Изабери језик:

Јовица Павловић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

ИЗВЕШТАВАЊЕ О СЕЦЕСИЈИ У СРПСКИМ МЕДИЈИМА: СЛУЧАЈЕВИ ШКОТСКЕ И КАТАЛОНИЈЕ

Овај рад се ослања на инструменталистичке експланаторне теорије сецесије и медијске теорије уоквиравања, како би изучио дискурзивне праксе којима се медији у Србији користе приликом извештавања о референдумима о независности у западноевропским државама, при чему је пажња усмерена на Уједињено Краљевство и Шпанију. Предмет рада je уоквиравање дискурса о сецесији у онлајн медијима у Србији. Циљ истраживања је да испита подударност медијских интерпретативних образаца заступљених у прилозима који дискутују покушаје сецесије Шкотске (2014) и Каталоније (2017) са медијским дискурсом о отцепљењу Косова и Метохије од Републике Србије. Рад се посебно фокусира на питање да ли медији у Србији производе пристрасне или аналитичке и информативне садржаје о осетљивој теми сецесије када покривају вести из других земаља. Узорак је заснован на Интернет архиви 10 медијских кућа (Блиц, Курир, Б92, Телеграф, Н1, Вечерње новости, Информер, Данас, РТС и Политика) које су теми националног самоопредељења посветиле значајну пажњу приликом одржавања плебисцита у Шкотској (2014) и у Каталонији (2017). Резултати истраживања побијају хипотезу о потпуном преливању „косовских” дискурзивних образаца на западноевропске случајеве, али ипак потврђују недостатак адекватног аналитичког приступа сецесионизму на српској медијској сцени.

периодика

УТИЦАЈ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ ЧИНИЛАЦА НА НАЦИОНАЛНЕ, ВЕРСКЕ И ЛИНГВИСТИЧКЕ РАСЦЕПЕ У УЈЕДИЊЕНОМ КРАЉЕВСТВУ И ШВАЈЦАРСКОЈ ТОКОМ РАЗЛИЧИТИХ СТРАНАЧКИХ ЕРА

Рад који следи има за циљ одговорити на истраживачко питање: „Да ли су и на који начин систем владавине, изборни систем, страначки систем и институција шефа државе у Уједињеном Краљевству и Швајцарској утицали на развој и обликовање друштвено-политичких расцепа који се темеље на верским, лингвистичким и националним разликама у ери елитних, масовних, народних и професионалних бирачких странака?“ Овако постављено питање за шири предмет истраживања намеће разматрањe утицаја институционалних оквира на друштвене расцепе, док се за ужи предмет интересовања могу одредити политичке институције и историјски друштвено-политички раздори у Уједињеном Краљевству и Швајцарској. Полазећи од институционалистичке теоријске претпоставке према којој институције утичу на структуре попут друштвено-политичких расцепа, овај рад употребом методе историјског праћења (historical tracing) и анализе најразличитијих система (most different systems design) пореди две институционално различито постављене али структурно сличне државе кроз разне страначке ере двадесетог и двадесетпрвог века, како би истражио постојање потенцијалне коорелацијеи узрочног односа између а) различитог начина на који су институције постављене и б) различитог развоја структурне основедруштвених расцепа у Уједињеном Краљевству и Швајцарској. Резултати рада указују на могућност постојања поменуте коорелације.

ç