Изабери језик:

Јованка Шарановић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за стратегијска истраживања, Министарство одбране Републике Србије.

периодика

ТРАНСФОРМАЦИЈА РАТА НА РАЗМЕЂУ 20. И 21. ВЕКА

Настанак нових теорија о рату или адаптација старих уобичајена је пракса како би се објасниле значајне промене карактеристика оружаних сукоба у одређеним историјским периодима. Тиме је трансформација рата на прелазу два века потврда овакве праксе с обзиром на појаву нових теорија попут „нетројствени рат“, „нови ратови“, „ратови четврте генерације“ или „хибридно ратовање“. Међутим, и многе друге теорије су коришћене са истом намером јер, условно речено, друга половина 20. века представља период револуционарних промена у свим сферама друштвеног живота, укључујући и војну. Под утицајем тих промена трансформација рата добија замах успостављањем биполарног глобалног поретка и одвијањем хладног надметања супер сила. Овај период се, условно, може одредити као прва фаза промене карактеристика оружаних сукоба након завршетка Другог светског рата. Током униполарног и почетком мултиполарног периода међународних односа трансформација рата пролази кроз наредне две фазе одвијања. Разматрајући битне промене карактеристика оружаних сукоба током наведених периода аутори настоје да идентификују најзначајније факторе који су до тих промена довели.

периодика

ИСЛАМИСТИЧКИ ЕКСТРЕМИЗАМ НА БАЛКАНУ И ВОЈНИ АСПЕКТ ПРОБЛЕМА

Последња декада двадесетог, а нарочито почетак двадесетпрвог века обележене су новим околностима у којима се на „пиједестал битности“, и то на велика врата, вратила религија. Поред несумњивог значаја који битне религије савременог света имају у артикулисању духовних потреба верника, чињеница је да су многе екстремистичке, а не ретко и терористичке организације, суштину свог залагања и деловања везале за „узвишене верске разлоге“. С тим у вези, главни циљ овог рада је да, почевши од дефинисања појма – екстремизам, преко појашњења  појаве и етаблирања политичког ислама – исламизма, елаборира савремени контекст у којем се као доминантан вид верски инспирисаног насиља јавља исламистички екстремизам, као и да укаже на најважније екстремистичке групе у региону Балкана и начине њиховог деловања. Такође, овај рад говори и о могућностима војног одговора на ову пошаст савременог света, у светлу стратегијских и доктринарних докумената који дефинишу могућности истог.

ç