Изабери језик:

Данијела М. Бјеља

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Академија за дипломатију и безбедност, Београд.

периодика

ДИГИТАЛНА ДИПЛОМАТИЈА КАО МЕЂУНАРОДНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВ И ПРАКСА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У раду су анализиране промене у дипломатској пракси проузроковане развојем информационо комуникационих технологија. Посебно је вреднован значај дигиталне дипломатије као растућег глобалног феномена, чији се потенцијали тек назиру, али и изазови манифестних и латентних безбедносних ризика и појава на међудржавном плану који могу бити директна последица неопрезне дигиталне дипломатске праксе. У раду се полази од детерминисања појма дигиталне дипломатије, одређивања њених предности и недостатака као и узрочно-последичних безбедносних изазова. Аутор критичком анализом дискурса објава високих званичника указује на примере безбедносних изазова дигиталне дипломатије „на врху“ и посебно анализира такве појавне процесе у Републици Србији. Аутор на крају рада истиче да опрезна, концизна и дипломатском стилом упакована дигитална дипломатија отвара ново поглавље у глобалном дипломатском комуницирању, јер се знатно повећавају капацитети за јавну дипломатију али и упозорава на потенцијалне безбедносне ризике услед недипломатских изјава отиснутих на друштвеним мрежама као главне алатке за остваривање дигиталне дипломатије.

периодика

КРЕАТИВНО ВОЂСТВО

Креативно вођство је комплексан појам и његово одређење подразумева поседовање знања из области креативности, вођства и управљања променама. Да би нешто било означено као креативно потребно је да задовољи следеће критеријуме: критеријум новине тј. јединствености (да није копија нечега што већ постоји), критеријум функционалности (да служи ономе чему је намењено) и критеријум вредности (поседује вредност не само за креатора већ и за друштво). Вођство се данас у савременој теорији најчешће де­финише као процес у коме вођа утиче на следбенике ради остварења заједничког циља. Креативно вођство можемо дефинисати као способност решавања проблема на нов начин, стварањем нових вредности од користи за организацију и утицајем на друге људе (следбенике), мотивисањем и инспирисањем групе на акцију, ради остваривања заједничких циљева. Креативни вођа је стваралац нових процеса, производа, услуга или перформанси. Поред тога што сам ствара, креативни вођа има велику улогу у стварању креативне праксе у организације. Он је и едукатор за своје сараднике. Креативни вођа такође има важну улогу у селектовању и запошљавању креативних људи и стварању успешног тима чији ће резултати бити у функцији сталног, континуираног развоја. Креативни вођа има кључну улогу у селекцији, награђивању и им­плементацији најкреативнијих решења унутар организације.

 

периодика

ХУМОР КАО ЕЛЕМЕНТ САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ: ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ СРБИЈЕ И ШПАНИЈЕ

У настојању да широј јавности „продају” одређене политичке идеје и вредности, у данашњем дигитализованом медијском свету политичке странке у потпуности су прихватиле препоруке рекламних агенција и, за разлику од некадашњих крутих норми и приступа лишеног креативне слободе, у својим кампањама почеле су да прибегавају смелијем и оригиналнијем изразу заснованом на употреби упечатљивих порука, али и често двосмислених и провокативних слика и слогана. Са друге стране, као неизоставан елемент савремене политичке комуникације, у амбијенту дубоке политичке, друштвене и економске кризе у којој су се нашле како Србија, тако и Шпанија, употреба друштвених мрежа и нових технологија омогућила је развој видео активизма у коме се као доминантан вид политичке борбе издвојило ширење разних пародијских видео импровизација и сатиричних порука пласираних у јавност делимично од стране самих политичких партија, а делимично од стране грађана и нових медија. Са циљем да укажемо на паралеле у актуелним политичким кретањима у Србији и Шпанији и истакнемо сврсисходност присуства хумористичких елемената у области модерне политичке комуникације, у овом раду ћемо анализирати неке од најпопуларнијих комичних садржаја насталих у оквиру предизборних кампања обеју земаља. Приступајући проблематици хумора као специфичној категорији условљеној принципима групне динамике и социјалне интеракције, посебну пажњу посветићемо његовој еволутивној димензији отелотвореној кроз масовну употребу друштвених медија попут Фејсбука, Твитера, Јутјуба и сл. (Facebook, Twitter, YouTube) и све израженије „постдемократско” расположење грађана.

 

ç