Изабери језик:

Горан Милошевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Кри­ми­на­ли­стич­ко-по­ли­циј­ска­ ака­де­ми­ја,­ Бе­о­град.

периодика

ЈУЖНИ ТОК – КРОЗ ПРИЗМУ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА И ЕКОНОМСКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ

Поједине епохе развоја људског друштва одисале су интензивним економским развојем кроз систем нових технологија, али и кроз систем развоја нових облика енергије. Нова знања и нове технологије имале су за резултат стални развој и унапређење економског потенцијала земље, али и услова живота и рада. Током времена значај економских ресурса се мења. Међутим, без сагледавања њиховог значаја и вредности не може се остварити конкурентска предност. Истраживања показују да ће у будућности економска и политичка моћ држава бити зависна од њихове енергетске моћи. Статистика енергетских ресурса показује да ће до 2035. године расти потрошња гаса и струје, а смањиваће се коришћење нафте и угља. У том периоду, потрошња струје у Европи рашће 7 посто годишње, а потребе за гасом постаће све веће. У тим и таквим условима Србија не сме остати по страни и чекати помоћ великих. Србија мора препознати своје интересе и потребе и у складу са тим донети стратешке одлуке. Опредељење Србије да инвестира у пројекат гасовода „Јужни ток“ је дугорочно посматрано одлука која ће Србији омогућити енергетску и економску безбедност.

периодика

ЕКОНОМСКА КРИЗА КАО ФАКТОР УГРОЖАВАЊА БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ

Инструмента угрожавања виталних вредности друштва у односу на ранији период остали су исти, само су се променили модалитети деловања. То захтева примену одговарајућих инструмената супротстављања који се морају заснивати на јачању економске снаге државе. Веза између економије и безбедности је најјасније изражена кроз међузависност прибављања и распоређивања економских ре­сурса у циљу успешног функционисања државе у остваривању си­стема безбедности. У условима економске кризе која је захватила све области нашег живота и рада, очување безбедности се намеће као приоритет и услов опстанка.

периодика

УЛОГА ФИСКАЛНОГ СИСТЕМА У КРЕИРАЊУ ПОЛИТИЧКОГ КАПАЦИТЕТА СРБИЈЕ

Улогу фискалног система у креирању политичког капацитета Србије могуће је пратити са више аспеката. У овом раду пажњу смо усмерили на расподелу функција и моћи у три посебно значајне сфере: 1) нормативној активности носилаца фискалне власти; обиму фискалних средстава којим располажу поједини нивои организације државне власти, и 3) утврђивању, наплати и контроли фискалних прихода. Расподела и разграничење фискалних функција је превасходно питање уређења политичких односа, исказаних у уставу и фискалним законима, а ослањају се на одређени степен централизације, односно децентрализације државних функција. Системи расподеле јавних прихода се међусобно разликују у погледу степена фискалне аутономије коју имају поједини нивои власти у земљи, административне једноставности, правичности и алокативне неутралности.

периодика

УТИЦАЈ ФИНАНСИЈСКОГ КРИМИНАЛИТЕТА НА ПОЛИТИЧКИ АМБИЈЕНТ

Финансијски криминалитет представља спектар криминалних активности са тешким последицама на економском, политичком, безбедносном и социјалном плану. Овим видом криминалите­та не само што се подрива привредни и монетарни систем, него се нарушава политичка стабилност и безбедност земље, и врши утицај на друштвене односе на националном и међународном плану. На овај начин долази до ширења економске неједнакости, смањују се шансе да у земљу уђу директне стране инвестиције, смањује се стопа привредног раста и отежава стварање стабилног демократског друштва, правне државе и тржишне привреде, смањује се поверење грађана у државу и њене институције и уопште долази до кризе вредносно нормативног система. Циљ рада је да укаже на основне карактеристике овог вида криминалитета и на ефекте које услед тога наступају по читаво друштво, са посебним освртом на политички амбијент.

периодика

СУБЈЕКТИ И ФАКТОРИ ПОЛИТИЧКОГ ЛИДЕРСТВА

Многи појмови савремене теорије о организационом понашању преузимају се из политичке теорије и праксе, потискујући из употребе уобичајене и раније коришћене појмове и термине. Речи: моћ, власт, конфликти, коалиција и многе друге већ су се одомаћиле у стручној литератури. Слично се дешава и са употребом речи: лидерство, тимови, савези, овлашћења, централизам, федерализам, глобализам и слично. Лидерство и вођство су, на тај начин, постали нови и незаобилазни термини у политичком амбијенту, али и незаобилазни изрази у организационом понашању. Политичка моћ све више претставља одраз носиоца политичког лидерства. Од савременог политичког лидера захтева се не само моћ реторике, већ знање, образовање, приврженост послу, оданост идеји, култура понашања, способност креирања нових идеја, вештина утицаја, јавност и самокритичност.

периодика

СТИЛОВИ И МОДЕЛИ ЛИДЕРСТВА У ПОЛИТИЦИ

Политички амбијент одише нестабилношћу, која може бити креирана дејством различитих фактора. Природа политичке нестабилности захтева спремност и способност носиоца политичке моћи, да пронађе механизме успоставаљања нове политичке равнотеже и реалности. Начин деловања и креирања одлука у политичком простору указује да сваки носилац политичке моћи, лидер политичке организације развија свој препознатљиви стил лидерства. Лидерством и стиловима лидерства бавио се и још увек се бави велики број научника и истраживача. Захваљујући њима, настале су бројне теорије лидерства, чији резултати се преиспитују у свакодневној управљачкој пракси широм света. Сваки стил се одликује посебношћу облика и формом изражавања, који се понављају у форми истог. Та посебност, али и везаност за појединца указује да сваки стил има свој облик изражавања замисли и спровођења одлука. У савременом политичком простору стил и модел лидерства је јединствен и посебан што захтева његово препознавање.

периодика

ФИНАНСИЈСКА ДЕЛАТНОСТ ДРЖАВЕ КАО ФАКТОР ЕКОНОМСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ – ОСВРТ НА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

Полазећи од виталних вредности једног друштва можемо уочити елементе политике националне безбедности. Из аспекта државе елементе политике националне безбедности чине спољна политика, економска политика, политика одбране, политика унутрашње безбедности, политика заштите људских и мањинских права, социјална политика и политике у другим областима друштвеног живота. Ради остваривања своје функције национална безбедност користи одређене подсистеме. Један од елемената политике националне безбедности јесте и економска безбедност. Остварити циљеве економске безбедности могуће је ако економски систем земље остварује своју функцију у потпуности, уз одсуство било ког облика угрожавања економског потенцијала националне економије. У том смислу значајна је улога државе. Држава својом финансијском делатношћу остварује неопходна средства из којих може да финансира своју улогу у оквиру друштвено-економског система, па тиме и активности у оквиру система безбедности. Без те финансијске активности државе економска безбедност земље би била угрожена, што повратно има за последицу угрожавање целокупног економског система, а тиме и државе у целини. Тиме економска безбедност постаје централни фактор опстанка, раста и развоја државе. У раду се анализирају основни економски фактори и услови који утичу или могу утицати на економску безбедност. Рад се бави и теоријском анализом проблемских економско-политичких аспеката економске безбедности.

ç