Изабери језик:

Дејана М. Вукасовић

Искуство

Виши научни сарадник

Institut za političke studije

1999-

Асистент демонстратор

Правни факултет Универзитета у Београду

2003-2007

Саветник

Канцеларија Савезне владе за придруживање СРЈ Европској унији

2002-2003

Едукација

Универзитет у Нансију

Докторске студије

2007

Универзитет у Нансију

Специјалистичке студије

1998

Универзитет у Нансију

Мастер студије

1998

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Дипломске студије

1996

Др Дејана М. Вукасовић је виши научни сарадник у Институту за политичке студије, члан редакције и извршни уредник часописа Сербиан Политицал Тхоугхт и члан редакције часописа Политика националне безбедности. Такође је заменик председника Научног већа Института за политичке студије. Гостујући је предавач на постдипломским студијама на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, на предмету “Европска унија као глобални актер”. Као експерт за заједничку одбрамбену и безбедносну политику, објавила је следеће монографије: “Европска унија  као стратешки актер. Теорија и пракса безбедносне и одбрамбене политике” (Институт за политичке студије, 2013), Безбедност и Европска унија. Безбедносна политика Европске уније – институционалне основе (Институт за политичке студије, 2008) и “L’émergence d’une Europe de la défense. Difficultés et perspectives” (Editions universitaires européennes, Sarrebruck, 2010).

периодика

POLAND AND “MIGRATION CRISIS”: THE EVERYDAY UNDERSTANDING OF THE CONCEPT OF NATION

Book review : Krzysztof Jaskułowski, The Everyday Politics of Migration Crisis in Poland. Between Nationalism, Fear and Empathy, Palgrave Macmillan, London, 2019, 139 p.

периодика

ИСТОЧНО ПАРТНЕРСТВО: ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА

У раду се анализира генеза и развој Источног партнерства (ИП), као „специфичне димензије” тзв. Европске суседске политике (ЕСП). У којој мери је тзв. „трансформативна моћ” ЕУ делотворна када је реч о овој политици? Које су последице развоја ове политике, како за ЕУ, тако и за земље учеснице ове политике? Амбиција овог рада је да одговори на ова питања. У том циљу, анализа ће најпре бити усмерена на развој Источног партнерства као посебне политике ЕУ у оквиру Европске суседске политике, усмерене на шест држава пост-совјетског простора (Украјина, Молдавија, Грузија, Азербејџан, Јерменија, Белорусија). У другом делу рада, анализираће се улога Пољске у образовању и развоју Источног партнерства, имајући у виду кључну улогу Пољске у развоју „источне димензије” Европске суседске политике и образовању Источног партнерства. Коначно, указаће се на савремене изазове са којима се ова политика суочава. Закључује се да је трансформативна моћ ЕУ ограничена дубоким јазом између „старих” и „нових” држава чланица ЕУ око rationale и будућег развоја Источног партнерства.

периодика

ЏОН МИРШАЈМЕР - ТРАГЕДИЈА ПОЛИТИКЕ ВЕЛИКИХ СИЛА

Приказ књиге: Џон Миршајмер, Трагедија политике великих сила, Удружење за студије САД у Србији, Београд, 2009, 481 стр.

периодика

ПРОБЛЕМ ОЧУВАЊА ИДЕНТИТЕТА НА БАЛКАНУ

Проблем идентитета представља један веома комплексан феномен којим су се бавили многобројни теоретичари. Овај проблем je нарочито постао актуелан крајем про­шлог века, који је са собом донео велики број друштвених промена и процеса, који су наметнули многобројне изазове по питању очувања идентитета. Овај рад има за циљ да укаже на главне изазове са којима се процес формирања и очувања идентитета сусреће на Балкану. Аутори у свом раду користе комбинацију неколико различитих метода да би дошли до жељеног циља. На првом месту то су дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. У том смислу овај рад је подељен на две целине. У првом делу аутори се баве суштином иденти­тета, док се у другом делу баве проблемом мултикултурализма и проблемом различитости.

периодика

ЕВРОПЕИЗАЦИЈА НАЦИОНАЛНИХ СПОЉНИХ ПОЛИТИКА - ИДЕЈНИ ОКВИР

Циљ овог чланка је да укаже на оправданост концепта европеизације кроз проучавање односа између националних спољних политика и спољне политике ЕУ. Да ли је концепт европеизације решење или проблем? Аутор европеизацију посматра као интерактивни, међусобно конституишући процес промене који повезује европски и национални ниво, где се реакције држава чланица на интеграциони процес усмеравају ка европским институцијама и политикама и обрнуто. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, разматраће се појам европеизације. У другом делу, аутор ће настојати да појасни корисност концепта европеизације узимајући као предмет анализе област спољне политике. Циљ је да се кроз пропитивање односа националних спољних политика и спољне политике ЕУ укаже на оправданост појма европеизације. Аутор ће одговорити на питање да ли je европеизациja адекватан приступ који нам омогућава разумевање одно­са између спољне политике ЕУ и националних спољних поли­тика, тј. да ли нуди аналитичку перспективу која олакшава истраживање повезаности између ова два нивоа анализе.

периодика

СПОЉНА ПОЛИТИКА ЕУ И КОСОВО: ХРОНИКА НАЈАВЉЕНЕ НЕЗАВИСНОСТИ

У овом чланку настојаћемо да укажемо на основне одлике спољне политике ЕУ према косовској кризи. Ово захтева анализу њене спољне политике 90-тих годи­на (1), затим њено ангажовање око решења коначног статуса Косова (2). Једнострано признавање Косова имаће одређене последице по ЕУ и њену спољну политику, али и по земље западног Балкана (3).

периодика

БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА ЕУ И ПОСТОЈЕЋИ ИНСТИТУЦИОНАЛНИ СИСТЕМ ЕУ

Сврха овог чланка je да прикаже утицај органа задужених за развој и спровођење безбедносне и одбрамбене политике ЕУ на постојећи институционални систем ЕУ, који се, пре свега, огледа у даљем јачању међувладине сарадње у оквиру другог стуба ЕУ. Развој и спровођење европске безбедносне и одбрамбене политике ЕУ поверено је одређеном броју органа који су „одвојени али неодвојиви“ од остатка институционалног система ЕУ. Ови органи јачају принцип међувладине сарадње, пошто је развој безбедносне и одбрамбене политике ЕУ био једино могућ уколико је био схваћен као одраз међувладине сарадње која би сачувала националну сувереност. То је нарочито видљиво при разматрању интеракције политичких и војних структура ЕУ (I), али и слабљењу улоге комунитарних органа у овој области (II).

периодика

ЕВРОПСКА УНИЈА И ЗАКЉУЧЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ СПОРАЗУМА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСНЕ И ОДБРАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ: ПОСЛЕДИЦЕ ПО МЕЂУНАРОДНОПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ ЕУ

У овом чланку анализира се комплексно питање међународноправног субјективитета Европске уније. Анализа је усмерена на уговорну способност Европ­ске уније, која се разматра кроз одредбе Уговора о ЕУ, али и кроз праксу закључења споразума од стране ЕУ у области европске безбедносне и одбрамбене поли­тике. На основу анализе уговорне способности Уније, циљ је да се укаже у којој мери и да ли Унија данас поседује међународноправни субјективитет.

периодика

БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА И СТРАТЕШКА ЕВОЛУЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Еволуција улоге Европске уније у области безбедности и одбране, нарочито са развојем безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и предузимањем цивилних и војних операција последњих година, указала је на нову амбицију држава чланица да «обликују» Унију тако да може да делује на међународна дешавања, да води проактивну политику као политичка и стратешка си­ла. Развој ове политике намеће многа питања: да ли је Унија на путу да постане војна сила и какав ће би­ти правац њеног развоја? Да ли присуствујемо рађању једне «Европе-силе» и да ли такав развој претпоставља нову равнотежу у евроатлантским односима? У овом чланку, настојаћемо да анализирамо покушаје ЕУ да развије оригинални стратешки концепт који ће дати rationae војним и цивилним операцијама које је ЕУ предузела у оквиру управљања кризама. Анализа ће бити усмерена на указивање стратешке хетерогености међу државама чланицама, које су ипак довеле до развоја безбедносне политике ЕУ (1), затим на разматрање Европске стратегије безбедности, као документа који је покушао да утврди стратешки правац развоја безбедносне политике ЕУ (2), као и на перспективе безбедносне политике ЕУ у одсуству јасних смерница стратешке еволуције ЕУ (3).

периодика

ПЕРСПЕКТИВЕ ЕВРОПСКЕ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Развој европске безбедносне и одбрамбене политике ЕУ захтева постојање индустријске и технолошке базе наоружања, која би европским војним снагама обезбедила одговарајућу војну опрему и овладала технологијама неопходним за очување кредибилитета европског одбрамбеног система. Образовање европске војне индустрије је, дакле, неопходан услов за развој безбедносне политике ЕУ. Отуда је и сврха овог чланка да укаже на перспективе европске војне индустрије, јер без одговарајућих стратешких капацитета, ЕУ не може деловати као политичка и стратешка сила. Анализа је најпре усмерена на процес консолидације националних војних индустрија држава чланица ЕУ, као и на покушаје европеизације војне индустрије (1). Запажа се да се процес реструктуирања одвија споро и да је европеизација обухватила неке секторе ове индустрије, док у неким секторима још увек није започет процес приближавања националних војних индустрија. Затим се анализирају главне тешкоће у процесу европеизације војне индустрије, које се, пре свега, огледају у одсуству воље држава чланица ЕУ да превазиђу националне интересе (2). Отуда је европска војна индустрија «заробљена» у сукобу националних интереса и логике тржишне економије. Превага националних интереса није без последица по развој евроатлантске сарадње, јер је европска индустрија, овако ослабљена, изложена притисцима и доминацији америчке војне индустрије, што успорава њен развој (3).

периодика

ОБЛИЦИ «ФЛЕКСИБИЛНЕ» САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ СПОЉНЕ, БЕЗБЕДНОСНЕ И ОДБРАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ ЕУ

Аутор се у овом чланку бави облицима флексибилне сарадње који су уведены у област спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Најпре се приступа се анализи посебних процедура у области спољне и безбед­носне политике ЕУ, а затим се обрађују облици флек­сибилне сарадње у области безбедносне и одбрамбене политике, да би се, коначно, указало на значај флексибилности у овој области. Област спољне, безбедносне и одбрамбене политике је специфична, јер је у њој на­рочито изражена хетерогеност интереса, амбиција и капацитета, а једногласност је основни начин доношења одлука, па флексибилни облици сарадње представљају најлогичнији пут за превазилажење блокаде у развоју ове политике. Циљ овог чланка је да сагледа позитивне и негативне стране oвог процесц и да одговори на питање да ли ће разни облици флексибилне сарадње допринети даљем развоју ове политике у процесу интеграције.

 

периодика

ДЕРОГАЦИЈА ПРАВИЛА УНУТРАШЊЕГ ТРЖИШТА ЕУ У ОБЛАСТИ НАОРУЖАЊА

Аутор се у овом чланку бави питањем специфичности правног статуса сектора наоружања и његовим односом са прописима унутрашњег тржишта ЕУ. Основу за анализу представља члан 296 Уговора о ЕЗ, који је после ступања на снагу Лисабонског уговора постао члан 346 Уговора о функционисању ЕУ, а чија је сврха да успостави равнотежу између тржишних интереса ЕУ и националних безбедносних интереса држава чланица. Управо је циљ овог чланка да укаже у којој мери је остварена oва равнотежа између специфичности сектора наоружања и примене правила унутрашњег тржишта. Аутор је мишљења да је европско тржиште наоружања и даље подељено, јер се ради о питању које задире у срце националне суверености, али да постоји одређени помак у односу национално/супранационално, који се огледа у постепеном укључивању овог сектора у комунитарна правна правила унутрашњег тржишта. Чланак је подељен у три дела. У првом, разматра се циљ и домет одредби члана 296, и његова примена од стране држава чланица. У другом делу анализира се пракса Суда правде ЕЗ, који је у последњој деценији донео неколико пресуда у корист рестриктивног тумачења овог члана. Коначно, у трећем делу аутор настоји да укаже на напоре Комисије да се сектор наоружања укључи у примену правила унутрашњег тржишта под специфичним условима, и тиме спречи злоупотреба у тумачењу члана 296.

 

периодика

ДОПРИНОС ЛИБЕРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ МЕЂУВЛАДИНИХ ОДНОСА У ИЗУЧАВАЊУ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Циљ овог чланка је да анализира допринос либералне теорије међувладиних односа у изучавању процеса европске интеграције, која подвлачи значај унутрашњег процеса преговарања између држава и недржавних актера, који одређују природу националних преференција, које државе затим следе на европском нивоу. Либерална теорија међувладиних односа сматра да међудржавно преговарање у оквиру ЕУ може довести до збира са позитивним исходом, као и да су националне преференције производ притисака домаћих учесника. Кључно становиште ове теорије је да процес европске интеграције јача моћ држава тако што повећава ефикасност међудржавног преговарања, услед постојања заједничког преговарачког форума и проце­дура за доношење одлука, али и јача аутономију наци­оналних политичких лидера у односу на домаће друштвене учеснике. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом ће се разматрати основе либералне теорије међувладиних односа, и њен допринос модернизацији теорија интеграције и појашњењу еволуције европског интеграционог процеса. Други део ће се бавити предностима и недостацима ове теорије, сагледаним из угла у којој мери и колико ефикасно је ова теорија ус­пела да објасни процес европске интеграције.

 

периодика

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТИ ЕУ: ПИТАЊЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ КОНТРОЛЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ БЕЗБЕДНОСНЕ И ОДБРАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ

Парламентарна контрола безбедносне политике ЕУ једно је од кључних питања институционалног си­стема ЕУ. Како су национални парламенти држава чланица и Европски парламент укључени у процес развоја и спровођења безбедносне политике ЕУ? Аутор примећује да постоји «двоструки демократски дефи­цит» у инситуционалном систему ЕУ, како на нивоу националних парламената, тако и на нивоу Европског парламента. Јер, развој спољне и безбедносне полити­ке ЕУ почива на међувладиној сарадњи, и улога Европског парламента је ограничена у тој области, али она није надомештена активним учешћем националних парламената у демократској контроли ове полити­ке. Одредбе Лисабонског уговора доносе неке новине, које, међутим, суштински не мењају ствари. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, аутор ће анализирати улогу Европског парламента у процесу демократске контроле безбедносне политике ЕУ, док ће други део бити посвећен улози и ограничењима на ционалних парламената. Аутор закључује да постоји парадокс у институционалном систему ЕУ, јер спољна и безбедносна политика ЕУ има за циљ да промовише развој и јачање демократије и правне државе, док истовремено постоји двоструки демократски дефи­цит у процесу парламентарне контроле ове политике ЕУ.

 

периодика

ОДНОС ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ И МОРАЛА У САВРЕМЕНОМ ДЕМОКРАТСКОМ ДРУШТВУ

Однос између политике и морала представља вечити проблем којим се не баве само теоретичари већ и "обични" грађани. Аутори приликом разматрања овог односа користе комбинацију неколико различитих метода. На првом месту то су дијалектички метод, ме­тод анализе садржаја и компаративни метод. Основни проблем којим се овај рад бави је трагање за одговором на вечито питање: да ли ова два феномена (политика и морал) могу постојати заједно? Не одлучујући се да дају одговор на самом почетку аутори су цео свој рад посветили трагању за одговором на ово питање. У том смислу овај рад је подељен на три дела. Први део је посвећен зачецима теоријског разматрања овог проблема, други део са бави моралним и политичким изазовима, док у последњем делу аутори анализирају један од најпопуларнијих проблема који се тичу овог односа, проблем "прљавих руку".

периодика

БЕЗБЕДНОСНА И ОДБРАМБЕНА ПОЛИТИКА ЕУ: МЕЂУВЛАДИН СУПРАНАЦИОНАЛИЗАМ?

Аутор се у овом ради бави питањем природе безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. У којој мери је данас ова политика одраз међувладине сарадње и националне суверености држава чланица? Да ли се ради о постепеном развоју елемената супранационалности у овој области? Другим речима, да ли можемо да говоримо о постојању тзв. међувладиног супранационализма? У циљу одговора на ово питање, рад ће бити подељен у два дела. У првом делу, аутор анализира институционалну структуру безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. У другом делу рада, аутор уводи концепт тзв. "међувладиног супранационализма", настојећи да покаже да безбедносна и одбрамбена политика ЕУ превазилази класични међувладин приступ, али притом не доводи до класичног супранационализма. Аутор закључује да, услед процеса социјализације, безбедносна и одбрамбена политика ЕУ трпи одређени степен европеизације, те да се одредбе о безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ не могу посматрати као израз "најмањег заједничког имениоца".

периодика

ФИНАНСИРАЊЕ БЕЗБЕДНОСНЕ И ОДБРАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Сврха овог чланка је да укаже на основне изазове који прате финансирање безбедносне и одбрамбене политике ЕУ (ЕБОП). Будући да европска безбедносна и одбрамбена политика представља саставни део заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП), анализа је најпре усмерена на уговорне одредбе које се односе на финансирање заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (1), затим на финансирање војних и цивилних операција ЕУ (2), као и на проблеме који се јављају у финансирању ових операција (3).

периодика

БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА ЕУ У САВРЕМЕНОЈ ТЕОРИЈИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Аутор у овом чланку настоји да сагледа развој безбедносне политике Европске уније у светлу савремених теорија међународних односа. Анализа ће бити усмерена на неореалистичку школу међународних односа, неолиберални институционализам и конструктивизам. Сагледавање безбедносне политике ЕУ у светлу три наведена теоријска приступа нема за циљ да «прогласи победника», већ да покаже да је безбедносна димензија ЕУ комплексна и sui generis појава, те да је неопходно сагледати је из угла све три парадигме како би се указало на ту комплексност и оригиналност.

периодика

СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА ЕУ У СВЕТЛУ СОЦИЈАЛНОГ КОНСТРУКТИВИЗМА

Аутор у овом чланку разматра допринос социјалног кон­структивизма објашњењу развоја спољне и безбедносне полити­ке ЕУ Шта је то што социјални конструктивизам чини погодним за истраживање процеса европске интеграције? Конструктивизам сматра да европска интеграција, као процес, има «трансформативни» утицај на европски систем и њене конститутивне елементе. Процес европске интеграције се мењао током година, и самим тим и идентитети држава чланица који су променили њихове инте­ресе. Конструктивизам подвлачи значај ове промене, који је остао «невидљив» у приступима који занемарују процесе формирања идентитета и који сматрају да интересе држава строго одређује структура међународног система. Ипак, чини се да овај приступ није довољно искоришћен у проучавању спољне и безбедносне по­литике ЕУ. Чланак је подељен у три дела. У првом, аутор се бави основним одликама конструктивизма као приступа у међународним односима. У другом делу биће разматрано конструктивистичко објашњење развоја спољне и безбедносне политике ЕУ. Коначно, у трећем делу, аутор ће настојати да укаже на неке слабости социјалног конструктивизма у објашњењу развоја спољне и безбедносне политике.

периодика

ЕВРОПСКИ И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У ПРОЦЕСУ ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ: НЕОФУНКЦИОНАЛИСТИЧКО ВИЂЕЊЕ

Аутор се у овом раду бави питањем националног и европског идентитета, које ће бити сагледано кроз призму неофункционалистичке теорије европске интеграције. У средишту анализе биће разматран начин на који је ова теорија повезала европски идентитет са процесом интеграције, и у ком светлу је сагледана важност националног идентитета. Аутор ће у чланку указати на неке недоследности и ограничености неофункционалистичке теорије, али и на покушаје њене ревитализације. Циљ рада је да одговори на питање да ли ова теорија, и поред многобројних оспоравања, може представљати одговарајући оквир за објашњење развоја европског идентитета. Рад ће бити подељен у два дела. У првом ће се разматрати неофункционалистичка теорија процеса европске интеграције, тј. њен начин сагледавања еволуције овог процеса. Други део ће се бавити питањем европског и националног идентитета из перспективе ове теорије, у циљу сагледавања оправданости ове теорије као одговарајућег оквира за објашњење развоја европског идентитета.

периодика

ПРОЦЕС ПРОШИРЕЊА ЕУ: КОНЦЕПТ «ПРЕЛИВАЊА»

У овом чланку, аутори се баве питањем процеса проширења ЕУ. Да ли се процес проширења ЕУ може сагледати кроз призму неофункционалистичке теорије и процеса преливања? Аутори у раду указују на неке недоречености класичне неофункционалистиче школе, али сматрају да савремени неофункционализам може представљати користан аналитички оквир за објашњење динамике процеса проширења ЕУ. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, аутори анализирају концепт преливања као основу нео­функционалистичке логике. Полазећи од схватања овог концепта у класичној неофункционалистичкој теорији, указаће се на неке недостатке, и на редефинисање овог концепта од стране савременог неофункционализма. У другом делу, аутори настоје да објасне процес проширења ЕУ кроз призму концепта преливања. Основно полазиште je да концепт преливања није само релевантан за анали­зу унутрашње структуре ЕУ, већ и за процес проширења ЕУ, који се може сагледати двоструко: као «унутрашње» преливање у оквиру ЕУ, али и као «спољашње» преливање изван граница ЕУ.

периодика

„ДИЈАЛЕКТИЧКА РАВНОТЕЖА’’ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ СИСТЕМА ЕУ У ОБЛАСТИ СПОЉНОГ ПРЕДСТАВЉАЊА: ФИКЦИЈА ИЛИ РЕАЛНОСТ?

Аутор у овом раду анализира институционални идентитет ЕУ у области спољног представљања. Упркос тежњи за већим степеном кохерентности и ефикасности у области деловања ЕУ на међународном плану, Лисабонски уговор ствара комплексну институционалну слику у којој је јединствено представљање ЕУ на међународном плану отежано због постојања великог броја акте­ра, као и одређеног степена конфузије око надлежности у области спољног деловања Уније. Нови уговор остаје заточеник хибридне мешавине међувладине и супранационалне организационе логике, која се одликује недовољно јасно дефинисаном улогом сваке институције. Рад је подељен у два дела. Први део се бави анализом новог институционалног идентитета ЕУ у области спољног представљања. У другом делу, аутор разматра примену институционалних одредби, која је обележена непрестаним тензијама у циљу контроле позиција моћи, захваљујући непрецизним и нејасним од­ редбама Лисабонског уговора, које остављају могућност државама чланицама и институцијама да „широко тумаче” своје надлежности. Аутор закључује да плуралитет актера у овој области сведочи о компромису Лисабонског уговора када је реч о алокацији политичког вођства у оквиру ЕУ. Отуда је и тешко успоставити баланс између интереса држава чланица и институција ЕУ у пост-Лисабонском деловању у области спољног представљања ЕУ, што се одражава и на „видљивост” ЕУ на међународном плану.

периодика

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА И ЕВРОПЕИЗАЦИЈА У ОКВИРУ ЕУ: СЛУЧАЈ ПОЛИТИЧКО-БЕЗБЕДНОСНОГ КОМИТЕТА И ВОЈНОГ КОМИТЕТА ЕУ

У овом раду, аутор полази од становишта да социјализација представља користан аналитички оквир за објашњење деловања држава чланица у оквиру два међувладина комитета (Политичко-безбедносни комитет, Војни коми­тет ЕУ), који чине окосницу институционалног оквира безбедносне политике ЕУ. Сматрајући да понашање држава чланица у наведеним комитетима може бити објашњено кроз призму логике прикладности, а не са становишта рационалног избора и логике последица, аутор ће у раду настојати да покаже да je интеракција између држава чланица у оквиру ових комитета довела до процеса социјализације, и самим тим условила и европеизацију. У том циљу, рад ће би­ти подељен у два дела. У првом делу, аутор се бави концептуалним изазовима везаним за појам социјализације. У дру­гом делу рада, аутор анализира деловање држава у оквиру два поменута међувладина комитета безбедносне политике ЕУ. Долази се до закључка да je, упркос међувладиној логи­ци, која доминирау процесу одлучивања у оквиру безбедносне политике ЕУ, интеракција између држава чланица у окви­ру ових комитета довела до процеса социјализације. Аутор закључује, међутим, да се исход социјализације реализује у виду адаптације, када се актери, кроз процес учења улоге, понашају «прикладно» и «пребацују» своје понашање ca свесног стратегијског калкулисања на свесно играње улоге. Овај вид социјализације још увек не доводи до интернализације, тј. прихватања «здраво за готово» норми институције којој актери припадају, што би довело до промене њихових интереса и идентитета.

периодика

ЕВРОПСКА УНИЈА И КОНТРОЛА ИЗВОЗА ОРУЖЈА: ОГРАНИЧЕЊА И ПЕРСПЕКТИВЕ

У раду се анализира систем контроле извоза оружја Европске уније. У фокусу анализе су мере усвојене на нивоу ЕУ, којима се утврђује режим контроле извоза оружја држава чланица ЕУ према трећим државама. Ауторка у раду настоји да утврди да ли је усвајањем легислативних аката на нивоу ЕУ дошло до процеса европеизације, тј. промена у понашању држава чланица у области контроле извоза оружја и деловања у складу са задатим правним актима, које су затим условиле промену националних интереса и преференција. У циљу одговора на ово питање, рад ће бити подељен у три дела. У првом делу ауторка се бави теоријским одређењем европеизације. У другом делу рада се анализира режим контроле извоза на нивоу ЕУ, док се у трећем делу разматра имплементација одредби о извозу оружја од стране држава чланица. Закључује се да у области извоза оружја, упркос томе што су донети акти на нивоу ЕУ који предвиђају хармонизацију процедура држава чланица, није дошло до процеса европеизације. Усвајање и имплементација аката на нивоу ЕУ који се односе на контролу извоза оружја нису довеле до промене очекивања и деловања националних држава чланица, већ су израз материјалних интереса заснованих на промовисању извоза оружја.

ç