта превенције и кажњавања овог злочина, како су они замишљени у, мање више оправдано критикованој, Конвенцији из 1948. године. У раду се не обрађује „национална, верска, расна и етничка група” као елемент геноцидне намере, из разлога што је један од аутора већ објавио рад на ту тему.

периодика

ОДНОС МЕЂУНАРОДНОГ И УНУТРАШЊЕГ ПРАВА ПРЕМА УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ

У овом раду анализирају се одредбе Устава Републике Србије из 2006. године које се тичу односа домаћег права са међународним правом. Првенствено је указано на опште трендове уставних решења о односу са међународним правом, а затим је детаљно анализиран нормативни оквир нашег позитивног Устава. Изнет је читав низ образложених предлога за унапређење његовог текста у овом делу, а указано је на опасност од тренутних правних одредаба, посебно истичући њихову непрецизност и међусобну контрадикцију. Нарочита пажња усмерена је на неопходне измене Устава Републике Србије које ће уследити због процеса прикључења Европској унији. Изложена су конкретна питања поводом којих ће уставне одредбе морати бити усаглашене са поретком Европске уније, а изнети су и неки нови институти који ће морати бити унети у Устав, а који се тичу примата права Европске уније над домаћим правом, правима која произлазе из права грађанства, али и неким променама које се тичу унапређења владавине права. Посебно је истакнута потреба увођења у Устав одредаба о усаглашавању спољне политике са спољном политиком Европске уније.

ç