Изабери језик:

Биљана Продовић Милојковић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

периодика

АНАЛИЗА ЗАДОВОЉСТВА КОМУНИКАЦИЈОМ И ОРГАНИЗАЦИОНЕ ПОСВЕЋЕНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ

Овај рад истражује да ли постоји веза између задовољства комуникацијом и организационе посвећености запослених. Мотив истраживања била је жеља да се утврди да ли постоји оправданост претпоставке да се повећањем задовољства комуникацијом код запослених повећава њихова посвећеност организацији. Истраживање је засновано на студијама које су анализирале повезаност задовољства комуникацијом и организационе посвећености запослених, које су спровели Федерико Варон (1996. године) и Томас Нг [Ng] и сарадници (2006. године). Основни разлог зашто је важно знати одговор на ово истраживачко питање представља доказивање улоге коју задовољство комуникацијом има у процесу стварања и интензивирања организационе посвећености запослених, а самим тим у креирању успешне организације (њене „организационе културе“) и њене конкурентске предности. Истраживање се темељи на одговорима прикупљеним стандардизованим и структурираним анкетним упитником на узорку од 105 испитаника, током другог полугодишта школске 2018/2019. године. Истраживањем су обухваћени запослени у основној школи „Вук Караџић” из Књажевца, средњој „Техничкој школи” из Књажевца и средњој „Економској школи” из Ниша. За статистичку анализу прикупљених података на нивоу дескриптивне статистике коришћене су мере централне тенденције (медијана) и мере варијабилитета (стандардна девијација). Од непараметријских тестова за процену зависности између варијабли коришћен је Спирманов коефицијент корелације.

периодика

DISTANCE OF SERBIAN, MACEDONIAN AND BULGARIAN STUDENTS TOWARDS NEIGHBORING NATIONS

The paper establishes the degree of distance of the student population in Serbia, Macedonia and Bulgaria towards neighboring nations. The measured distance indicates the conflicting potential of the observed student population, as well as the possibility of mitigating this potential through common “friends”. In addition to the average distance, the degree of homogeneity of the student population in relation to the measured distance is analyzed, which indicates a consolidation of ethnic identity by identifying/constructing a common “enemy”. The distance is measured by the Bogardus scale of seven (un)acceptable relations (with uneven degree of intimacy) with members of the neighboring nations. We have found that realistic conflict as perceived threat by Serbian students translates into relatively smaller distance towards ethnic out-groups than symbolic threat to national identity as perceived by Macedonian students. In all three subsamples the magnitude of distance is associated with the field of study, in Serbian subsample with parents’ education, and in neither subsample it is associated with students’ sex. The analysis was carried out on the data from the empirical research of the value orientations of students within the project “Tradition, modernization and national identity in Serbia and the Balkans in the process of European integration”, realized by the Center for Sociological Research at the Faculty of Philosophy in Nis.

периодика

ХОФСТЕДОВ МОДЕЛ НАЦИОНАЛНИХ ДИМЕНЗИЈА - са посебним освртом на вредносне димензије српске националне културе

Циљ рада је да се укаже на значај потпуног разумевања утицаја националне културе, позивајући се на анализу шест њених димензија, приступа постављеног од стране холандског аутора Герта Хофстеда. Поред објашњења начина решавања основних питања и проблема друштва, Хофстед је, анализом наведених димензија, дао веома снажан подстицај великом броју интеркултурних истраживања, креирајући тако основу за сва даља проучавања утицаја националне културе на различите аспекте.

Посебан фокус рада усмерен је на анализу вредносних димензија српске националне културе, издвајајући значај Хофстедових претпоставки и реалног стварног стања, уз покушај системског и холистичког објашњења постојећег одступања и њених одлика.

периодика

КУЛТУРА МИРА, ОПСТАНАК И РАЗВОЈ ЧОВЕЧАНСТВА И ЕМАНЦИПАЦИЈА ЧОВЕКА

Приказ књиге: Љубиша Митровић, Homo religiosus и култура мира, Ниш, Филозофски факултет у Нишу, 2010.

периодика

ДИЛЕМА МЛАДИХ ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ

Аутори у раду анализирају различита обележја младих (студенске популације) која утичу на размишљања и делања у правцу емиграције. Управо једна таква њихова оријентација упућује на закључак да је реч о њиховој недовољној интеграцији у друштву. Намера аутора је да на основу исказаних обележја докажу или оповргну такву констатацију. Рад је обогаћен обиљем корисних информација, али са тенденцијом да се исказана сазнања морају искористити и послужити као основа за конкретне акције ка решавању проблема са којима се млади суочавају, а све у циљу да дати подаци не остану само хрпа процената.

ç