Изабери језик:

Марко Пејковић

Искуство

Институт за политичке студије

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторске студије

2018

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Мастер студије

2012

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2010

Марко Пејковић је истраживач сарадник у Институту за политичке студије, секретар редакције часописа Администрација и јавне политике. У свом научном раду се бави истраживањем области политичког система, политичких институција и компаративне политике. Објавио је више радова у научним часописима Института за политичке студије, као и домаћим и страним зборницима (Filosofskiй fakulьtet - MGU imeni M.V. Lomonosova, Moskva).

периодика

СТВАРАЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС (ЈУГОСЛАВИЈЕ) У ТРОУГЛУ РЕАЛПОЛИТИКЕ, ГЕОПОЛИТИКЕ И ИДЕНТИТЕТА

Рад сагледава стварање Краљевине СХС (Југославије) кроз три политичка феномена: реалполитику, геополитику и идентитет. Аутор сматра да су ово заправо три „потпорна“ стуба преко којих би требало оцењивати „архитектуру“ новонастале државе из 1918, чиме се пружа нова истраживачка димензија све актуелнијој тематици СХС-Југославије. Кроз коришћење мисаоног експеримента у складу са контрафактуалима (counterfactuals) Џозефа Наја, аутор закључује да је тадашња српска политичка елита приликом стварања нове државе (не)свесно доносила одлуке супротне српском националном интересу, тј. „правилу троугла“: 1) српске реалполитике, 2) српске геополитике и 3) српског идентитета. Но, сагледавање грешака тадашње елите, не треба да служи пукој дескрипцији ради допуне општепознате чињенице краха југословенске идеје, већ да буде и полазна тачка нових смерница српског националног интереса XXI века.

периодика

ЕФЕКТИ ПОЛУПРЕДСЕДНИЧКОГ СИСТЕМА

Рад се бави ефектима семипрезиденцијализма или полупредседничког система. Под ефектима се подразумева годишњи скор Freedom Hous-а и учесталост колапса демократије/демократске консолидације. Статистичка обрада ефеката кроз t-тест, пропорционални тест и Коксов хазардни модел настала у другим истраживањима је од стране аутора детаљно објашњена како би се резултати приближили домаћим читаоцима. Нарочита пажња је посвећена премијерско-председничким семипрезиденцијализмима посткомунистичке Европе (Пољска), Азије (Монголија), Латинске Америке (Хаити), али и земаља које су искусиле конституционалну трансформацију прешавши из парламентаризма у полупредседнички систем или обратно (Словачка и Молдавија). Ове паралеле су од значаја за оцену семипрезиденцијализма у Србији, односно оправданости његове реформе или укидања. У том циљу се додатно разматра позитивно искуство полупредседничке Португалије. Аутор држи да је критика семипрезиденцијализма емпиријски неутемељена и да се јавља из недостатка анализе истог кроз два типа: премијерско-председнички и председничко-парламентарни.

 

периодика

ПОЛИТИЧКИ ПОРЕДАК ИЗМЕЂУ ПОЛИТИЧКЕ ОБЛИГАЦИЈЕ И ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ

Приказ књиге: Александра Мировић, Оглед о грађанској непослушности, Службени гласник, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2011, 194. стр.

периодика

ГЕРМАНСКИ ФАКТОР У РУСКО-СРПСКИМ ОДНОСИМА ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

У раду аутор анализира утицај Немачке и Аустро-Угарске на интересе Србије и Русије од уједињења Немачке 1871. па до самог предвечерја Првог светског рата. Супротно преовлађујућем и популарном схватању, ове германске силе нису биле непремостивe препрека за базичне геополитичке интересе Србије и Русије, већ су то управо биле силе Антанте са којима су Србија и Русија биле у кобном савезу, како ће се касније испоставити. Србија је у рату изгубила трећину своје популације и свој идентитет утопивши се на подстицај савезника у Краљевину СХС, док је Русија, осим огромних људских жртава, слома царизма и до­ласка бољшевика на власт, изгубила и велики део ранијих територија. То не значи да је германски фактор уочи рата био беневолентан, већ да је био само знатно мање штетан од британског и француског. Вештим дипломатским маневрисањем и економско-банкарским лобирањем, Британија и Француска су успеле да придобију значајан део руског царског естаблишмента за своје циљеве. Клизање Русије из традиционалног савезништва са германским силама у наручје Лондона и Париза је само дало подстицаја русофобским круговима у Немачкој да преузму главну реч. Србија се, као млађи партнер Русије, у великој мери нашла омеђена стратешким заокретом Русије ка Антанти, иако то не значи да мала балканска држава није имала слободу маневрисања у њеним, често напетим, односима са Бечом.

периодика

Приказ књиге: ADAPTIVE ADMINISTRATION

Приказ књиге: Ferd H. Mitchell and Cheryl C. Mitchell, Adaptive Administration - Practice Strategies for Dealing With Constant Change in Public administration and Policy, Taylor & Francis Group, London-New York, 2016.

периодика

ДРЖАВА ИЗМЕЂУ ПОРЕСКЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ И ПОРЕСКЕ ХАРМОНИЗАЦИЈЕ

Први део рада је посвећен дефинисању појмова пореске конкуренције и хармонизације, а други део прегледу релевантне литературе о позитивним/негативним ефектима ових феномена. Осим држава, на овај тип јавних политика пресудну улогу имају и наддржавне, односно међународне организације као што су ЕУ и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Стога је у трећем делу рада дужна пажња посвећена и улози ових међународних фактора у датом фискалном контексту. Тачније, у трећем делу рада се разматрају конкретни случајеви форсирања/потискивања пореске конкуренције, односно хармонизације, са освртом на положај популационо и територијално ''мале'' државе каква је Естонија, према ЕУ као међународном фактору. Избор ове две јавне пореске политике може да буде врло значајан за ''мале'' државе у транзицији, уколико оне имају за циљ да се бар делимично приближе економски високо развијеним државама кроз динамичан економски развој. Под притиском међународних фактора, тренутно паралелно постоје оба пореска режима, али полако јача пол пореске хармонизације науштрб конкуренције. Аутор закључује да то за собом вуче негативне економске (пад стандарда) и политичке последице (губитак суверености и нестајање националних држава).

периодика

ПОЛОЖАЈ ШЕФА ДРЖАВЕ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

У научној заједници која се бави уставним правом и политичким системима, не постоји пуна сагласност да је систем власти у Србији, како по Уставу из 1990, тако и по новом из 2006, полупредседничког типа. Има битних изузетака, који тврде да је систем парламентарног или чак председничког (харизматског?) типа. Из тог разлога се прво разматра теорија полупредседничког система, као и чини покушај да се расветли проблем (још увек) недовољно прецизног дефинисања појма полупредседнички систем, у форми увода у тему рада. Затим се прелази на анализу уставних аранжмана у последње две деценије, уз посебан осврт на примере из политичког живота у којима је председник, као актер, био важна фигура, али и компаративни аспект полупредседничких система источне Европе. Посебна пажња је посвећена институту суспензивног вета и ванредним овлашћењима. У светлу најновијих ставова дела политичке класе да је Устав зрео за ревизију, предлажемо један пакет реформи институције шефа државе. Држимо да је председник Србије, по садашњим и ранијим уставним овлашћењима, показивао кад јалов, кад не-институционално подстакнут пристрасан утицај, а да постигнутим резултатима, није испунио захтеве ефикасности и ефективности у политичком систему Србије.

периодика

УСТАВНИ СУД У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ И КОМПАРАТИВНА ИСКУСТВА - ТЕОРИЈА И ПРАКСА

У овом тексту, аутор ће покушати да кроз правни и политиколошки приступ, што реалније сагледа положај и улогу Уставног суда у Србији. Најпре, разматра се теоријски проблем природе овог државног органа и његових функција. Расветљавање оваквих питања не служи пуком теоретском ларпурлартизму, већ представља суштински допринос у погледу (не)оправданости одређених функција Уставног суда, претежно политичког карактера попут импичмента или забране политичких организација, будући да из карактера једног државног органа проистиче и домен његових надлежности. Посебан осврт је направљен у односу на праксу су­да према доступним подацима из 2009. године. Богата европска уставносудска јуриспруденција и литература, заузимају посебно место. Ови моменти су prima facie парадигме за процењивање ефикасности српског Уставног суда, али и као главно средство у анализи уставног судства in toto. Указује се на неопходност превазилажења традиционалне/вештачке дихотомије уставно право-по­литика, легитимизације уставног суда модификованим мерилима представничке демократије, док критички поглед на праксу (бројни нерешени предмети) наводи на закључак потребе структурног преобликовања суда.

периодика

ФРАКЦИОНАЛИЗАЦИЈА ПАРТИЈСКОГ СИСТЕМА И СТАБИЛНОСТ ВЛАДЕ

Сврха овог рада ће бити да се утврди да ли и у којој мери постоји статистичка повезаност између два битна политичка фе­номена: фракционализације (фрагментације) партијског система и стабилности владе, односно дужине трајања ''кабинета'' унутар политичког система Србије. Уколико је евентуална корелација јака, држимо да би то у великој мери не само помогло квалитетнијем политиколошком закључивању у вези (не)стабилности политичких институција, него нам и омогућило да српску политичку науку подигнемо на виши ступањ који поред дескрипције или објашњења подразумева и релативно поуздану прогностику кроз употребу регресионе анализе. Пре тога, даје се преглед познатих формула за индекс фракционализације и оптира се за једну од њих, јер иако избор формуле не утиче на коефицијент корелације нити на регресију, на ово нас наводи чињеница да око формула не постоји сагласност у науци и да свака од њих посебно одговара на интуитивну представу о броју релевантних партија, уз различите девијације на релацији снага партија вредност индекса.

периодика

СРПСКИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ОДБОРИ - КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА

Дуго су легислативне студије биле ван средишта политичке науке. Пад интересовања у теорији је одговарао општем уверењу о "сумраку парламената" (decline of legislatures) унутар политичких система. Међутим, последњих деценија оживљено проучавање скупштина, и посебно њихових одбора, поклапа се са започетим процесима свеобухватне институционализације парламената, првенствено кроз снажење утицаја одбора у периоду који се у литератури назива ”успон парламената(age of parliaments). Стога, у овом раду, централно место анализе заузима најновији Пословник Народне Скупштине Републике Србије из јула 2010, а у њему положај и улога скупштинских одбора. Пре тога се указује на теоријске аспекте конципирања легислативно-егзекутивних односа, тј. одбора као главних агената који утичу на природу тих релација, а тек потом се разматрају структура, процедуре рада и овлашћења српских одбора у упоредном контексту, као и утицај политичких партија на њихово чланство и функционисање. Овај рад је покушај аутора да прикаже институционални аранжман српског парламен­та и процени реформске потенцијале одбора.

периодика

КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА ПАРЛАМЕНТАРНИХ ГРУПА

Рад је подељен на четири дела. Први део теоријски обрађује однос слободног мандата и партијског јединства и у том погледу представља изузетак у односу на остале делове рада који су скоро сасвим квантитативно-емпиријског карактера. Ипак, овај почетни корак је био неопходан како би се боље разумела појава која се обрађује у другом делу рада кохезија парламентарних група при­ликом изгласавања закона, будући да она директно зависи од тога да ли и како посланици балансирају између двоструке улоге представника народа и партија у исто време. Трећи део рада испитује да ли постоје статистички значајне корелације између величине/ броја парламентарних група и броја законодавних предлога иницираних искључиво од стране парламента на примерима Немачке, Белгије, Шпаније, Потугалије, Италије, Мађарске и Србије. Четврти део рада нуди (колико нам је до сада познато) једину формулу у виду индекса за израчунавање степена развијености парламентарне групе. Тврдимо да овај индекс може значајно помоћи, приликом укрштања са другим параметрима, у мерењу не само перформанси или утицаја парламентарних група него и парламента као посебне јединице политичког система.

периодика

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2012.

Рад у првом делу јесте резимe политичког оквира који је трасирао пут главним политичким темама око којих су се ломи­ла програмско-маркетиншка копља истакнутих кандидата у (пред) изборној председничкој кампањи. Други део је посвећен анализи нормативног спора у вези председничких избора, тачније чињеници да је тадашњи председник Тадић одлучио да посегне за непостојећом уставном категоријом у виду ‘’скраћења мандата’’, како би спојио председничке изборе са парламентарним и локалним, кандидовавши се тако трећи пут за место шефа државе. Трећи део разматра специфичности изборне кампање и политички маркетинг. Аутор у четвртом делустатистички истражује могуће политичко позиционирање бирача на релацији два изборна круга. Укршта општинске резултате кандидата из другог круга на националном, покрајинском и градском нивоу са општинским резултатима осталих респективнијих кандидата из првог круга који су двојици првопласираних пружили подршку за другу рунду. Такође се статистички тестира веза између процената освојених гласова Тадићау другом кругу и степена излазности, али и ‘’белих листића’’ на сва три поменута нивоа анализе. Рад се завршава закључком у виду последица председничких избора које оне остављају на политички живот Србије.

периодика

РАЦИОНАЛНИ ИЗБОР И ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА – СЛУЧАЈ АП ВОЈВОДИНА

У овом чланку аутори теоријски објашњавају политички и економски феномен буџетских трансфера, као најважнијег облика фискалне децентрализације, на релацији републичка (централна) власт – аутономна покрајина Војводина, и то из перспективе теорије рационалног избора. Аутори показују да коришћењем модела секвенцијалних игара, односно ''обрнуте индукције'', може да се објасни због чега трансфери из централног буџета према покрајини расту/падају. Ток игре зависи пресудно од два фактора: партијског опредељења и природе сигнала између центра и покрајине. Ако је иста партија на власти у покрајини и центру, и ако центар није у стању да пошаље кредибилан сигнал покрајини да увећани трансфери не долазе у обзир (нпр, под изговором штедње и рационализације трошкова државе), онда постоје сви предуслови да покрајина пристисне центар и добије веће трансфере него иначе. Разматрање ових питања је предуслов бољег разумевања негативних последица актуелног институционалног аранжмана у сфери покрајинских јавних финансија које се огледају у пребацивању одговорности у виду пореског терета на пореске обвезнике који не живе/приходују у Војводини и у потенцијалном опасном расту војвођанског дуга.

ç