Изабери језик:

Дарио О. Кршић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултету политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТИ, ЕТНИЧКА РАСПРОСТРАЊЕНОСТ, АНТРОПОЛОШКЕ И КУЛТУРНЕ ОСОБЕНОСТИ СРБА И ХРВАТА У ПУТОПИСИМА ЈОХАНА ГЕОРГА КОЛА

У раду се разматрају национални идентитети, етничко распростирање, те антрополошке, карактерне и културне особености Срба и Хрвата, наведене у неколико путописа немачког географа и историчара, Јохана Георга Кола (Johann Georg Kohl). Запажања и закључци до којих је дошао Кол, упоређују се са подацима статистичких зборника Хабзбуршке монархије, као и других релевантних историјских, етнографских и енциклопедијских дела тога времена. Указује се на чињеничну неутемељеност тврдњи извесног броја аутора, да су географски опсег, па и сам појам тзв. „Великe Србијe“, производ „митоманског интерпретирања историје“ и тежње српских политичких елита за формирањем такве државне творевине на „несрпским етничким просторима“. Стога се настоји осветлити раздобљe Колових путовања, када је у научним круговима било уобичајено да се у језичком, културном и антрополошком смислу, словенски народи, од којих ће на тлу данашње Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Македоније настати неколико нација, прибрајају „српском племену“ или „Илиро-Србима“. Скреће се пажња на важности схватања и разликовања „етничких“ и „националних“ идентитета на просторима Западног Балкана у епохи стварања савремених нација.

периодика

О СРБИМА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ У ДЕЛИМА ЈОХАНА ГЕОРГА КОЛА

Рад се бави разматрањем националних идентитета, етничким распростирањем, антрополошким, карактерним и културним особеностима Срба, наведеним у путописима немачког географа и историчара, Јохана Георга Кола. За разлику од рада представљеног у прошлом броју овог часописа, пажња је посвећена Коловим путовањима у Будимпешту, Срем, Истру, Далмацију и Црну Гору. Путопишчева тумачења и закључци, упоређују се са подацима еминентних историчара, географа, етнографа и статистичара посматраног раздобља. Тиме се поткрепљује истинитост тврдњи низа цењених аутора, да је географски опсег насељен српским народом, још средином 19. века био много шири од данашњег. Такође, на основу Колових података који се упоређују с другим релевантним изворима, пориче се могућност било каквих хегемонистичких тежњи Срба према околним народима. С друге стране, на темељу сведочења овог путописца, расветљава се време покатоличавања православних Срба у Пешти и Будиму, и појашњава се етничко порекло Буњеваца, Шокаца, Истрана, Далматинаца, Дубровчана, Бошњака и Црногораца. Закључује се да је у подручјима која су у прошлости углавном била насељена становништвом српског етноса различитих вера, хрватски етноним проширен тек у другој половини 19. века. Скреће се пажња на присутност србофобије код Мађара и мађарских Немаца у тадашњној Будимпешти, чији узроци имају корен у етничким, језичким, религијским и економским разликама.

периодика

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА СТРАХА НА НАСИЛНО ПОНАШАЊЕ СУБЈЕКАТА МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

У раду се разматра утицај осећања страха, примарне људске емоције и главног дела инстинкта за самоодржање, на насилно понашање у међународним односима, из аспекта психолошко-инстинктивистичких и реалистичких теорија међународних односа. Те блиске школе већ деценијама трпе критике због става да је понашање народа и држава неодвојиво од људске природе. С том констатацијом слажу се многи уважени стручњаци за међународне односе, од којих неки сматрају да је осећање страха основни или један од важнијих узрока међународних сукоба. Њихова стајалишта и дефиниције допуњују се у овом раду резултатима савремених истраживања из области социјалне психологије, неурофизиологије и генетике. Скреће се пажња на урођену корелацију осећања страха и осећања мржње, која утичу на формирање човека као насилног бића, због чега он изграђује и системе склоне насиљу. Уочава се да одређене економске, религијске, географске, културолошке, идеолошке и друге различитости између народа, иницирају појаву међусобног неповерења, корена нетрпељивости и насилног понашања. Процес од осећања страха до насилног понашања држава, појашњава се психолошким моделом „фобоцентричне петље“, који ce састоји од два модела „кружне емоционалне реакције“, спојена у фобичној „стимулусној ситуацији“. Истим моделом илуструју се узроци и последице српско-хрватских страхова и нетрпељивости (србофобија и кроатофобија), који су иницирали грађански рат у Хрватској.

ç