Изабери језик:

Драган Траиловић

Искуство

Институт за политичке студије

Едукација

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Докторант

2011-

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Специјалистичке студије

2011

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

2008

Драган Траиловић је истраживач сарадник у Институту за политичке студије. Секретар је часописа Српска политичка мисао, као и научни секретар актуелног истраживачког пројекта “Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција”. Објавио је више радова на тему политичких система и геополитике Кине и земаља Централне Азије, у домаћим часописима, зборницима, али и међународним публикацијама (Lucian Blaga University of Sibiu; Jinan University Press, Guangzhou, PR China). Ангажован је као истраживач из иностранства у Центру за политичке науке, међународне односе и европске студије Универзитета у Сибињу (Lucian Blaga University of Sibiu), Румунија. Члан је Института за азијске студије и секретар редакције часописа “Азијске свеске”. Такође је члан међународног саветодавног одбора The Central and Eastern European Center for Asian Studies, Будимпешта, Мађарска.

периодика

ПОЛИТИЧКО-ЕКОНОМСКЕ И БЕЗБЕДНОСНЕ АЛТЕРНАТИВЕ СРБИЈЕ У ОЧИМА ЊЕНИХ ГРАЂАНА

У условима настајања нових прилика у међународним односима садржаним у новој расподели моћи на глобалном нивоу, настајању мултиполарног међународног поретка и све веће повезаности и међузависности државних и недржавних актера, када политички, економски и безбедносни изазови постају транснационални у свом домету веома је важно и позиционирање држава, посебно оних „малих“ у односу на ове промене. Као што је битно за друге државе, тако је битно и за Републику Србију да у оваквим околностима пронађе своје место, а у складу са својим националним и државним интересима, у оквирима савремених политичких, економских и безбедносних међународних интеграција. Уколико се пође од става да Србија само интегрисана у савремене токове у међународним односима може на најбољи начин да оствари и заштити своје националне интересе, постављају се и питања којим се интегративним токовима приклонити, према којим критеријумима се определити или пак, како уравнотежити своје односе са постојећим и новонастајућим половима моћи на глобалном нивоу. Стога је веома важно да свака држава има јасно дефинисану спољнополитичку стратегију и спољнополитичко опредељење, а које би било засновано на широком друштвеном консензусу о виталним националним интересима. Полазећи од тога, циљ овог рада је да на основу анализе резултата истраживања које је спровео Институт за политичке студије (2015-2018) прикаже основне налазе који се тичу оцене и мишљења грађана Србије према политичким, економским и безбедносним алтернативама у процесу њених међународних интеграција и сарадње са другим државама (Евроазијски савез, Русија, Кина), а у односу на оне који се често у јавном дискурсу Србије одређују безалтернативним.

периодика

КИНА

Приказ књиге: Владимир Маљавин, Кина - историја, култура, религија, ННК Интернационал, Београд, 2008.

периодика

ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА И НОВА ВЕЛИКА ИГРА - ГЛАВНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ АКТЕРИ

Рад разматра који су то главни геополитички актери нове Велике игре као и то које су основне детерминанте, интереси и циљеви који ове геополитичке актере на простору Централне Азије наводе на активан и свестран геополитички ангажман у региону. Додатно, циљ је да се утврде и средства, мере и начини помоћу којих ови актери настоје да успостављене геополитичке циљеве и остваре. Прво се у радудaje опис основних физичко-географских и демографских карактеристика, али и политичких процеса битних за овај регион, а затим се анализирају односи три највећа геополитичка актера у овом региону - Русија, Кина и САД. Рад се даље бави и мањим регионалним силама као што су Турска, Иран, Индија и Пакистан и њиховом улогом у новој Великој игри, као и улогом коју имају саме централноазијске републике у својим односима са великим силама у оваквим новонасталим околностима.

периодика

ПОПУЛИЗАМ КАО ФАКТОР СЛАБЉЕЊА ДЕМОКРАТСКИХ КАПАЦИТЕТА ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА СРБИЈЕ

Популизам се јавља као једна од значајних друштвених и политичких појава, која око себе ствара доста контрoверзи. На популизам се са једне стране гледа као на озбиљну претњу демократији, док са друге стране постоје схватања која настоје да популизам одреде управо као демократску силу, као друштвени покрет, који је усмерен на премошћавање насталог социјалног јаза између народа и политичке и економске елите. До оваквих противречности долази због самих карактеристика популизма које се манифестују у друштвеној и политичкој пракси и које су међусобно често веома супротне једна другој. Стога је потребно поред једног општег одређења појма популизма, увек водити рачуна и о конкретним околностима у којима се он јавља и приступити му у зависности од случаја до случаја. У складу са тим у овом раду ћемо најпре покушати да одредимо које су то битне одлике популизма, а затим ћемо навести и које су то његове основне врсте. У другом делу рада бавићемо се узроцима популизма, као и његовим основним појавним облицима у Србији анализирањем деловања српских политичких партија као генератора овог политичког феномена.

периодика

ПОЛИТИЧКА ИНСТИТУЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ У СИСТЕМУ ВЛАСТИ СРБИЈЕ

Циљ овог рада је да на основу Устава Републике Србије као и Закона о председнику Републике, али и поли­тичке праксе и реалног политичког живота Србије, опише и утврди какав положај и какву улогу заузима шеф државе у њеном систему власти. У првом де­лу рада бавићемо се проблемом одређења карактера система власти у Србији, кроз супротстављање два става. Један заступа група аутора која сматра да је систем власти у Србији парламентарни, а друга група је она која истиче да је он полупредседничког типа. У другом делу рада бавићемо се надлежностима пред седника републике које му гарантује Устав Републике Србије, али и положајем и улогом коју му у систему обезбеђује реалан политички живот.

 

периодика

СОЦИЈАЛНИ РАСЦЕПИ И ЗАХТЕВИ ЗА СЕЦЕСИЈОМ У НР КИНИ: СЛУЧАЈ СИНЂАНГА

Етнички сукоби су једна од најозбиљнијих претњи по мир и стабилност једне државе, па и претња за међународни мир и безбедност, стога је бављење природом и узроцима етничких конфликата веома битно са становишта њихове превенције. У складу са тим, у овом раду бавићемо се облашћу етничких сукоба и то на конкретном примеру етничког конфликта из међу ханске популације и ујгурске етничке мањине у Аутономној области Синђанг у Народној Републици Кини. Основно (средишње) истраживачко питање, проблем који настојимо да истражимо јесте: како, на који начин, су из државног центра инициране про­мене друштвено-политичког уређења кинеске државе од формирања Народне Републике Кине 1949. године до данас, утицале на избијање етничког сукоба Хана и Ујгура. У овом истраживању ћемо настојати да покажемо на који начин су промене које су изазване новим обликом организације власти у Кини у процесу изградње националне државе довеле до друштвених расцепа и јачања национализма и сепаратизма код Ујгура и напослетку произвеле етнички конфликт. Рад је организован тако да ћемо после увода, у коме ћемо одредити проблем којим се бавимо, дати најпре основне податке о самој Аутономној области Синђанг, а затим и дати кратак историјски преглед дешавања на овом простору пре оснивања НР Кине. Други део рада ће се бавити социјалним расцепима који карактеришу кинеско друштво на овом делу територије Кине.

периодика

Приказ зборника: Dicky Sofjan, (ed.), RELIGION, PUBLIC POLICY AND SOCIAL TRANSFORMATION IN SOUTHEAST ASIA: MANAGING RELIGIOUS DIVERSITY, Globalethics.net, 2016.

Приказ зборника: Dicky Sofjan, (ed.), Religion, Public Policy аnd Social Transformation in Southeast Asia: Managing Religious Diversity, Globalethics.net, 2016.

периодика

ГЕОПОЛИТИКА ЕНЕРГИЈЕ

Приказ књиге: Зоран Петровић Пироћанац, Геопо­литика енергије, Институт за политичке студије, Центар „Југоисток“, Београд, октобар 2010. 477 стр.

периодика

СУМРАК ЗАПАДА

Приказ књиге: Кристофер Ко­кер, Сумрак За­пада, издавач Досије, Београд, 2006, 222 стр.

периодика

УЛОГА ШЕФА ДРЖАВЕ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ ЗЕМАЉА ЦЕНТРАЛНЕ АЗИЈЕ

Циљ овог рада је да на основу правних аката, пре свега уста­ва, али и закона који се односе на ову материју, као и политичке праксе, опише функције, значај и улоге коју политичка институција шефа државе има у политичком систему земаља Централне Азије. Шеф државе је у политичком систему сваке земље важна институција за функционисање власти. Она на свом значају добија пре свега у оним системима власти који се могу окарактерисати као председнички или полупредседнички (мешовити). Како се системи власти централноазијских република могу сврстати у неки од ова два, закључује се да је институција шефа државе, једна од битнијих у политичким системима ових држава. Компаративном ана­лизом уставног положаја и улоге коју шеф државе има у политич­ком систему централноазијских република овим радом обухваћено је пет држава Узбекистан, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Туркменистан. Први део рада бави се општим карактеристикама и детерминантама политичког система које су заједничке свим овим земљама, док се други део рада бави конкретним положајем и улогом коју председник републике има у овим државама појединачно. Трећи део рада бави се изазовима који се постављају пред поли­тичке системе ових држава.

периодика

ГЕОПОЛИТИКА КИНЕСКЕ ЕНЕРГЕТСКЕ СТРАТЕГИЈЕ У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ

Рад анализира утицај настојања НР Кине да повећа своју енергетску безбедност кроз низ билатералних енергетских аранжмана са држава Централне Азије, али и Русијом, те земљама на ободу Каспијског мора на билатералне односе Кине са овим земљама, њихову мултилатералну сарадњу, и нарочито односе са Русијом. Наиме, аутори полазе од промењене улоге Кине, која као друга економија света, израсла на извозно оријентисаним извозним индустријама, великим потрошачима енергената, постаје рањива због бржег раста потрошње енергије од укупног раста економије, а нарочито раста производње енергије, што је чини све зависнијом од повећаног увоза. Настојећи да умањи своју енергетску зависност, Кина иницира низ истовремених, мада дугорочних мера, које се састоје од усвајања нове енергетске стратегије и њеног реализовања кроз реформе система домаће енерго индустрије, повећања домаће производње, повећања потрошње обновљиве енергије и штедње, повећање увоза енергената и његова структурна и географска диферсификација, стварање стратешких резерви нафте, улагање у изворе нафте и гаса у иностранству, улагање у транспортне капацитете и закључивање дугогодишњих уговора о увозу нафте и гаса кроз ову инфраструктуру. Аутори пореде начине и садржај једновременог кинеског продора на тржишта земања у именованим географским подручјима, у настојању да уочи стратегију овог наступа и њену садржинску, географску и временску доследност. Аутори потврђују основну претпоставку да реализујући нову енергетску стратегију Кина суштински мења квалитет билатералних односа са овим земљама постајући изузетно битан економски, а тиме и политички партнер свакој од њих. Аутори закључују да остварујући елементе своје нове енергетске стратегије Кина мења глобално тржиште енергентима и истовремено изузетно јача своју геополитичку и геоекономску улогу у Централној Азији, али и глобално.

ç