Изабери језик:
Тема броја

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА У СРБИЈИ И САВРЕМЕНЕ ПОЛИТИКОЛОШКЕ ПАРАДИГМЕ спм1/2019

СРПСКА ПОЛИТИКОЛОГИЈА У СВЕТЛОСТИ МЕЂУНАРОДНЕ НАУЧНЕ ПРАКСЕ

Сажетак

Истраживања у области политичких наука у Србији карактерише неколико хроничних и акутних проблема, који узрокују просечно врло низак квалитет остварених резултата. У односу на академску заједницу у научној области политичких наука – а у оквиру ширег корпуса друштвено-хуманистичких наука – ови проблеми су генерисани како егзогено, тако и ендогено. У егзогене проблеме, или спутавајуће факторе, спадају они који су последица неадекватних институционалних решења везаних за рад ресорног министарства, матичног научног одбора, различитих комисија и стручних тела, и, пре свега, изразито оскудног финансирања (далеко испод европског просека) заснованог на готово неодрживом систему. Ендогени проблеми, генерисани од стране самих припадника академске заједнице у процесу истраживања или објављивања остварених резултата, међутим, барем су једнако озбиљни, а дугорочно можда и штетнији по стање дисциплине у Србији. Они се односе на суштинску неусклађеност академског понашања са међународно прихваћеним добрим праксама у областима као што су: академска етика, поштовање ауторских права, рецензирање чланака, монографија и пројеката, непотизам, успостављање и промовисање клијентелистичких мрежа, али и питања личног и професионалног интегритета заснована на недовољном личном усавршавању и унапређивању категоријално-појмовног апарата дисциплине. Аутор чланка тврди да су, за разлику од егзогених проблема који се махом односе на адекватност правног оквира и доступних материјалних ресурса за истраживање, ендогени проблеми веома тешко решиви у временском распону од једне или чак двеју генерација, тим пре што субоптималне академске праксе подстичу погубне елементе система заснованог у доброј мери на негативној селекцији, чиме се, у крајњој инстанци, и последице егзогених ограничења прогресивно умножавају. У практичној сфери, ово значи да добар део остварених резултата политиколошких истраживања има изразито малу или нема никакву ефективну употребљивост, што целој научној области отежава силазак са пословичне „куле од слоноваче“ у стварни свет, и отвара питање о суштинској егзистенцијалној кризи дисциплине. Закључак је да савремена српска политикологија, барем средњорочно гледано, има још лошију перспективу него што би се дало закључити пуком анализом нормативног и институционалног оквира. Отуда препорука за решавање акутних и хроничних проблема српске политикологије мора, поред захтева за ревидирањем и оптимизацијом институционалног система награда и казни, да обухвати и позив на интернализацију добрих пракси у оквиру саме академске заједнице.

кључне речи:

Референце

    • Водинелић Владимир В., „Забрана плагирања и право цитирања у науци“, Правни записи, Год. VI, Vol. 1, 2015, стр. 126-200.
    • Закон о Фонду за науку Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 95/2018.
    • Жарковић Ракић Јелена et al., Имплементација научних резултата у области друштвених наука у процесима креирања јавних политика у Србији, Институт економских наука, Београд, 2016.
    • Институт за упоредно право, Упоредна анализа начина финансирања научне делатности од стране државе, Институт за упоредно право, Београд, 2018.
    • Пајић Дејан, „Има ли импакт фактор алтернативу?“ у зборнику: Зборник радова са научно-стручног скупа „СНТПИ ’09: Систем научно-технолошких и пословних информација“, 19-20. јун 2009, Центар за евалуацију у образовању и науци, Београд, 2009, стр. 57-60.
    • Симеуновић Драган, „Друштвене и хуманистичке науке између оспоравања и нове улоге у савремености“, Српска политичка мисао, Vol. 58, No. 4, 2017, стр. 13-23.
    • Стојановић Бобан et al., Квалитет докторских студија у области друштвених и хуманистичких наука у Србији, Група за анализу и креирање јавних политика, Београд, 2018.
    • Стошић Иван, Бојана Радовановић и Михајло Ђукић, Истраживања у области друштвених наука у Србији: преглед стања, карактеристични проблеми и препоруке, Институт економских наука, Београд, 2013.
    • Урошевић Бранко и Душан Павловић, „Истраживања у друштвеним наукама у Србији после 1990. године“, Политичке перспективе, 2/2013, стр. 103-128.
    • Шипка Перо, „Десет година наглог раста српске научне продукције: Али шта је са њеним квалитетом?“ у зборнику: Александар Костић (ур.) Наука: стање, стратегија, перспективе, САНУ, Београд, 2016, стр. 33-62.
    • Шипка Перо, „Интернационализација и евалуација као изазови српске хуманистике“ у зборнику: Александар Костић (ур.) Наука: стање, стратегија, перспективе, САНУ, Београд, 2016. стр. 309-329.
    • Avey Paul C.., Michael C. Desch, “What Do Policymakers Want From Us? Results of a Survey of Current and Former Senior National Security Decision Makers”, International Studies Quarterly, Vol. 58, No. 2, 2014, стр. 227-246.
    • Ejdus Filip, Mapping and Analysis of the Social Science Research System in Serbia, Perform, Belgrade, 2018.
    • Elman Colin et al., “Transparent Social Inquiry: Implications for Political Science”, Annual Review of Political Science, Vol. 21, No. 1, 2018, стр. 1-19.
    • Flyvbjerg Bent, Making Social Science Matter, Cambridge University Press, Cambridge, 2001.
    • Flyvbjerg Bent et al. (eds.) Real Social Science: Applied Phronesis, Cambridge, 2012.
    • Lepgold Joseph and Miroslav Nincic, Beyond the Ivory Tower: International Relations Theory and the Issue of Policy Relevance, Columbia University Press, New York [NY], 2001.
    • OECD Science, Technology and R&D Statistics, Main Science and Technology Indicators, Gross domestic spending on R&D, Internet, https://data.oecd.org/rd/gross-domestic-spending-on-r-d.htm, 05/02/2019
    • Smith Elizabeth S. and Akan Malici, “Normative and Ethical Considerations of Political Science Research” у зборнику Elizabeth S. and Akan Malici (ур.) Political Science Research in Practice, Routledge, New York [NY], стр. 188-200.
    • Smith Rogers M., “Should We Make Political Science More of a Science or More about Politics”, Political Science & Politics, Vol. 35, No. 2, 2002, стр. 199-201.
    • The World Bank, Research and development expenditure (% of GDP), Internet, https://data.worldbank.org/indicator/GB.XPD.RSDV.GD.ZS?locations=RS, 05/02/2019.
    • The World Bank, GDP per capita (current US$), Internet, https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD?locations=RS-EU, 05/02/2019.
    • The University of Edinburgh – School of Social and Political Science, Research Ethics, Internet, http://www.sps.ed.ac.uk/research/research_ethics, 06/02/2019.
    • UNESCO Institute for Statistics, R&D Spending by Country, Internet, http://uis.unesco.org/apps/visualisations/research-and-development-spending/, 05/02/2019.
периодика Српска политичка мисао 1/2019 1/2019 УДК 32.01(497.11) 155-170
ç