Изабери језик:
Тема броја

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ЕВРОПСКИ ПРОЦЕСИ

СРПСКО ДРУШТВО И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА: ИЗМЕЂУ КУЛТУРНОГ И ПОЛИТИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА

Сажетак

Друштва у транзицији упућена су на тражење спољашње подршке за успостављање унутрашњег реда. Овим друштвима је потребно извесно време за развој нових сопствених политичких структура, а до тада она су упућена на тражење спољашње подр­шке зарад унутрашњег стабилизовања. У перспективи новог светског поретка, као и у претходним епохама, ослањање на подршку других има своју цену коштања: од друштава која се ослањају на друге се, често, захтева да не поступају у складу са претпоставкама сопственог постојања. Полагањем превеликих нада у модел заједнице држава, попут Европске Уније, и деетатизацију привреде и простора, као процеса који ће довести до повезивања на глобалном нивоу, државе/друштва у транзицији су неопрезно изгубиле један део своје моћи, што може бити увод у процес њиховог распадања. Стварањем протектората и тзв. мандатских области, као последице деловања спољашњег фактора на територији држава/друштава у транзицији, долази до разграђивања стабилне државности, чији је израз и губљење културне самосвојности. Осетљива линија везе између глобалног државног просто­ра и његовог дела који има карактер мандатске области захтева свеобухватно осигурање, пре свега, снажну културну акцију која ће омогућити задржавање културног и верског идентитета етничко-културних група на целокупној територији. Из угла Европске повеље о правима културна права су на овим територијама загарантована и утолико више изненађује иницијатива неких земаља чланица Европске уније (јун, 2011) да се српско културно наслеђе, реч је о средњовековним манастирима Српске православне цркве на Косову и Метохији, преотме из ризнице српског културног наслеђа и, посредовањем УНЕСКО прогласи за баштину културе којој не припада тзв. косовске (албанске). Изненађује, истовремено, непостојање континуиране глобалне државне политике која би била усмерена на представљање и очување српског културног наслеђа сопственој и светској јавности то би био снажан допри­нос успостављању унутрашњег реда у српском друштву.

кључне речи:

Референце

    1. Billet Jaak, Maddens Bart, Beerten Roeland, „National Identity and Attitude to­ward Foreigners in Multinational State: A Replication”, Political Psychology, International Society of Political Psychology, бр. 2/2003.
    2. Burke J. Peter, „Identity Change’’, Social Psychology Quarterly, American Socio­logical Association, JSTOR, бр 1/2006.
    3. Гавриловић Данијела, „Динамика идентитета на Балкану’’, Квалитет међуетничких односа и култура мира на Балкану (приредили: Драгољуб Б. Ђорђевић, Драган Тодоровић), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2008.
    4. Гаћиновић Радослав, ,,Национални идентитет и безбедност модерне државе’’, Наука, безбедност и полиција, Криминалистичко полицијска академија, 1/2011.
    5. Konerton Pol, Kako društva pamte, Samizdat B92, Beograd, 2002.
    6. Majer Tomas, Identitet Evrope: jedinstvena duša Evropske unije?, Službeni glasnik, Beograd, 2009.
    7. Мандер Џери, Голдсмит Едвард, Глобализација: аргумент против, Clio, Београд, 2003.
    8. Милошевић Ђорђевић Јасна, ,,Значење националног идентитета’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2002.
    9. Митровић Љубиша, Транзиција у периферни капитализам: огледи из социологије глобалних и регионалних промена, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
    10. Секулић Исидора, Балкан, Алеф, Београд, 2003.
    11. Стојадиновић Миша, ,,Национални идентитет у доба глобализације’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2011.
    12. Стојадиновић Миша, Дејана Вукчевић, „Проблем очувања идентитета на Балкану’’, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2011.
    13. Суботић Момчило, ,,Национални идентитет у процесу глобализације пример Буњеваца’’ Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1
периодика Српска политичка мисао 3/2011 УДК: 316.32:316.722(497.11) 61-75
ç