Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ТЕРОРИЗАМ У ОБРИСИМА ПОЛИТИКЕ: ТЕРОРИСТА – ЗАСТРАШУЈУЋА ФИГУРА ГЛОБАЛНОГ ЗЛА

Сажетак

Тероризам је застрашујућа појава која се темељи на урођеном људском страху од угрожавања и губитка живота и оштећења материјалних добара. Глобализацијски токови раширили су својеврсни horor teroricus. Извршени терористички чин узрокује пометњу. Као насилна и разорна антисоцијлана појава тероризам изазива потребу за прецизним одређењем и разумевањем. Одатле потиче мноштво теоријских и оперативних дефиниција тероризма. Тероризмом се бави неколико научних дисциплина: наука о безбедности, конфликтологија, полемологија и сл. Од начелног значаја је разликовање појава и категорија моћи, силе, принуде и насиља. Такође је неопходно уочавање различитих облика политичког насиља. Тероризам је политичко насиље sui generis. Као нелегални и нелегитимни насилни чин, тероризам испољава различита својства. У дефинисању тероризма већина аутора се слаже око неколико заједничких особина планираних и реализованих терористичких дела. То су тајност припреме, разорна сила, ефекат у јавности, застрашивање, политичка мотивација. Организовани политички чиниоци државе делују активно у сузбијању тероризма. У борби са тероризмом примењују се антитеростичке и контратерористичке мере. У научним разматрањима тероризма фокусирају се актуелни и реактивни мотиви насиља, али и дубљи структурни разлози ерупције насиља. Одатле извире неопходност теоријских промишљања појаве тероризма који се доживљава као једна од кључлних опасности и зала 21. века.

кључне речи:

Референце

    1. Бојин А., Харт П., Штерн Е., Санделијус Б, Политика управљања кризама, Службени гласник – Факултет за безбедност, Београд, 2010.
    2. Гаћиновић Радослав, Како против тероризма, Миба & Дуга, Београд, 1996.
    3. Гаћиновић Радослав, Тероризам, Драслар, Београд, 2005.
    4. Гаћиновић Радослав, Антитероризам, Драслар партнер, Београд, 2006.
    5. Гаћиновић Радослав, „Феноменологија савременог тероризма“, часипис Војно дело, Београд, бр. 3, 2008.
    6. Гаћиновић Радослав, Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    7. Деспотовић Љубиша, Геополитика деструкције. Разарање држава и националних идентитета у актуелним процеисма глобализације, Каирос, Сремски Карловци, 2015.
    8. Димитријевић Војин, Тероризам, Радничка штампа, Београд, 1982.
    9. Елзесер Јирген, Како је џихад стгао на Балкан. Свети ратници и тајне службе на Балкану, Јасен, Београд, 2006.
    10. Илић Предраг, „О једном нетипчном облику терора и тероризма“, зборник Политичко насиље, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица, 2011.
    11. Кајтез Илија, Револуционарно насиље, Службени гласник – Универзитет у Београду, Факултет безбедности, Београд, 2009.
    12. Кнежевић Милош, „Темељи крипто-политике. Теорија завере или крипто-политика“, зборник Све сфере завере, уредник Бранислав Матић, Студентски културни центар, Београд, 199.
    13. Кнежевић Милош, „Време и простор глобализације. Силицијумско архе човечанства“, зборник Време глобализације, стр. 216-253, Дом културе „Студентски град“, Београд, 2003.
    14. Кревелд ван Мартин, Трансформација рата, Службени гласник – Факултетет за безбедност, Београд, 2010.
    15. Крстић Драган, Психолошки речник, Савремена админстрација, Београд, 1991.
    16. Малуф Амин, Убилачки идентитет, Паидеа, Београд, 2003.
    17. Месан Тјери, 11. Септембрар 2001. Велика превара, Издавачка кућа „Драганић“, Београд, 2002.
    18. Мијалковић Саша, Гаћиновић Радослав, „Симбиоза организованог криминала, тероризма и политике на Коссову и Метохији као изазов и претња националној и регионалној безбедности“, зборник Космет – Гордијев чвор, приредио Јован Ћирић, Институт за упоредно право, Београд, 2008.
    19. Милашиновић М. Радомир, Милашиновић М. Срђан, Основи теорије конфликта, Универзитет у Београду, Факултет безбедности, Београд, 2007.
    20. Miller William, The Anatomy of Disgust, Cambridge, mass. Harvard Universiity Press, 1997.
    21. Милошевић Зоран, Терористи или жртве Запада. Муслиманско питање у западној Европи, Центар академске речи, Шабац, 2015.
    22. Мојси Доминик, Геополитика емоција. Како култура страха, понижења и наде утичу на обликовање света, Клио, Београд, 2012.
    23. Пантелић Небојша, „Генеза албанског екстремизма и тероризма на Косову и Метохији“, Политичка ревија, бр. 1, 2008.
    24. Петковић В. Милан, Сила и моћ у међународним односима, Калеком, Беград, 1997.
    25. Петровић Зоран Пироћанац, Усама бен Ладен. „Зелена Коминтерна“ против јудео-хришћанске цивилизације, Евро, Београд, 2002.
    26. Симеуновић Драган, Политичко насиље, Радничка штампа, Београд,1989.
    27. Симеуновић Драган, Државни удар или револуција, Симтрејд, Београд, 1991.
    28. Симић Драган, Наука о безбедности. Саврмени приступи безбедности, Службени лист СРЈ – Факултет политичких наука, Београд, 2002.
    29. Стерн Џесика, Екстремни терористи, Александриа прес, Београд, 2004.
    30. Стојановић Радослав, Сила и моћ у међународним односима, Радничка штампа, Београд, 1982.
    31. Тодоровић Драган, „Савремени тероризам: Ал Каида у исламском Магребу“, Национални интерес, бр. 1, 2011.
    32. Тофлер Алвин и Хајди, Рат и антират, Паидеиа, Београд, 1998.
    33. Чомски Ноам, 11. септембар, Издавачка кућа „Драганић“, Београд, 2002.
    34. Шћепановић Владислав, Медијски спектакл и деструкција. Естетика деструкције и спектакуларизација стварности: 11. септембар као медијски феномен, Универзитет уметности – Службени гласник, Београд, 2010.
периодика Политика националне безбедности 1/2016 УДК: 323.28+327.88]:321.01 67-99
ç