Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

УЛОГА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У ПРОМОЦИЈИ САЈБЕР ТЕРОРИЗМА

Сажетак

Постепена селидба публике традиционалних медија на друштвене мреже условила је и преобликовање терористичких активности, које су отвореност сајбер заједнице искористиле за убрзање, промоцију и ширење екстремистичких идеја. Поред регрутовања нових чланова и интерне комуникације унутар терористичких организација, друштвене мреже са технолошки све савршенијим платформама (Facebook, Twitter, Instagram, You Tube) добиле су и важну улогу у прикупљању финансијских прилога, организовању логистике, продукцији сопственог публицитета и усмеравању екстерне комуникације ка циљним јавностима. Мењајући публику интернет мења и тероризам, који више није само реакција организованих терористичких група, већ све чешће инезадовољних појединаца. Пракса показује како онлајн подстицање мржње развија офлајн насиље са све већим бројем жртава, при чему децентрализована структура мрежног комуницирања отежава надзор и контролу емитованих информација. У случајевима када држава успешно обара терористичке сајтове терористи креирају нове, стратешки се повлачећи у још дубље и теже приступачне просторе „тамног интернета“. Истовремено, деструктивне акције медијским сликама циљају на креирање колективног страха и панике, па сајбер подршка добија задатак самопромоције терористичких актера.

кључне речи:

Референце

    1. Гаћиновић, Р., „Облици савременог тероризма“, НБПжурнал за криминалистику и право, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2012.
    2. Гаћиновић, Р., „Спољни ненаоружани обици угрожавања безбедносног капацитета државе“, Српска политичка мисао, бр. 1, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
    3. Hoffman, B., Унутрашњи тероризам, Народна књига и Алфа, Београд, 2000.
    4. Jenkins, P., Images of Terror: What we can and can not know abоute Terrorism, Adline de Gruyter, New York, 2003.
    5. Јасић, А., „Терористичка пропаганда и улога медија“, Међународни проблеми, број 1, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 201
    6. Јовановић, М., „Интернет и тероризам“, Култура полиса, год. XI, бр. 25.Нови Сад, 2014.
    7. Јевтовић, З., „Тероризам и медијски рат“, Наука, безбедност, полиција, Криминалистичко-полицијска академија, Vol. XI, No.3, Београд,
    8. Кастелс, М., Моћ комуникација, Клио, Београд, 2014.
    9. Kegley, C., Wittkopf, E., Светска политика, Центар за студије Југоисточне Европе, Београд, 2004.
    10. Laqueur, W., A History of Terrorism, Transatcion Publishers, New Brunswick and London, 2012.
    11. Милашиновић, С. и Јевтовић, З., Методологија истраживања конфликата и кризно комуницирање у савременом друштву, КПА, Београд, 2013.
    12. Петковић, Д., „Утицај интернета на традиционалне медије“. Интернет и јавна сфера у Србији (Ситарски, Милан), Београдска отворена школа, Београд, 2007.
    13. Радојковић, М., Милетић, М., Комуницирање, медији и друштво, Стилос, Нови Сад, 2005.
    14. Стојановић, Ђ., Ђурић, Ж., „Од друштвене контроле до моралне регулације: реартикулисање дискурса моралне панике“, Српска политичка мисао, бр. 2, Институт за политичке студије, Београд, 2015.
    15. Зиројевић-Фатић, М., „Злоупотреба интернета у сврхе тероризма“, Међународни проблеми, број 3, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2011.
    16. Шкулић, М., Алексић, Ж., Криминалистика, Правни факултет, Београд, 2011.
    17. Chermak, S. Gruenewald, J. “The Media Coverage od Domestic Terrorism”, Justice Quarterly, 23, Dec 2006.
    18. Wilkinskon, P., Terorizam protiv demokracije, Golden marketing, Zagreb, 2002.
периодика Политика националне безбедности 1/2016 УДК: 004.738.5:316.776]:323.28+327.88 99-119
ç