Изабери језик:

Александра Јерков

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

периодика

СТРАНКЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА – ПРАВО, ИЛИ ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА? ИЗБОРИ ЗА СКУПШТИНУ ГРАДА БЕОГРАДА 2018. ГОДИНЕ

На изборима за одборнике у Скупштини града Београда, одржаним 2018. године, трећина листа имала је статус листе странке националне мањине. Рад анализира наступ ових листа у предизборној кампањи и однос носилаца тих листа и кандидата према чињеници да се ради о странкама националних мањина. Циљ анализе јесте да утврди да ли је примена специјалних механизама за остваривање парламентарне репрезентације националних мањина на овим изборима служила припадницима националних мањина да лакше остваре своје уставом и законима гарантовано право на политичку партиципацију. Анализа предизборне кампање и редовних активности пружила је основа за закључке да опште дефинисан законодавни оквир, у комбинацији са непостојањем критеријума у подзаконским актима, дају простора за произвољна тумачења и арбитрарну примену ових механизама, који, због тога, веома често не служе основној сврси. Рад нуди и могуће правце у којима би ревизија и измена законодавног оквира и његове примене могла да се креће у будућем периоду.

периодика

НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ И РЕФОРМА ИЗБОРНОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ - НЕУСПЕЛИ ПОКУШАЈ

Реформа политичког система једна је од омиљених политичких тема у Србији. Њој се у јавности и изјавама политичара не приступа аналитички и са студиозношћу која се због озбиљности ове теме очекује. Уместо тога, о њој се прича у зависности од тренутних политичких потреба, популистички и ради стицања политичких поена. Због тога је формирање Акционе групе за реформу политичког система 2015. године, прве институционализоване форма дебате о потребним променама, могло послужити као одлична платформа за изношење различитих предлога, мишљења и иницијатива. Циљ рада јесте да сагледа све предлоге који су од парламентарних странака, али и стручне и друге јавности, дошли до акционе групе а односе се на положај националних мањина у политичком систему и учешће њихових представника у јавним пословима. Као што ће се видети политичка партиципација, па и сам положај, националних мањина заузима незнатно место у дебати о реформи политичког система и ове теме као да интересују искључиво странке националних мањина. Странке генарално, а странке националних мањина посебно, предлажу задржавање пропорционалног изборног система. То је логично понашање које се је компаративно више пута доказивано кроз теоријске парадигме "микро-мега правило" и "максимализација мандата". Нико од актера који учествује у дебати о изборној реформи није сигуран који би изборни модел максимализовао број мандата и да ли имају моћ да га инстутуционализују, што додатно изборне реформе круцијалних елемената изборног система чини мало вероватним. Аутор указује да би већи притисак академске заједнице, медија, цивилног друштва и грађана могао бити окидач за изборну реформу. Она би се кретала у домену изборних техника и процедура везаних за регистрацију бирача, гласање, професионализацију изборних органа у циљу јачања поверења у изборе као једини, демократски, механизам смене власти.

ç