Изабери језик:

Горана Ђорић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Филозофски факултет, Универзитет у Нишу.

периодика

DISTANCE OF SERBIAN, MACEDONIAN AND BULGARIAN STUDENTS TOWARDS NEIGHBORING NATIONS

The paper establishes the degree of distance of the student population in Serbia, Macedonia and Bulgaria towards neighboring nations. The measured distance indicates the conflicting potential of the observed student population, as well as the possibility of mitigating this potential through common “friends”. In addition to the average distance, the degree of homogeneity of the student population in relation to the measured distance is analyzed, which indicates a consolidation of ethnic identity by identifying/constructing a common “enemy”. The distance is measured by the Bogardus scale of seven (un)acceptable relations (with uneven degree of intimacy) with members of the neighboring nations. We have found that realistic conflict as perceived threat by Serbian students translates into relatively smaller distance towards ethnic out-groups than symbolic threat to national identity as perceived by Macedonian students. In all three subsamples the magnitude of distance is associated with the field of study, in Serbian subsample with parents’ education, and in neither subsample it is associated with students’ sex. The analysis was carried out on the data from the empirical research of the value orientations of students within the project “Tradition, modernization and national identity in Serbia and the Balkans in the process of European integration”, realized by the Center for Sociological Research at the Faculty of Philosophy in Nis.

периодика

ВАЖНОСТ ПОСЛА ЗА ПРИПАДНИКЕ ДРУШТВЕНИХ КЛАСА У СРБИЈИ Анализа података WVS 1996-2005 и EVS 2008

У раду су представљени резултати експлораторне анализе важности посла и посебних карактеристика посла за припаднике појединих друштвених класа у Србији, у периоду од 1996. до 2008. године, на подацима из WVS/EVS. Анализа је ситуирана у контекст литературе о резултатима компаративних истраживања димензија теоријског конструкта вредност посла (плаћеног рада). Анализа тражи одговор на питања 1) да ли се друштвене класе у Србији разликују по важности коју придају сфери плаћеног рада (у односу на друге сфере живота), и по преференци интринзичних односно екстринзичних карактеристика посла, и 2) да ли се важност посла и његових посебних карактеристика за припаднике друштвених класа мења у посматраном периоду. До одговора се долази дескриптивно и факторском анализом карактеристика посла. Резултати анализе сугеришу да се највиша и најнижа друштвена класа карактеришу супротним односом према различитим сферама живота и различитим карактеристикама посла. Разлике између друштвених класа су највеће на почетку посматраног периода, а до 2008. године (која у анализи означава период установљених механизама тржишне економије) се губе. Доколица постаје важна и за најниже класе, а религија постаје важна и за највише класе. Разлика се губи и с обзиром на карактеристике посла, јер екстринзичне карактеристике постају важније и за припаднике највиших класа.

периодика

ОД УЗГАЈАЛИШТА ЗА ЕЛИТУ ДО МАСОВНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВИСОКО ОБРАЗОВАНИХ СТРУЧЊАКА

У тексту се полемише са критикама Болоњског процеса које долазе из редова учених људи, који се свесно и промишљено супротстављају том процесу, инспирисани вредностима које није лако ни једноставно одбацити (вредности класичног хуманистичког образовања). Пример таквог от­пора, изузетно убедљиво и прецизно артикулисаног, je књига Конрада Паула Лисмана "Теорија необразованости: заблуде друштва знања".

ç