Изабери језик:

Бранко Надовеза

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Институт за новију историју Србије, Београд

периодика

СТЕВАН РАДОСАВЉЕВИЋ - БДИН О СРПСКО ЦРНОГОРСКИМ ОДНОСИМА

Сте­ван Ра­до­са­вље­вић Бдин спада у недовољно истражену личност српске националне политике крајем 19. и почетком 20. века. Писао је стручне радове о српској националној политици и положају српског народа у Османској империји и залагао се за културну и политичку акцију Србије. По­ли­тич­ки је био про­тив­ник ра­ди­ка­ла, али у мно­гим схва­та­њи­ма по­го­то­во у ак­ци­ји пре­ма Ју­жној и Ста­рој Ср­би­ји, ни­је се мно­го раз­ли­ко­вао од њих.

периодика

ТИТО И СРБИ

Рад се бави проблемом улоге Јосипа Броза Тита у сужавању српског етничког и територијалног простора у корист осталих народа Хрвата, Муслимана, Црногораца и Македонаца. Тито је то радио под маском комунистичке идеологије и става о перманентној великосрпској опасно­сти. Титова Југославија била је „држава равнотеже“ која се заснивала на тези „слаба Србија, јака Југославија“, што представља логички и политички апсурд једне „недовршене државе“.

периодика

КОНКОРДАТ - МЕЂУНАРОДНИ УГОВОР ИЛИ ПОЛИТИЧКА АКЦИЈА

Током постојања конкордата увек се постављало питате да ли је реч о специфичном међународном уго­вору и предмету међународног јавног права или политичкој акцији Ватикана и Римокатоличке цркве према сувереним државама а нарочито према православљу и словенству.

 

периодика

МАСОНЕРИЈА И ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ ДО 1914. ГОДИНЕ

Утицај масонерије у Краљевини Србији у неколико деценија XIX века, за владавине династије Обреновић, затим њен утицај на промену династије почетком XX века и до Првог светског рата био је врло битан у креирању спољне политике која је на крају довела до уласка Србије на страну Антанте у светском рату а против централних сила са свим последицама које су уследиле по српски народ. Масонерија је са мање или више успеха утицала на све битне политичке фигуре у Краљевини Србији. То се односи и на Николу Пашића а посебно на Милована Миловановића и Миленка Веснића. После мајског преврата утицај масонерије вршен је у смислу франкофилске политике у Србији.

 

периодика

ПОЛИТИЧКА МИСАО НИКОЛЕ СТОЈАНОВИЋА О ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРВЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

Никола Стојановић, члан Југословенског Одбора и истакнути политичар у првој југословенској држави сматрао је да је однос централизма и децентрализма кључни у изградњи Југославије. Био је против сепара­тизма али истовремено и против унитаризма у изградњи Краљевине СХС а потом Југославије.

периодика

ГЕОГРАФИ ВЛАДИМИР КАРИЋ И ПЕТАР ШРЕПЛОВИЋ О ТЕРИТОРИЈАЛНОМ И ЕТНИЧКОМ ПОЛОЖАЈУ СРПСКОГ НАРОДА НА БАЛКАНУ

Владимир Карић је био познати географ, научни, културни и национални радник српског народа друге половине 19. века. Његово дело „Српске земље“ постало је једно од првих капиталних дела који описује државотворно, привредно и културно стање српског народа на Балкану. Петар Шрепловић је за српски етнички простор имао сличне ставове као и В. Карић. Обојица су се залагала за уједињење српског народа.

периодика

ФЕДОР НИКИЋ О ПРОБЛЕМУ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Федор Никић током своје научне каријере бавио се проблемима, односима и личностима новије српске историје. Посебно се бавио проблемом мађарског револуционизма и претензијама ка српској Војводини. Обрадио је феномен централизма власти, те децентрализације и локалне самоуправе у Србији, од Карађорђа кроз цео 19. век, све до уједињења у Краљевину СХС/Југославију, 1918. године. Проблемом децентрализације се бавио као односима у Аустроугарској монархији и касније у Краљевини СХС. У раду којим презентујемо кључне делове Никићеве историјске и правно-политиколошке мисли, обрадили смо децентрализацију, локалну самоуправу и општину. Децентрализација, како истиче Никић, не сме да угрожава централну власт, мора бити у служби функционалности државе, свакодневним проблемима људи. Локалну самоуправу је гледао као пре свега економски и културни проблем. Основа локалне самоуправе је општина. Највећи ниво самоуправе је основно и средњошколско образовање. Сматрао је да одређени кругови мађарске политике у Војводини децентрализују и локалну самоуправу могу злоупотребити у своје сепаратистичке планове. Писао је о сличном проблему и код осталих европских народа. Његови радови имају пре свега политиколошки карактер и често су на граници науке и публицистике. Никић се бавио и социјалном историјом сматрајући да се мора порадити на културном уздизању сељаштва. Краће време се из тих разлога посветио и политичком деловању, те је пришао Савезу земљорадника (1920) и постао и главни секретар странке. После избора 1921, разочаран у политику окренуо се научном и националном раду.

ç