Изабери језик:

Марина Ж. Пантелић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду

периодика

СОЦИЈАЛНЕ РЕФОРМЕ У ПОСТКОМУНИСТИЧКИМ ДРЖАВАМА – ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ТРАНЗИЦИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ МОДЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Након слома комунизма у Централној и Источној Европи између 1989. и 1991. године, у бившим комунистичким државама отпочео је процес опсежне економске, социјалне и политичке транзиције. Развој слободног тржишта и демократије у овим земљама резултирао је променама које су за циљ имале модернизацију националних система социјалне сигурности. Настојећи да укажу на основне карактеристике актуелног социјалног модела у Републици Србији, као и факторе који су допринели његовом креирању, аутори полазе од следећег истраживачког питања: који модел државе благостања је заступљен након три деценије транзиционог процеса? У раду се користе идеациона и институционална аргументација, којима се настоје објаснити постепени идеолошки заокрети у креирању програма система социјалне сигурности, док се истраживање заснива на анализи садржаја докумената. Закључна разматрања указују на то да социјални модел Републике Србије представља комбинацију свих социјалних модела, уз израженије елементе корпоративног социјалног модела услед карактеристика система социјалног осигурања, као и све присутније елементе либералног социјалног модела који се развијају под утицајем транснационалних монетарних институција.

периодика

ДУГОТРАЈНА ЗАШТИТА У СРБИЈИ

Старење становништва представља један од највећих изазова са којим се готово сва савремена друштва суочавају, док положај старих лица у друштву, квалитет живота у старијој доби и актуелни трендови у политици заштите старих представљају предмет интересовања како политичких, тако и стручних и научно-истраживачких кругова. Анализа трендова у дуготрајној заштити старих лица како у нашој земљи, тако и у осталим европским земљама, указује на неопходност развоја адекватних и свеобухватних програма дуготрајне заштите старих, што представља кључ за обезбеђивање равноправне улоге особа трећег животног доба у друштву. Начин на који се савремена друштва баве питањем дуготрајне заштите у многоме зависи од друштвених, моралних и етичких норми, државне политике и других специфичности сваког појединачног друштва. У овом раду биће указано на карактеристике програма дуготрајне заштите у Србији. Поред упознавања са системским решењима и нормативним оквиром, циљ рада је и да се учини осврт на квалитет и доступност услуга, као и на финансијску одрживост програма дуготрајне заштите, и при том укаже на могућа решења за унапређење система дуготрајне заштите у Србији.

периодика

ФЕМИНИСТИЧКИ СОЦИЈАЛНИ РАД У СРБИЈИ

Феминистички социјални рад представља интеграцију феминистичких идеја и праксе социјалног рада са циљем обогаћења приступа клијентима, уважавајући разлике и доминантне друштвене дискурсе. Као такав развијан је у Америци, Канади и англосак­сонском подручју, док у Србији никада није био препознат као феминистички. Рад се бави истраживањем развоја и основних кон­цепата феминизма и социјалног рада како у светским контекстима, тако и у Србији покушавајући да идентификује разлоге за изостанак ове синтагме. Циљ рада је разматрање идентитета обе професије, у циљу елиминисања социјалне опресије. Професионални идентитет није ново питање, већ свевремено које је као концепт флуидно, сложено, стално у изградњи и променљиво.

периодика

СТУДЕНТСКО ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Евалуација вредности неког студијског програма представља процену задовољства различитим аспектима његових непосредних корисника у овом случају студената социјалне политике и социјалног рада. Овај рад има за циљ да прикаже резултате евалуације студијских програма основних и мастер академских студија Социјалне политике и социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Евалуација је усмерена на организацију и садржај студијских програма, на однос студената и наставника према њима, као и на предности и слабости ових програма и начин њиховог унапређења. У периоду од јануара до јуна 2016. године спроведене су анкете, фокус групе са студентима и индивидуални интервјуи са наставницима у циљу прикупљања неопходних података. Резултати су указали да су студенти и наставници задовољни уведеним иновацијама, пре свега садржајем ових курсева и квалитетом наставе која им омогућава даље усавршавање знања и практичних вештина релевантних за будућу праксу. Истакнута је већа потреба за праксом, као и за другачијом организациям наставе, што је у односу на реалне могућности студената за похађање наставе, тренутно теже реализовати. Препоруке полазника курсева указују на то да би било веома корисно у будућности смањити број теоријских, политиколошких предмета и проширити фонд часова постојећих курсева или обогатити садржаје програма још неким курсевима релевантним за социјалну заштиту, а који тренутно недостају.

ç