Изабери језик:

Богдан Стојановић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет политичких наука, Универзитет у Београду.

периодика

РЕПУБЛИКА ПОЉСКА: ИНТЕГРАЦИЈЕ МОТИВИСАНЕ БЕЗБЕДНОСНИМ ИНТЕРЕСИМА?

Овај рад анализира међународну позицију и понашање Пољске као чланице Европске уније и НАТО. Кроз евроатлантску димензију своје политике Пољска је унапредила положај у централно-источној Европи, што јој је омогућило стабилност и високе стопе економског раста. Аутори рада полемишу да је ступање у те организације представљало потврду европског идентитета, али и безбедносну потребу, усмерено ка трајном одвраћању Русије од уплива у своје послове. Приликом анализе два петогодишња стратешка документа спољне политике Пољске уочен је несклад између учешћа у интегративним процесима, где Варшава селективно приступа домену евроинтеграција док уједно продубљује евроатлантске процесе. Рад настоји да покаже да Варшава међувладиним методом одлучивања покушава да увећа утицај у региону и ограничи утицај Русије као стратешког ривала који жели да поврати своју регионалну доминацију. Делује да су актуелни политички односи Москве и Варшаве вођени логиком теорије игара, где свака од њих унапређење регионалног утицаја перципира као неопходност ради побољшања међународног статуса и безбедности. Имајући у виду дугогодишњу позиционираност Пољске у поменутим организацијама и уназађивање односа евроатлантске заједнице са Русијом, из актуелног контекста делује да би Варшава могла да буде један од “проблематичних” чинилаца у домену нормализације односа Запада са Москвом.

периодика

ПРОБЛЕМ КОНВЕРЗИЈЕ МОЋИ У ПОЛИТИЦИ: ОД РЕСУРСНОГ ДО РЕЛАЦИОНОГ КАРАКТЕРА

Аутор ћe у раду анализирати различита одређења моћи у политичкој теорији кроз призму проблематике конверзије мoћи као капацитета у релациону моћ. Рад ћe покушати да одговори на питања попут: „да ли је неиспољена моћ уопште мoћ?“; „како измерити искоришћеност капацитета за мoћ“; „постоје ли универзалне стратегије конверзије моћи? Неопходна je проблематизација самог појма мoћи који је углавном узиман као задат без правог увида у његову суштину. Постојеће теоријске апорије око суштине и обухвата појма мoћи у политици, аутор ћe покушати да надиђе детаљном обрадом категорија мoћи и издвајањем најадекватнијег схватања као постамента овог paдa. Иако су теоретичари политике до сада били врло активни у анализирању мoћи, силе, насиља, власти и других сродних појмова, нису много одмакли у разумевању феномена конверзије потенцијалне у реализирајућу мoћ. Чини се, уз пар изузетака, да до сада није много речено на тему стратегија конверзије мoћи у (међународној) политици. У раду he бити речи о таквим стратегијама (не)употребе „тврдог“ и „меког“ вида мoћи, уз анализу релативно новог концепта „паметне“ моћи. Аутор ће покушати да изнедри одговоре на питања коja задају наведени феномени или макар утврди курс и прави пут у трагању за истим. Циљ рада се огледау давању „наочара“ кроз које ће поглед на политику, где је моћ централна категорија, бити далеко јаснији.

периодика

ПРЕИСПИТИВАЊЕ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ НУКЛЕАРНОГ ОДВРАЋАЊА

Аутор анализира домете и ограничења теорије и стратегије нуклеарног одвраћања. У првом делу, бави се концеп­туализацијом и условима важења теорије. Модификацијом концепта рационалности и увођењем новог појма “конструисане рационалности”, аутор покушава да премости бројне теоријске апорије. Други део рада презентује правце мишљења на пољу нуклеарног одвраћања као и предлоге практичних политика проистеклих из основних ставова о про­блему. У трећем делу еклектичком методом комбиновања теоријског концепта и емпиријских налаза, аутор покуша­ва да увиди у којим случајевима нуклеарно одвраћање функционише. Циљ рада огледа се у преиспитивању и надградњи постојећег знања о нуклеарном одвраћању кроз откривање његовог правог места на скали од “стварности до илузије”.

ç