Изабери језик:

Јелена Тодоровић Лазић

Искуство

Институт за политичке студије

2008-

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторске студије

2016

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Магистарске студије

2013

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2005

Др Јелена Тодоровић Лазић је научни сарадник у Институту за политичке студије, секретар редакције научног часописа Политичка ревија. У свом истраживачком раду бави се стратегијама проширења Европске уније и имплементацијом јавних политика ЕУ. Објавила је више радова у тематским зборницима и научним часописима Института за политичке студије. Алумниста је Београдске отворене школе.

периодика

УЛОГА НЕФОРМАЛНИХ АКТЕРА У ПРОЦЕСУ КРЕИРАЊА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА У ЕУ

Предмет овог рада представља анализа улоге коју имају неформални актери у процесу креирања европских јавних политика као и различитих облика у којима се лобирање у Бриселу испољава. Иако су интересне организације најважнији неформални актери у процесу креирања европских политика, не треба заборавити ни грађане који кроз различите облике политичке партиципације учествују у формулисању јавних политика. Циљ рада је да се на основу анализе могућности утицаја неформалних актера,  као и кроз анализу различитих стратегија лобирања, пружи објашњење о значају неформалних актера за настанак европских јавних политика. Први део рада  посвећен је интересним организацијама као неформалним актерима. У другом делу рада, представља се улога грађана као неформалних актера док се последњи део бави анализом начина и врста лобирања које се примењује према институцијама Уније.

периодика

ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ У СРБИЈИ – СТАРИ КОНЦЕПТ У НОВОМ РУХУ

Предмет овог рада представља анализа феномена евроскептицизма у Србији и различитих облика у коме се он испољава. Иако важи за британски изум, овај феномен је стални елемент политичког пејзажа Европе последњих деценија, без обзира да ли се јавља у облику тврдог или меког, економског или политичког, и обавезно је национално специфичан за сваку европску државу појединачно. Циљ рада је да се на основу тумачења резултата Истраживања која је спровео Институт за политичке студије, пружи објашњење о степену и врсти евроскептицизма који испољавају грађани Србије. Први део рада је теоријски и посвећен је дефинисању сложеног феномена евроскептицизма. У другом делу рада, представљају се резултати Истраживања применом методе дескриптивне статистике. Последњи део рада бави се давањем тумачења резултата и образложењем варијетета евроскептицизма у Србији.

периодика

УПРАВЉАЊЕ СА ОНЕ СТРАНЕ НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ

Приказ књиге: Михаел Цирн, Управљање са оне стране националне државе, Филип Вишњић, Београд, 2003, 316 стр.

периодика

РЕГИОНАЛИЗАМ - БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ?

Процеси европске интеграције и регионализације у ве­ликој мери мењају традиционални концепт националне државе. Може се уочити двоструко померање вла­сти са нивоа националне државе: на супра-национални ниво (ниво европских институција) и суб-национални ниво (ниво региона). Иако се највећа моћ у процесу доношења одлука на европском нивоу још увек налази у рукама националних држава, приметно је ојачана улога коју у њему имају европске институције и региони. Након усвајања Уговора о Европској унији на основу кога је формиран Комитет региона (1992.) као институционализовани облик представљања регионалних структура, неки аутори су изнели тезу да ће „Европа региона” заменити Европу држава у будућности. Циљ овог рада јесте да се одговори на следећа питања: каква je природа региона у оквиру Европске уније, узимајући у обзир њихову нехомогеност у погледу величине, уставних овлашћења, економске развијености; на који начин се региони повезују; колики je утицај региона на процес доношења одлука; колико је остварена идеја „Европе региона” и какве су јој пер­спективе.

периодика

УЛОГА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ИЗГРАДЊИ МИРА

Иако првобитно замишљена као пре свега економска организација, промена безбедносног окружења као и природа сукоба након краја хладног рата, утицали су на Европску унију да им се прилагоди и да покуша да постане значајан спољнополитички и безбедносни чинилац на међународној сцени. Након формирања Европске безбедносне и одбрамбена политике прошло је осам година. ЕУ је до сада водила двадесетак мисија управљања кризама и изградње мира, али је само неколико било војне природе. Управо је, користећи цивилне инструменте мира, ЕУ постигла највеће успехе. Оно што је мотивисало аутора на овакву тему јесте та успешност ЕУ као цивилне силе, привлачност њене „меке“ (цивилне) димензије управљања кризама. У том циљу, анализа конкретних цивилних и војних мисија, треба да покаже колики је допринос ЕУ у изградњи мира.

периодика

ЈАЧАЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ КАПАЦИТЕТА КАО УСЛОВ ЧЛАНСТВА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Административни капацитети (Мадридски критеријум), заједно са критеријумима из Копенхагена, представљају услове које државе које претендују на чланство у Европској унији, морају да испуне. Овај критеријум је значајан пре свега због улоге коју администрација има не само у процесу придруживања, већ и касније када држава постане чланица ЕУ. Администрација има задатак да усвоји и ефективно примени комунитарна правила. Зато је задатак држава које се налазе у процесу приступања да створе професионалну и одговорну државну управу која ће бити у стању да преузме и имплементира правила и прописе ЕУ. Србија у складу са својим стратешким опредељењем да постане чланица ЕУ у блиској будућности, мора да оснажи своје административне структуре тако да оне буду способне да остваре обавезе које проистичу из будућег чланства.

периодика

ПОЛИТИКА АЗИЛА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Предмет овог рада јесте еволуција политике азила у Европској унији. Циљ рада јесте да укаже на значај који политит азила има у области слободе, безбедности и правде. Суштинска претпоставка од које полази аутор јесте да повећање броја тражиоца азила пресудно условљава развој политике азила. Користећи компаративно-дескриптивну методу, заједно са ана­лизом садржаја, аутор покушава да одговори на следећа питања:

  • како се развијала политика азила
  • које су то околности условиле њенo пребацивање на комунитарни ниво
  • шта све треба урадити како би се формирао заједнички систем европског азила

периодика

УЛОГА ИНСТРУМЕНАТА ПРЕТПРИСТУПНЕ ПОМОЋИ У ПРОЦЕСУ ПРИДРУЖИВАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Предмет овог рада представљају различити инструменти односно програми претприступне помоћи које Европска унија користи као подршку земљама које се налазе у процесу приступања. Циљ рада јесте да покаже каква је заправо улога ових инструмента за процес придруживања a поред тога и да укаже на користи које од ових инструмената имају не само државе кориснице помоћи већ и Европска унија. Посебна пажња је усмерена на Србију која као потенцијални кандидат има приступ неким од компоненти претприступне помоћи. Користећи компаративно дескриптивну мето­ду, заједно са анализом садржаја, аутор покушава да одговори на следећа питања:

  • како су се развијали инструменти претприступне помоћи
  • колики је њихов значају процесу придруживања
  • шта је још потребно поред ових програма финансијске помоћи да би једна држава напредовала у процесу евро-интеграција.

периодика

ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ НОВИНЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ НАКОН УСВАЈАЊА ЛИСАБОНСКОГ УГОВОРА

Предмет овог рада јесте институционални изглед Европске уније након ступања на снагу Лисабонског уговора. Аутор представља измене које се односе на Европски парламент, Комисију, Савет министара, Европски савет и Суд правде. Циљ рада је да опише и објасни новине у институционалном систему ЕУ које доноси Лисабонски уговор. Користећи анализу садржаја, заједно са компаративно дескриптивном ме­тодом, аутор покушава да одговори на неколико питања. Прво питање које се намеће јесте колико се институционално устројство ЕУ по Лисабонском угово­ру разликује од оног из Уговора о Уставу. Поред тога, треба дати одговор на питање о тешкоћама које су постојале приликом усаглашавања Лисабонског уго­вора. На крају, имајући у виду изложене институционалне иновације, треба одговорити на питање које логички следи, каква је будућност овог уговора.

 

периодика

СРБИЈА И ПОЛИТИКА УСЛОВЉАВАЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Предмет овог чланка јесте политика условљавања коja представља срж односа између држава и међународних организација. Најпре се приступа дефинисању појма условљавања а затим се прелази на проучавање политике условљавања Европске уније која представља најуспешнији облик условљавања. Oсновнa хипотеза je да успешност политике проширења ЕУ почива управо на политици условљавања. У другом делу чланка анализира се (не)успешност ЕУ условљавања на подручју Западног Балкана са посебним акцентом на случај Србије. Циљ рада јесте да помоћу теоријске анализе заједно са анализом практичног функционисања ЕУ условљавања покуша да појасни колики су реални домети ове политике. Смисао политике условљавања ЕУ налази се у њеној основној карактеристици принципу „штапа и шаргарепе“ помоћу кога она утиче на пожељно понашање свих оних држава које се налазе у чекаоници за чланство.

периодика

РЕФОРМЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ И ПРОЦЕС ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

Предмет овог чланка представља улога државне управе односно административних капацитета држава кандидата и потенцијалних кандидата у процесу придруживања. При томе треба имати у виду да су административни капацитети један од важних критеријума за оцену спремности неке државе да постане чланица Европске уније. Најпре се присту­па дефинисању појма Европског административног простора као неформалног acquis œmmunautaire-a у области државне управе а затим се прелази на анали­зу карактеристика државне управе у Србији и корака кори се чине да се она реформише у складу са правилима и принципима Европског административног про­стора. Поред тога, у раду се помиње концепт европеизације за објашњавање утицаја ЕУ правила на националне административне системе. Циљ рада јесте да одговори на питање колико су досадашњи кораци у реформисању државне управе довели до деполитизације, професионализације и рационализације државне управе у Србији.

 

периодика

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ЕКОЛОШКЕ ПОЛИТИКЕ ОРГАНА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

Актуелност и значај питања надлежности и капацитета локалне самоуправе у области животне сре­дине, наглашена је усвајањем низа закона из области заштите и унапређења животне средине, као неизоставног дела националних приоритета одрживог развоја Републике Србије, као и чињеницом да деградација животне средине и нерационално коришћење природних ресурса утиче непосредно на квалитет живота грађана, односно да се последице негативног утица ја на животну средину највише осећају на локалном нивоу. Дефинисање надлежности локалних органа је у директној корелацији са питањем капацитета ло­калних самоуправа, будући да финансијска, кадровска, организациона и техничка оспособљеност ових субјеката представља предуслов за ефикасно спровођење овлашћења која су им поверена и законом утврђена. Циљ овог рада је да се на основу процене капаците­та локалних самоуправа у области заштите животне средине утврди да ли су локални органи власти оспособљени у кадровском, финансијском, техничком и организационом смислу за спровођење ефикасне заштите животне средине у ширем контексту придруживања Србије Европској унији.

периодика

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ЈАВНИХ ПОЛИТИКА ЕУ

Предмет овог рада представља анализа процеса имплементације европских јавних политика. При томе, треба имати у виду да је политички систем ЕУ специфичан и да се разликује од типичних политичких система по многим карактеристикама. Систем управљања на више нивоа представља управо најочигледнију разлику. Европска унија не може да оствари циљеве јавних политика уколико државе чланице не примењују успешно ове политике. Државе чланице су превасходно одговорне за имплементацију и обезбеђивање сагласности са европским политикама. Циљ рада јесте да укаже на комплексност овог процеса као и на проблеме са којима се суочавају како државе чланице, тако и Европска унија током процеса имплементације европских јавних политика.

периодика

Приказ књиге: TRADITION AND PUBLIC ADMINISTRATION

Приказ књиге: Martin Painter, Guy Peters, Tradition and public administration, Palgrave Macmillan, 2010, p.256.

периодика

ЕВРОСКЕПТИЦИЗАМ У ЗЕМЉАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Предмет овог рада јесте евроскептицизам, термин који се последњих година доста користи како у националном тако и у европском политичком дискурсу. Циљ рада је да покуша да на темељу неколико различитих дефиниција појасни значење овог појма и одреди га у односу на друге сродне појмове (еврофобија, европрагматизам, еврореализам). Користећи компаративно-дескриптивну методу заједно са анализом садржаја, аутор покушава да одговори на следећа питања:

  1. који су узроци евроскептицизма у земљама ЕУ,
  2. ко су већи евроскептици, политичке партије или грађани,
  3. каква је повезаност евроскептицизма са политичким, економским и културним контекстом анализиране државе
  4. да ли је будућност европских интеграција неизвесна услед пораста евроскептицизма у европским земљама.

периодика

УТИЦАЈ ЕВРОПЕИЗАЦИЈЕ И ПОЛИТИКЕ УСЛОВЉАВАЊА НА ЈАЧАЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ КАПАЦИТЕТА

Предмет овог чланка представља улога европеизације у изградњи административних капацитета држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ на примеру држава централне и источне Европе које су постале чланице ЕУ током последњег таласа проширења. При томе треба имати у виду да су административни капацитети један од важних критеријума за оцену спремности неке државе да постане чланица Европске уније. Најпре се приступа дефинисању појма европеизације која се схвата као двосмерни процес у коме интерагују две групе актера ЕУ и државе чланице, са тим што се поље посматрања проширује и на државе које још увек нису постале чланице. Акценат се ставља на „одозго-надоле“ (top-down) димензију европеизације с обзиром да анализиране државе у тренутку посматрања нису имале могућност да утичу на одлучивање у ЕУ. Поред концепта европеизације односно њених механизама, за објашњавање утицаја ЕУ правила на националне институционалне системе, користи се и помоћни концепт у виду политике условљавања без кога анализа не би била потпуна. Циљ рада јесте да користећи ова два концепта одговори на питање да ли административни капацитети нужно јачају када држава постане чланица ЕУ или то ипак зависи од бројних других фактора.

периодика

СТРАТЕГИЈА ПРОШИРЕЊА ЕУ 2014-2015 - НОВИ ПРИОРИТЕТИ/ СТАРЕ ОБАВЕЗЕ

Предмет овог чланка представља анализа значаја који има јавна управа у државама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ током процеса придруживања ЕУ. При томе, треба имати у виду да су администра­тивни капацитети један од важних критеријума за коначну оцену спремности неке државе да постане чланица Европске уније. Полазна тачка у овој анализи јесте Стратегија проширења Европске уније 2014-2015. која као први приори­тет и кључни изазов за наредну годину доноси неопходност реформе јавне управе у државама, међу којима je и Србија, које имају стратешко опредељење да постану чланице ЕУ у догледној будућности. Затим се прелази на преглед тренутног стања јавне управе у Републици Србији и даље кораке који ћe у погледу реформе јавне управе бити учињени. Циљ рада јесте да покаже колико Србија касни са реформом јавне управе и изградњом институција будући да је то један од битних предуслова за спровођење acquis communautaire-a.

 

периодика

ШТА ЈЕ ПОПУЛИЗАМ?

Приказ књиге: Јан Вернер Милер, Шта је популизам?  Фабрика књига, Београд, 2017, 104 стр.

периодика

ЛИСАБОНСКИ КОРАК У ПРАВЦУ ЗАЈЕДНИЧКЕ EНЕРГЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Предмет овог рада представља анализа еволуције енергетске политике Европске уније као једне од најмлађих европских јавних политика. Енергетска политика се проучава применом компаративне методе. При томе, треба имати у виду да област енергије спада у ред осетљивих политичких области. Важност теме енергетске политике уско је повезана са еколошком политиком будући да су ове две политике толико повезане да се може рећи да представљају две стране истог новчића. Еколошка политика Европске уније је већ неколико деценија комунитаризована док је енергетска политика тек Лисабонским уговором направила први корак у том смеру. Међутим, државе чланице ЕУ и даље инсистирају да сачувају контролу над облашћу енергије. Циљ рада јесте да укаже на комплексност процеса трансфера енергије на комунитарни ниво али и на тешкоће са којима се суочавају како државе чланице, тако и Европска унија током процеса имплементације енергетских прописа.

ç