Изабери језик:

Александар Ђорђевић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

периодика

МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

Друштвено-политичке, економске и културне промене условљене неолибералним концептом најразвијенијих држава Запада довеле су у питање значај националних  граница и повећале су ниво њихове пропустљивости. Подривајући превасходно економску, али и политичку и културну раван друштва, механизми економског неоколонијализма данас превазилазе оквире националног идентитета и воде неумитно ка његовој културној и идеолошкој реконструкцији и детериторијализацији. Циљ овог рада је да кроз политичко-културолошку призму анализира мултикултурализам савремених либерално-демократских држава, као и изазове које са собом носи повећан степен миграционих кретања, преиспитујући истовремено развој флуидних граница и евентуалне трансформације националног идентитета, који упркос свему опстаје. Ипак, као последица поменутих процеса, долази се до закључка да традиционални концепти као што су „политике признавања и „политике разлике“, који почивају на култури као кључном фактору, све више бивају обојени успоном радикалног популизма као доминантним аспектом актуелног политичког дискурса.

периодика

НАЧИН ИЗБОРА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ − АКТУЕЛНА ПИТАЊА УСТАВНЕ РЕФОРМЕ

Од увођења вишестраначја у Србији, председник Републике је био у средишту пажње. То нарочито важи за период важења Устава Србије од 1990, али и после, откада је на снази Устав од 2006. Оно што посебно побуђује пажњу и у стручним и у лаичким круговима јесте начин избора председника Републике. Поставља се питање да ли заиста непосредни избори дају неку посебну „моћ“ председнику Републике, и, ако је тако, како то да се председник Тадић понашао као централна уставна фигура, док се доласком на место председника Николића, који се одрекао функције председника политичке партије, уставна и политичка моћ померају готово у потпуности ка председнику Владе, а председник Републике се каткад понаша и испод уставних овлашћења којима располаже. Дакле, да ли начин избора, уставна овлашћења или моћ политичке партије која стоји иза председника чине председника јаким председником. Укратко, поменућемо и нека централна овлашћења председника Републике, због осврта да ли таква овлашћења оправдавају непосредне изборе. Сходно томе, поставља се питање да ли је онда Републици Србији потребан непосредан избор председника Републике и чиме је он оправдан или је примернији посредан избор, преко парламента или посебно изабраног тела.

ç