Изабери језик:

Алекса Николић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Правни факултет Универзитета у Београду

периодика

ВЕНЕЦУЕЛА ИЗМЕЂУ ФЕДЕРАЛИЗМА И УНИТАРИЗМА

Крај XVIII и почетак XIX века је у Јужној Америци обележен борбама за осамостаљење. Моћни феномен деколонизације довео је до појаве првих независних држава на овом континенту и, с тим у вези, првих писаних устава који су представљали симбол те независности. Већина тих устава је била инспирисана тековинама америчке и француске револуције, а за узор је имала Устав САД из 1787. године. Међутим, пуко преписивање појединих америчких института, без уважавања и прилагођавања особеностима латиноамеричког друштва, довело је до тога да је већина тих устава била неприменљива, односно да су били ,,кратког даха''. Такав је случај био дуги низ година и са Венецуелом. Међутим, многе особености државног уређења у Венецуели ставиле су аутора пред дилему: да ли да се у анализи понесе крајње критички, оспоравајући јој тако федерални карактер и закључујући да је у питању квазифедерална држава или да у наставку анализе услед историјских, друштвених и политичких околности, али и са аспекта непрестане промењивости федерализма, приступи реалистички и начелно прихвати федералну форму, а да јој потом, кроз адекватну упоредноправну анализу, пронађе место у ,,свету федерализма''? Аутор се у раду определио за други приступ из неколико разлога. Најпре, пошао je од уставне претпоставке која Венецуелу изричито дефинише као федералну државу. У прилог томе му је послужио и традиционални разлог, а то је да је ово тек друга федерално уређена држава на свету. Уз то, не треба занемарити ни околности које су довеле до настанка федерализма у овој латиноамеричкој држави. На крају, аутор истиче да у Венецуели федерализам представља ,,последњи бедем одбране'' против ауторитаризма. Међутим, полазна претпоставка га неће спутати да укаже на све мањкавости и атипичности уређења у Венецуели.

ç