Изабери језик:

Анита Д. Бургунд

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Уни­вер­зи­тет у Бе­о­гра­ду

периодика

ДУГОТРАЈНА ЗАШТИТА У СРБИЈИ

Старење становништва представља један од највећих изазова са којим се готово сва савремена друштва суочавају, док положај старих лица у друштву, квалитет живота у старијој доби и актуелни трендови у политици заштите старих представљају предмет интересовања како политичких, тако и стручних и научно-истраживачких кругова. Анализа трендова у дуготрајној заштити старих лица како у нашој земљи, тако и у осталим европским земљама, указује на неопходност развоја адекватних и свеобухватних програма дуготрајне заштите старих, што представља кључ за обезбеђивање равноправне улоге особа трећег животног доба у друштву. Начин на који се савремена друштва баве питањем дуготрајне заштите у многоме зависи од друштвених, моралних и етичких норми, државне политике и других специфичности сваког појединачног друштва. У овом раду биће указано на карактеристике програма дуготрајне заштите у Србији. Поред упознавања са системским решењима и нормативним оквиром, циљ рада је и да се учини осврт на квалитет и доступност услуга, као и на финансијску одрживост програма дуготрајне заштите, и при том укаже на могућа решења за унапређење система дуготрајне заштите у Србији.

периодика

ФЕМИНИСТИЧКИ СОЦИЈАЛНИ РАД У СРБИЈИ

Феминистички социјални рад представља интеграцију феминистичких идеја и праксе социјалног рада са циљем обогаћења приступа клијентима, уважавајући разлике и доминантне друштвене дискурсе. Као такав развијан је у Америци, Канади и англосак­сонском подручју, док у Србији никада није био препознат као феминистички. Рад се бави истраживањем развоја и основних кон­цепата феминизма и социјалног рада како у светским контекстима, тако и у Србији покушавајући да идентификује разлоге за изостанак ове синтагме. Циљ рада је разматрање идентитета обе професије, у циљу елиминисања социјалне опресије. Професионални идентитет није ново питање, већ свевремено које је као концепт флуидно, сложено, стално у изградњи и променљиво.

периодика

ЗАШТИТА ДЕЦЕ МИГРАНАТА У СРБИЈИ – ИСКУСТВА И ПРЕПОРУКЕ

У овом раду представљени су налази истраживања системског реаговања на потребе деце миграната/избеглица који су током периода транзита кроз Србију пролазили 2015. и 2016. године. Циљ истраживања је анализа одговора система социјалне заштите и других партнера на потребе деце и креирање препорука за побољшање заштите деце без пратње током мигрантске кризе. У истраживању је учествовало 17 стручних радника центара за социјални рад и 18 представника владиног и невладиног сектора, који су своја искуства представили учешћем у индивидуалним интервјуима и фокус групама.Међу кључним налазима издвајаја се препозната потреба за успостављањем механизама за унапређење сарадње међу релевантним актерима система, посебно између система социјалне заштите и невладиних организација на локалном нивоу. Посебан део истраживања посвећен је центру за социјални рад, с обзиром на то да је током припреме истраживања уочено да се, поред нејасности улога и тешкоћа у комуникацији између различитих актера, као посебно значајан изазов у систему дечје заштите јављају и недоумице током стручног поступка заштите деце миграната/избеглица у специфичним околностима њиховог проласка/боравка у Србији.

периодика

СТУДЕНТСКО ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА

Евалуација вредности неког студијског програма представља процену задовољства различитим аспектима његових непосредних корисника у овом случају студената социјалне политике и социјалног рада. Овај рад има за циљ да прикаже резултате евалуације студијских програма основних и мастер академских студија Социјалне политике и социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Евалуација је усмерена на организацију и садржај студијских програма, на однос студената и наставника према њима, као и на предности и слабости ових програма и начин њиховог унапређења. У периоду од јануара до јуна 2016. године спроведене су анкете, фокус групе са студентима и индивидуални интервјуи са наставницима у циљу прикупљања неопходних података. Резултати су указали да су студенти и наставници задовољни уведеним иновацијама, пре свега садржајем ових курсева и квалитетом наставе која им омогућава даље усавршавање знања и практичних вештина релевантних за будућу праксу. Истакнута је већа потреба за праксом, као и за другачијом организациям наставе, што је у односу на реалне могућности студената за похађање наставе, тренутно теже реализовати. Препоруке полазника курсева указују на то да би било веома корисно у будућности смањити број теоријских, политиколошких предмета и проширити фонд часова постојећих курсева или обогатити садржаје програма још неким курсевима релевантним за социјалну заштиту, а који тренутно недостају.

ç