Изабери језик:

Јелена Сурчулија Милојевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду

периодика

„ЛАЖНЕ ВЕСТИ” ИЛИ ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ: (САМО)РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР И ИЗАЗОВИ У ПРАКСИ

„Лажне вести”, или исправније – дезинформације и као феномен и као термини јесу у хиперинфлацији. Ни у пракси, ни у медијској теорији, а ни у медијском праву не постоји јасан консензус шта све спада под „лажне вести”, односно који је то „непријатељ борбе”. У међувремену, „лажне вести”, нарочито дезинформације на интернету, почеле су да одлучују о онима који одлучују, да утичу на изборне одлуке и креирају друштвену и политичку стварност. За дисеминацију „лажних вести” оптужују се институционални извори, политички лидери и медији, међутим, оне своје место проналазе и на друштвеним мрежама где се немерљивом брзином шире. Истраживање Оксфорд интернет института показује да је, током мид-терм избора у САД-у у новембру 2018. године, број линкова ка „лажним вестима” први пут премашио број линкова ка професионалним медијима. Овај рад тежи да допринесе постојећој дебати о покушају јасног дефинисања појма дезинформација, посматрајући га како са становишта медијске теорије, тако и са становишта медијске етике, медијског права и интернет права. Рад анализира постојеће појмовно одређивање појма дезинформација од стране међународних организација, као и често непостојање јасног одређења према овом појму од стране појединачних држава. Предмет анализе су и домети саморегулације, кроз саморегулаторне механизме струковних, пре свега новинарских удружења, али и такозване „псеудорегулације” у којој компаније које послују наднационално, као што су Фејсбук (Facebook), Гугл (Google), Твитер (Twitter), Мозила (Mozzila), почињу саме себе да регулишу.

периодика

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ УСЛОВИ КОНКУРЕНЦИЈЕ ПОЛИТИЧКИХ ИДЕЈА У СРБИЈИ: СЛУЧАЈ РЕГУЛАТОРНОГ ТЕЛА ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ МЕДИЈЕ

Основно истраживачко питање на које аутори у раду настоје да одговоре је јесу ли институционални услови у српском друштву такви да омогућавају конкуренцију политичких идеја и видљивост различитих политичких опција у јавној сфери. Разматрањем правне утемељености контроверзног (не)чињења Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) поводом кампање за председничке изборе у Србији 2017. године и његове интерпретације сопствене улоге аутори указују на постојање услова производње ексклузивне слике света што су били налази и истраживача политичке и изборне комуникације још после одржаних првих парламентарних избора након обнове вишестраначја у Србији почетком последње деценије прошлога века. Аутори указују на конкретне мере у деловању РЕМ-а којима би се допринело квалитету изборне и политичке комуникације.

периодика

ПРАВО МАЊИНА НА СЛОБОДУ ИЗРАЖАВАЊА НА СОПСТВЕНОМ ЈЕЗИКУ: ПРИМЕНА ЕВРОПСКОГ РЕГУЛАТОРНОГ ОКВИРА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Крајем двадесетог века су усвојени значајни европски документи о заштити права мањина, где се по први пут детаљно регулише и слобода изражавања мањина на сопственом језику. Након демократских промена у Републици Србији, низом различитих закона, који су често били у међусобној колизији, држава је покушавала да, са једне стране, поштује правила медијског права о слободи изражавања и изласку државе као власника из медијима, осим када су у питању јавни сервиси основани законом, а са друге стране је у не-медијским законима појачавала утицај државе када су у питању медији који емитују програм на мањинским језицима или намењени мањинама, што је доводило до конфузије у примени закона. Тек усвајањем последњег сета медијских закона и закона који се тичу националних мањина, чини се да је постигнут баланс у поштовању мањинских права у обе ове области. Главни задатак државе остаје примена закона, на шта константно упозоравају и Савет Европе и Европска Комисија у својим извештајима. У раду се на крају поставља питање опстанка производње програма на мањинским језицима након истека 5 године од приватизације, до када су нови власници уговором обавезани да производе програм у складу са затеченом програмском шемом те се предлаже да држава што пре начини свеобухватну Стратегију о очувању медија који производе и емитују програм на мањинским језицима, како не би дошло до ситуације да права мањина на информисање и слободу изражавања на сопственом језику већ за коју годину буду озбиљно угрожена.

ç