Изабери језик:

Марија Ђорић

Искуство

Институт за политичке студије

Демонстратор

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Асистент

Факултет за европске правно политичке студије у Новом Саду

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторске студије

2013

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Магистарске студије

2007

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2006

Др Марија Ђорић је научни сарадник у Институту за политичке студије. Аутор је више радова из области безбедности, са нарочитим фокусом на политичко насиље, идеолошки екстремизам и насиље у спорту. Објавила је монографије “Хулиганизам: насиље и спорт” (Наука и друштво Србије, 2012), “Екстремна десница: међународни аспекти десничарског екстремизма” (Наука и друштво Србије, 2014), “Екстремна левица: идеолошки аспекти левичарског екстремизма” (Институт за политичке студије, 2016). Члан је међународних научних асоцијација ISA, IPRA, CEEISA, RISA.

периодика

ЗНАЧАЈ ПРОФ. ДР РАДОСЛАВА РАТКОВИЋА У УТЕМЕЉЕЊУ СРПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ

Предмет истраживања овог рада је анализa улоге проф. др Радослава Ратковића у стварању српске политикологије, као и његов допринос у конституисању српских научно-истраживачких институција, попут Факултета политичких наука, Института за политичке студије и удружења „Наука и друштво”. Анализом садржаја ауторка је дошла до закључка да је научноистраживачки опус проф. Ратковића био богатог и хетерогеног карактера, док су централне категорије његовог промишљања биле идеологија, наука и стварност. У раду је посебно истакнута његова улога у контексту истраживања аустромарксизма. Значај проф. др Радослава Ратковића у утемељењу српске политичке науке се може сагледати не само на пољу теорије, која је резултирала објављивањем 15 књига и великог броја научних радова, већ и у формирању неких пропедеутичких предмета који се и данас изучавају на Факултету политичких наука у Београду, попут Увода у политичку теорију.

периодика

БУЛИНГ КАО ВРСТА СОЦИЈАЛНОГ НАСИЉА

У раду се анализира појам булинга, који одређујемо као врсту силеџијства претежно међу децом у основним и тинејџерима у средњим школама. Насиље није нова појава међу ученицима, али оно што посебно забрињава јесте његова ескалација последњих година, па самим тим поприма озбиљне размере и прети да постане устаљен начин комуникације. Овакви девијантни облици понашања доживљавају експанзију широм света па тако не заобилазе ни Србију у којој се насиље као начин комуницирања између ученика (као и на релацији наставник-ученик) све више интензивира. Једна од најновијих форми међувршњачког насиља која кореспондира са коришћењем модерних средстава комуникације попут интернета и мобилних теле­фона је сајбер булинг. Циљ булинга је дискредитовање и социјално уништење објекта насиља, а у екстремним ситуацијама може проузроковати и самоубиство жртве булинга. Рад открива узроке насилног понашања међу децом и младима, анализира фундаменталне карактеристике булинга као социјалног феномена и покушава да пронађе адекватне механизме за превенцију насиља у школама.

периодика

УВОД У ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ

Приказ књиге: Драган Симеуновић, Увод у политичку теорију, Бе­оград, Институт за политичке студије, 2009.

периодика

ПОЛИТИЗАЦИЈА ХУЛИГАНИЗМА

Основна теза у раду је да се политика рефлектује на све сегменте друштва укључујући и спорт. Посебна пажња се посвећује истраживању насиља међу публиком на спортским приредбама са којим се друштво среће још у антици. Налази се узрочно-последична веза између политике и хулиганизма и наводе релевантни примери. Хулиганизам као „британска болест“ се данас среће у свим политичким системима и предо­минантно се везује за фудбал. У раду се објашњавају основе насиља у спорту, његови теоријски оквири, одређују идеолошке основе хулиганизма и указује на изразиту повезаност овог феномена са десничарским екстремизмом.

 

периодика

ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ЕКОНОМСКИ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗAМ

Савремено политичко и економско окружење, у условима растуће глобализације, представља озбиљан изазов традиционалном профилисању политичких партија у односу на економску сло­боду и интервенције у привреди. Уврежено је мишљење да је левица склонија директном уплитању у привредне токове, снажнијој редистрибутивној политици и реформама него што је десница, за коју се сматра да више уважава самостално деловање тржишних закона, трговинску либерализацију, итд. Као прво, рад је имао за циљ да представи еволуцију ставова и политике појединих влада према интервенцији у привреди, у периоду 1995-2007. година. Затим, на бази оваквог упоредног прегледа, циљ нам је био да анализирамо резултате примењиване политике у домену слободног тржишта. Коначно, циљ нам је био и да у одређеној мери идентификујемо сличности и разлике левице и деснице у њиховом при­ступу економској слободи, те да се резултати упореде са или супротставе класичним парадигмама које се користе у идеолошким поделама партија. Резултати истраживања указују на чињеницу да је све мање важно како је администрација идеолошки профилисана/позиционирана већ у којој мери она може дати позитивне резул­тате у погледу економског развоја и одрживе конкурентске позиције домаће привреде на међународном плану.

периодика

ТЕРОР БУГАРСКИХ ОКУПАТОРА У ВРАЊСКОМ КРАЈУ ЗА ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Рад анализира систем терора који су успоставили Бугари током Првог светское рата над становницима јужне Србије, са посебним освртом на насиље које су бугарски окупатори починили у Врању u околини. Окупирањем територија Србије, Бугари су у Првом светском рату настојали дa остваре идеју “Велике Бугарске”, позивајући ce превасходно на одлуке Санстефанског мира. Вођени иредентистичким идејама Бугари су коришћењем пропаганде u ревизијом историјских чињеница вршили насилну бугаризацију српског становништва, тврдећи да је реч не о Србима, већ о ‘‘Мо­равским Бугарима”. С обзиром дa бугаризовање Срба није могло да се спроведе мирним путем, бугарски окупатори су користили разне облике политичког насиља. Срби у Врању и околини су били интернирани, убијани и мучени само због тога што нису желели да се одрекну свог националног идентитета. Иако је систем бугарског терора био присутан на простору читавог Врања, у Сурдулици су се извршавале најмасовније u најбруталније егзекуције, о чему сведоче масовне гробнице Срба у овом крају.

периодика

ПОВЕЗАНОСТ ИЗМЕЂУ КОЦКАЊА И ХУЛИГАНИЗМА: СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Рад се бави истраживањем могуће повезаности између коцкарских склоности у спортским кладионицама и хулиганизма, на простору Србије. Имајући у виду да хулиганизам и коцкање представљају врсте ризичног понашања, аутор креће од претпоставке да постоји одређени каузалитет између ове две врсте појава. У циљу доказивања ове хипотезе, спроведено је анкетирање на територији Србије на случајном узорку од 829 испитаника. Резултати истраживања су, сем структуре (полне, старосне, образовне) коцкара у кладионицама, показали да скоро 1/5 испитаника који упражњавају овај тип коцке, припада хулиганским групама. На тај начин су остварени примарни циљеви истраживања. За добијање релевантних резултата коришћена је метода дескриптивне статистике, а сем сазнајне, ово истраживање има и апликативну вредност која се може реализовати у различитим програмима превенције ризичног понашања.

периодика

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ГЕОПОЛИТИКА ИДЕНТИТЕТА

Приказ књиге: Љубиша Деспотовић, Глобализација и геополитика идентитета, Каирос, Сремски Карловци, 2017, 237 стр.

периодика

НЕОУСТАШТВО У САВРЕМЕНОЈ ХРВАТСКОЈ

Ауторка истражује основе неоусташке идеологије у савременој Хрватској, њене узроке, политичке консенквенце и циљеве. Компаративном методом су испитане сличности и разлике са усташтвом које је било званична државна идеологија НДХ током Другог светског рата. Утврђено је да се неоусташтво рађа почетком 90-их година 20. века као последицаратних дешавања на просторима бивше СФРЈ, као и то да Хрватска ни 20 година од завршетка последњег рата није успела да уклони елементе фашизма из свог друштва. Немогућност потпуне елиминације ове деструктивне идеологије ce приписује неуспешно] денацификации хрватског друштва, која je предиспонирала појаву “неоусташке авети” у јеку политичке и економске кризе.

периодика

МИГРАНТСКА КРИЗА КАО ГЕНЕРАТОР ДЕСНИЧАРСКОГ И ИСЛАМИСТИЧКОГ ЕКСТРЕМИЗМА У ЕВРОПИ

Предмет истраживања овога рада јесте мигрантска криза која је предиспонирала појаву исламистичког и десничарског екстремизма. Основна хипотеза од које полази ауторка јесте да су савремене миграције са простора Блиског истока интензивирале деловање исламистички фундираних екстремиста. Као одговор на јачање исламистичког екстремизма јавља се десничарски екстремизам, који је на највишем могућем нивоу од завршетка Другог светског рата. Методом компаративне анализе се испитују карактеристике обе врсте екстремизма, те ауторка долази до закључка да било која форма друштвене кризе (у овом случају мигрантска криза) погодује јачању екстремистичких политичких опција, јер нуди “лака решења” у “тешким временима”. Иако би, према проценама појединих економских стручњака, долазак великог броја миграната Европи донео одређене економске бенефите, заборављају се и неки други аспекти које са собом носе миграције, а који се везују за безбедносне проблеме попут тероризма, екстремизма, криминала итд.

периодика

СОКОЛСТВО И МЛАДА БОСНА

Рад се бави истраживањем везе која је могла постојати између Младе Босне и соколства, пре свега у контексту спровођења Сарајевског атентата. Ауторка је дошла до закључка да су многи припадници Младе Босне у исто време били и чланови соколског покрета, а неки од њих попут Михаила Јовановића, Вељка Чубриловића и Данила Илића су и директно учествовали у спровођењу Сарајевског атентата. Направљена је дискрепанца између Сокола (као фискултурног покрета који је у позадини имао идеју панславенства и тајног војног организовања) и Младе Босне, која у својој основи није могла бити оквалификована као организација, нити као покрет, већ је представљала скуп различитих хетерогених кружока. Компаративном анализом идеологија Младе Босне и Сокола, утврђено је да су се њиховe идеје и циљеви и у великој мери подударали али се могу наћи одређени елементи који праве дистинкцију међу њима, попут метода деловања, начина организовања, структуре и односа према начину словенског уједињења.

ç