Изабери језик:

Душан Пророковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

периодика

ПРОЦЕС У РАМБУЈЕУ – ПОЛИТИЧКА ПРИПРЕМА АГРЕСИЈЕ НАТО НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ

Агресија НАТО на СР Југославију уследила је после неуспеха преговора у Рамбујеу. Југословенско руководство је окривљено од стране САД, НАТО и ЕУ као одговорно за ескалацију кризе и тако да је конструисан аргумент да се косовска криза може решити искључиво отпочињањем опсежне војне акције. Међутим, сам преговарачки процес у Рамбујеу, а затим и понуђени документ, показују да руководство СР Југославије и није имало другачијег избора осим да понуђено одбије. Прихватањем таквих предлога у доброј мери био би суспендован уставни поредак на целокупној територији земље, НАТО снаге би имале неограничена овлашћења у СР Југославији, а заузврат би на Косову и Метохији после три године био организован референдум о „коначном решењу“. Циљ процеса у Рамбујеу био је да се створе предуслови за отпочињање војне интервенције. Овај рад састоји се из четири дела. У уводном делу објашњава се како су преговори у Рамбујеу послужили да се војна интервенција НАТО против СР Југославије легитимизује. Други део је посвећен опису дешавања на Косову и Метохији током 1998 – 1999. године и догађајима који су претходили преговорима у Рамбујеу. У трећем делу је анализиран текст споразума, док четврти део чине закључна разматрања.

периодика

УЛОГА ШАНГАЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА САРАДЊУ У ПРОМЕНИ РАВНОТЕЖЕ СНАГА У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ

Регионална безбедносна динамика у Централној Азији опредељује и међународне односе у целини. То је простор од значаја за националну безбедност Кине, Русије, Индије, Пакистана и Ирана, те је логично што у дугом историјском континуитету западне земље, данас предвођене САД, показују интерес да се позиционирају као кључни чинилац регионалних односа. После распада Совјетског савеза, САД су директно (распоређивањем војних снага) и индиректно (кроз међународне организације) покушавале да намећу решења и тако усмеравају регионалне односе. Међутим, удруживањем потенцијала моћи Кине и Русије, што је институционализовано оснивањем Шангајске организације за сарадњу, од прве деценије ХХI  века постепено је стварана ефикасна равнотежа снага и ограничаван утицај САД. Рад се састоји од пет делова. У уводном делу је објашњен појам Централне Азије и разлози због којих је овај регион значајан за међународне односе. У другом делу се описује како су САД инсталирале свој утицај током деведесетих година ХХ века, а у трећем активности Кине и Русије како би се осигурала равнотежа снага. Четврти део је посвећен илустрацији новог односа снага, а пети представљају закључна разматрања.

периодика

ПОГЛЕД НА СРБИЈУ ИЗ ОКВИРА ЕВРОАТЛАНТИЗМА КАО ГЕОПОЛИТИЧКОГ КОНЦЕПТА: ЗАШТО СРПСКИ ИНТЕРЕСИ НИСУ ПОДУДАРНИ СА АМЕРИЧКИМ ЦИЉЕВИМА?

Евроатлантизам као геополитички коцепт представља окриље за спровођење дугорочно постављених циљева атлантизма у континенталној Европи. У том контексту се препознају два најважнија циља: први је даља геополитичка изолација Русије, а други спречавање било каквог стратешког партнерства Русије и Немачке. Ово је за Србију неповољно, с обзиром на тежње да се са Русијом одрже најбољи могући односи и прокламовани циљ о чланству у ЕУ. Рад се састоји из четири дела. У првом делу се објашњава историјски развој теорије атлантизма. Други део је посвећен анализи покушаја дефинисања новог садржаја евроатлантизма током последњих двадесет година. Однос евроатлантизма према Србији, уз осврт на Иницијативу три мора представљен је у трећем делу. Последњи део су закључна разматрања.

периодика

ЗАШТО ЈЕ ЕУ (ГЕО)ПОЛИТИЧКИ НЕСАМОСТАЛНА?

Овај рад се бави тренутним положајем ЕУ у односу на САД и НАТО. Допринос САД и НАТО формирању ЕУ је велики. Истовремено, утицај САД и сложени односи са НА­ТО су и препрека чвршћој политичкој интеграцији европских држава. У том смислу, структура овог рада је подељена на три дела. У првом делу се описује развој европске економске интеграције. У другом делу се анализирају односи ЕУ-НАТО и улога САД током стварања ЕУ. Док се у трећем делу разматра питање: зашто je ЕУ дугорочно позиционирана као проводник атлантистичких интереса.

периодика

СТРАТЕШКИ КОРИДОРИ И ЦЕВОВОДИ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ГЕОЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА

Рад се бави оценом текућег геоекономског положаја балканских држава и могућношћу његовог побољшања. Та могућност je повезана ca реализацијом најављених стратешких пројеката од континенталног значаја. У том смислу, структура овог рада је подељена на три дела. У првом де­лу се анализира геоекономски положај земаља Балкана. У другом значај паневропских саобраћајних коридора који пресецају Балкан. Док се у трећем делу разматра питање исплативости и могућности изградње цевовода стратешког карактера.

периодика

ХИБРИДНИ РАТОВИ: ИНДИРЕКТАН ПРИЛАГОДЉИВИ ПРИСТУП СМЕНИ РЕЖИМА

Приказ књиге: Andrew Korybko, Hybrid Wars: The Indirect Adaptive Approach to Regime Change, Peopleʼs Friendship University of Russia, Moscow, 2015, 132 стр.

периодика

АРКТИЧКО ПИТАЊЕ И УТИЦАЈ НА БЕЗБЕДНОСТ ЕВРОПЕ

Арктичко питање постаје једно од најважнијих у међународним односима. Када је у питању међународна безбедност, овај регион се помиње због три ствари: 1) геостратегијског значаја, 2) утицаја климатских промена на топљење леденог покривача и заштиту биодиверзитета, 3) и експлоатације фосилних горива. Сведоци смо процеса милитаризације Арктика, а од односа снага кључних геополитичких играча, њихових циљева и међусобних веза, зависи и брзина климатских промена, енергетска безбедност и економска будућност европских држава. Неповољно по европске државе је што ЕУ као важан чинилац европске безбедности није директно укључена у политичке процесе доношења кључних одлука о будућности Арктика, а истовремено није војно способна да се наметне као чинилац у том процесу.

периодика

УЛОГА НАТО У ОСИГУРАВАЊУ „ДРЖАВНОСТИ КОСОВА“ И ПОСЛЕДИЦЕ ПО БЕЗБЕДНОСТ СРБИЈЕ

Низом одлука усвојених од 1999. године НАТО је и у институционалном и у политичком смислу учвршћивао своју позицију на Косову и Метохији. Од једнострано проглашене независности косовско-метохијских Албанаца, НАТО је постао гарант „државности Косова“. То неповољно утиче на укупни положај Републике Србије и угрожава њену безбедност. Без обзира што се односи Србије и НАТО развијају, због позиционирања НАТО на Косову и Метохији остали су неискрени и у доброј мери непредвидиви. Рад се састоји из пет делова. У првом је објашњено институционално инсталирање НАТО после 1999. године. Други део је посвећен анализи Ахтисаријевог плана и новој улози која је додељена НАТО, а трећи описивању како је НАТО ту нову улогу вршио. У четвртом делу се разматра однос Србије и НАТО у контексту улоге коју северноатлантски војни савез има у обезбеђивању „државности Косова“. Пети део су закључна разматрања.

периодика

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ (БЈР) МАКЕДОНИЈЕ

Геостратегијски, Македонија је најважнија земља Балкана. Проходна је по вертикали и хоризонтали и представља комуникацијско средиште региона. Ипак, она нема стартегијску дубину па је рањива. Политички систем је нестабилан, а међуетнички односи лоши, што је неповољно по геополитички положај. Уз то, Македонија има крупне спорове са све четири суседне земље. Начин за поправљање позиције се тражи у везивању за САД, којима је Бал­кан важан у спречавању ширења зоне утицаја Русије и Немачке на источни Медитеран.

периодика

ГЕОПОЛИТИЧКА ДИМЕНЗИЈА МАКРОРЕГИОНАЛНИХ СТРАТЕГИЈА ЕУ

Процес регионализације спровођен од стране ЕУ имао je три различите фазе. У првој фази je подстицана прекогранична сарадња у Европи и стварање регионалних само­управа у државама чланицама. У другој фази су формирани „еврорегиони“ и дефинисани програми њиховог развоја у оквиру Кохезионе политике ЕУ. У трећој фази се појављују макрорегионалне стратегије ЕУ: Балтичка, Дунавска, Јадранско-јонска и Алпска. У одређеној мери, ове макрореги­оналне стратегије се појављују као средства геополитичког заокруживања централноисточноевропског простора и његовог чвршћег везивања за средњоевропску матицу.

периодика

ЗНАЧАЈ ПОДРИЊА ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У контексту националне безбедности данас је неопходно сагледавати све изазове, ризике и претње који угрожавају безбедност државе и народа, а не само војне како се то некада чинило. Регион Подриња је стратешки важан за Србију и Српску и у њему се јављају три изазова по националну безбедност оба субјекта: политичког, економског и демографског карактера. Рад је подељен у четири целине. У првој се говори о појму националне безбедности и уопште о савременим приступима који се тичу истраживања појава и процеса важних за безбедност. У другом су дате основне карактеристике региона Подриња, док су у трећем представљени изабрани економски, демографски и политички показатељи. Четврти део је закључак, у ком ће бити изнета констатација да је у циљу осигуравања националне безбедности неопходно предузети одговарајуће мере, док је то још могуће.

периодика

ГЕОЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ КИНЕСКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ ОБОР И ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И БИХ

Кинески председник је 2013. године промовисао нову геоекономску концепцију под називом „Један појас-један пут“ (ОБОР). Она подразумева коришћење четири саобраћајна коридора (три континентална и један поморски) преко којих би Кина била повезана са осталим државама Евроазије. Крајњи циљ је да се обезбеди континуално повећавање обима трговинске размене у простору Евроазије. Један од три континентална коридора се протеже преко Балкана због чега је неопходно анализирати активности НР Кине у контексту спровођења концепције ОБОР. У овом раду су анализиране кинеске иницијативе у три балканске државе: Србији, Црној Гори и БиХ. Рад се састоји из четири дела. У првом делу се укратко описује појам геоекономије и објашњавају геоекономске концепције. У другом делу се анализира кинеска геоекономска концепција ОБОР. У трећем делу су представљене кинеске активности везане за три посматране државе, као и билатерални и мултилатерални споразуми који су потписивани. Четврти део је закључак у којем се наводи како је Кина чврсто опредељена да реализује постављене циљеве, а то је у овом тренутку пре свега видљиво кроз њено учешће у пројектима везаним за развој инфраструктуре и изградњу нових енергетских капацитета.

ç