Изабери језик:
Тема броја

ИСТОРИЈСКИ И ПОЛИТИЧКИ СМИСАО ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ (СРБИЈА, ХРВАТСКА И ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ)

Сажетак

Уџбеници историје, као примарно средство у наставном процесу, нису само преносиоци знања о историјским процесима, појавама и догађајима, већ и значајан чинилац у изградњи и дефинисању личних и колективних идентитета, као и одраз ставова академске заједнице и настојања државе да преко наставе историје и образовних политика формира грађане. Истовремено, настава и уџбеници историје омогућавају да се створи и „слика другога“. Стога је у периоду стогодишњице од стварања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (Краљевине Југославије) – тзв. „прве“ Југославије циљ рада да истражи како је уједињење Јужних Словена – стварање нове државе приказано у уџбеницима у Србији, Хрватској и Федерацији Босне и Херцеговине, након распада Југославије, односно у првим деценијама 21. века. У раду су за компаративну анализу коришћени уџбеници историје за завршне разреде основних и средњих школа (гимназија и средњих стручних школа) у поменутим државама, као и релевантна литература Института за проучавање уџбеника „Георг Екарт“ из Брауншвајга. У току претходне деценије штампане су десетине публикација које се баве наставом историје, уџбеницима и пост-конфликтном помирењу, при чему се о догађајима и последицама Великог рата пише са аспекта изградње „учења о миру“ – тј. како настава историје и уџбеници могу послужити помирењу и пацифирању односа између народа који су били у конфликту. Анализа одабраних уџбеника, који се користе у школама некадашње заједничке државе, међутим, показује да постоје битне разлике у одабиру и начину презентовања наставног градива о стварању Југославије. Заједничко свим уцбеницима јесте да следе европске и националне препоруке о садржају уџбеника, што доводи и до немогућности да се детаљно и/или објективно објасне појаве, процеси и догађаји, као и улога појединаца и/или група, што посредно утиче на културу сећања, изградњу „слике другога“ и формирање идентитета.

кључне речи:

Референце

    • Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за осми раред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
    • Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2016.
    • Колаковић Александра, „Сећање на Велики рат и национални идентитет Срба“, у: Н. Радушки (ур.), Национални идентитет и етнички односи, Институт за политичке студије, Београд 2018, стр. 37–58.
    • Наставни програм за осми разред основног образовања и васпитања, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2010.
    • Наставни програм за гимназије, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2011.
    • Радојевић Мира, Историја Уџбеник за трећи разред гимназије природно-математичког смера, четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа и четврти разред средње стручне школе за образовне профиле правни-техничар и биротехничар, Klett, Београд, 2014.
    • Симић Предраг, Петровић Ивана, Историја 8, Логос, Београд, 2016.
    • Тош Џон, У трагању за историјом, Clio, Београд, 2008.
    • Alaida Asman, Rad na nacionalnom pamćenju, Čigoja štampa, Beograd, 2002.
    • Bojović Želimir, “Novi udžbenici o istoriji Zapadnog Balkana”, Radio Slobodna Evropa, 21. septembar 2010.
    • Guidebook for history textbooks authors: on a common path; new approaches to writing history textbooks in Europe and the Arab and Islamic Worlds, UNESCO, 2012.
    • Glasnik Ministarstva prosvjete i sporta, Nastavni program za gimnazije, Nastavni program za povjest, Zagreb, 2015.
    • Dukić Ivan, Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Hrvatska povjest, udžbenik povjesti za trogodišnje strukovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2003.
    • Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Tragom prošlosti 8 Udžbenik povijesti za 8 razred osnovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2007.
    • Kolaković Aleksandra, “National History as an Element of the National Identity in Serbian History Textbooks for Primary Schools”, in: P. Petrović, M.Radaković (ed.), National and European Identity in Process of European Integration, Belgrade 2013.
    • Kolaković Aleksandra, Jelena Todorović Lazić, “Democracy Throught Centemporary History Teaching in Serbia”, у: D. Dragoman A. Zamfira, Politics and Society: Perspectives on Democracy and Governance in the 21st Century, Lucian Blaga University Press, Sibiu 2017, стр. 79–103.
    • Körber Andreas, The Franco-German History Textbook  From the Perspective of Specialist Didactics, Georg-Eckert-Institut für Internationale Schulbuchforschung, 2009.
    • Korostelina Karina V, Lässig, Simone, History Education and Post-Conflict Reconciliation, Kindle Edition, 2013.
    • Mitrović Andrej, Klio pred iskušenjima i raspravljanja sa Klio, Čigoja, Beograd, 2001.
    • Nastavni plan i program gimnazije Historija/Povjest, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade, Sarajevo, 2016.
    • Seungryeol Kim, “International History Textbook Work from a Global Perspective: The Joint Franco-German History Textbook and Its Implications for Northeast Asia”, Journal of Northeast Asian History, Volume 6, Number 2, December 2009, стр. 75-101.
    • Fuchs Eckhardt, Sammler Steffen, Textbooks Betwenn Tradition and Innovation A Journey Through the History of the History of the Georg Eckart Institute, Georg Eckert Institute – Leibniz Institute for Inter-national Textbook Research, Braunschweig, 2016.
    • Hallett Carr Edward, What is History, Penguin books, London, 1987.
    • Hadžibdić Hadzija, Dervišagić Edis, Mulić Alen, Mehić Vlahidin, Historija za četvrti razred gimnazije, Bosnaska knjiga, Tuzla, 2007.
    • Šobotić Izet, Čehajić Mirza, Historija udžbenik za deveti razred devetogodišnje osnovne škole, NAM Tuzla, Vrijeme Zenica, Široki Brijeg, 2012.
периодика Национални интерес 1/2019 1/2019 УДК 94(497.1)1918“:371.671(497.11)(497.5)(497.6) 171-188
ç