Изабери језик:

Љупка Ж. Катана

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Ауторка је М.А. мултицплинарних студија при Ректорату Универзитета у Београду.

периодика

СТРАТЕГИЈА КОМУНИКАЦИЈЕ У ЈАВНОЈ УПРАВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ; ПРИМЕР СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ДЕЧЈУ ЗАШТИТУ

Предмет овог рада јесте Стратегија комуникације којом се воде запослени у јавним институцијама Републике Србије у контакту са грађанима града Београда. Полазимо од осврта на рад јавне управе као појма од којег почиње организациона комуникација у држави, а затим кроз опис градске управе која је саставни део локалне самоуправе. Показујући њихову међусобну повезаност, засновану на комуникацији и моделима управљања, истраживање сводимо тако да долазимо до циља рада. Циљ  истраживања јесте сагледати алате комуникације у свакодневном раду са грађанима, са медијима и међу запосленима, а у међусобно повезеним јединицама градске управе. Методе које користимо чине ретроспективу анализе података, као и анализу комуникације, односно основу стратегије комуникације, на институционалном нивоу. Полазимо од емпиријског спознајног аспекта, стеченог у раду у институцији о којој ће бити речи. Тиме долазимо до резултата рада који нам показују да је садашње стање комуникационе стратегије у јавним институцијама на добром нивоу развијености. Свакако, потребене су одређене промене како би се  постигла ефективнија и хуманија комуникација са житељима града, који су уједно и најбитнији корсници услуге/услуга градских секретаријата у оквиру управе.

периодика

НАСИЛНИ ОБЛИЦИ КОМУНИКАЦИЈЕ: MOБИНГ; ПРИКАЗ СТУДИЈЕ СЛУЧАЈА У ЗДРАВСТВЕНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

Предмет рада јесте проблематика мобинга, сагледана кроз анализу утицаја ове појаве на човека у радној средини. Конкретно, анализира се случај мобинга у јавној управи/администрацији, тачније у домовима здравља у Србији, односно Београду. Како мобинг представља врсту социјалног насиља, али првенствено - облик насилне комуникације, вербалне или невербалне, случај који приказујемо у раду, пример је такве врсте насилног општења у државној (јавној) управи. Поменућемо и неке од дефиниција, као и тренутне начине борбе против мобинга у Србији, кроз осврт на психолошко одређење агресије, односно поменутог насилног понашања које доводи до ове појаве у јавним институцијама, а кроз конкретан пример у здравству. Циљ рада је, да се, на основу поменутог случаја мобинга у здравству, укаже пажња на изналажење начина превазилажења овакве социјалне аномалије, уз помоћ превентиве, у виду едукација и оснаживања радног човека, посебно на нивоу државе (државних институција). Од метода, коришћена је студија (вишеструког) случаја, уз инструмент интервјуа са председницом синдиката лекара, односно са мобингованим представницима синдиката, у смислу сагледавања феномена који се појавио на нивоу јавне управе и администрације, а у сфери друштвених наука. Резултати рада требало би да донесу свеобухватну промену увида у дефиницију и значења феномена, на сврсисходан ниво применљивости, како на нивоу појединца у радној средини, тако и на државној лествици посматрања.

периодика

УТИЦАЈ ПРАВОСЛАВЉА НА ДРЖАНУ ПОЛИТИКУ: ПРИМЕР СРБИЈЕ НЕМАЊИЋА И РУСИЈЕ РОМАНОВИХ

Предмет рада јесте aнализа утицаја који је имала религија на владаре током, српске средњовековне историје, првенствено, и руске предреволуционарне, а кроз сагледавање домена православне хришћанске религије на правац њиховe владавине. Сви владари, кроз историју, од како је света и века, настојали су чинити политичке потезе које су ипак – у њихову корист. Ретки изузетни појединци, сагледавали су као примарне циљеве, општу добробит народа који воде, односно чији су владари. Циљ рада је објаснити смисао појединих поступака владара које су чинили за време владавине. Методе које се користе у овом раду су упоредно-историјска, као и херменеутичка метода, присутна у свакој интерпретацији теолошко-религијских истраживања, у сфери друштвених наука.

периодика

НАСИЛНИ ОБЛИЦИ КОМУНИКАЦИЈЕ: МОБИНГ (УВОДНА РАЗМАТРАЊА)

Предмет рада јесте aнализа проблематике мобинга, односно утицаја ове појаве на живот радног човека јер се, као такав, појављује у радним срединама. Анализирају се неке од досадашњих дефиниција мобинга, досадашњи истраживачки приступи, као и тренутни начин борбе против мобинга у Србији. Како се ради о старом друштвеном феномену, са именом и дефиницијом, новијег доба, а који се односи на својеврсно злостављање на радном месту, представљен је приступ активном начину борбе против истог, на нивоу теоријског и спознајног, које би требало да прерасте на ниво државе и друштва. Дотичемо се и психолошког одређења агресије/насилног понашања које доводи до појаве мобинга, као и теме насиља као друштвеног феномена, уопште, чије се одређење истоветно односи на мобинг, као облик истог. Циљ рада јесте дефинисати мобинг, као специфичан модел насилне комуникације којој је указана посебна пажња. Реч је о дескрипцији једног од облика лоше комуникације, вербалног насиља које се одвија у радном окружењу, а спроводи се у својеврсном континууму, током дужег временског периода. Од метода, присутне су аналогије са досадашњим истраживањима аутора и технике интервјуа са мобингованим представницима синдиката, у смислу изналажења феномена мобинга, у сфери друштвених наука. Резултати рада би требало да донесу свеобухватну промену и подизање свести, на сврсисходан, опипљив ниво, како на нивоу појединца, тако и у смислу колектива/државе, првенствено базирајући цивилизацијски напредак на подизању квалитета комуникацијске праксе. У раду ће бити речи о појму мобинга као феномена двадесетог века, као и о његовој превенцији, на нивоу радне организације и правног система.

периодика

НАЧИН ДЕФИНИСАЊА ОБРАЗОВНЕ ПОЛИТИКЕ У ОБЛАСТИ ПРЕДШКОЛСКОГ ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У овом раду имамо за циљ дефинисање образовне политике у области предшколства, а уз почетни осврт на системе основног и средњег образовања и васпитања, као наставка приоритетног предшколства, узимајући поставке из Закона. У том смислу, бавићемо се пре свега предшколским образовањем и његовим утицајем на постављање темеља друштвених норми, како у развоју личности, тако и у раду политичких структура и начином дефинисања ове гране друштва у држави. Са освртом на неке од скандинавских земаља и њихов неоспоран квалитет у изради образовних програма, даћемо пример Шведске. Циљ овог рада је да, уз преглед Законске регулативе, а потом примерима поменуте земље и најзад, примерима из праксе, на специфичан начин обједини систем предшколског васпитања и образовања са концептом јавне управе и политике, а са крајњом сврхом – да помогне унапређењу предшколства у Србији.

ç