Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ИСТОРИЈЕ, ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ СРБА И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

„СРЕБРЕНИЦА“, „ОЛУЈА“ И „ДАН СЕЋАЊА“

Сажетак

У раду се у једном ширем историјско-политиколошком контексту анализира Британска резолуција о „Сребреници“ и указује на  геополитички смисао  и повезаност овог конструисаног злочина  са   НАТО- хрватском акцијом „Олуја“, што је отворило процес даљег западног геополитичког редуковања и фрагментације српског политичког и државног простора на Косову и Метохији. Аутор у овом поглављу даље приказује руску принципијелну  политику, спрам намере Запада да Србима и Србији прилепи етикету геноцидног народа и државе, која је у СБ УН резултирала руским ветом, а затим презентује прилично нејасну па и неодговорну политику Владе Србије по питању Британске резолуције, као и последице које из тога следе. У другом делу раматрана је политика Србије  према Хрватској кроз призму обележавања 20-годишњице „Олује“, у којој је Хрватска етнички, са елементима геноцида, почистила готово цео српски народ са простора Републике Српске Крајине и Хрватске. Овде је указано на чињеницу да Хрватска игнорише све споразуме које је потписала са Србијом: од поштовања територијалног интегритета Србије, до повратка прогнаних Срба у Крајину и њиховог материјалног обештећења које износи неколико десетина милијарди евра, само по основу неплаћених пензија Хрватска дугује крајишким Србима више од милијарду евра. Српска власт, као и толико пута у историји, бесмислено повлађује Хрватској, која се сад поставила и као некакав медијатор и арбитар према Србији и њеној тежњи ка чланству у ЕУ. У трећем делу аутор анализира идеју српског премијера Вучића о заједничком дану сећања, коју су суседни лидери глатко одбацили. У раду се указује који је евентуални смисао те идеје и који би били предуслови за њено остварење. Неки од ових предуслова били би поштовање међудржавних споразума између Србије и Хрватске, који између осталог захтевају повратак Срба, чему се Хрватска упорно и без икаквих санкција својих Западних патрона супротставља, јер у њиховом  повратку види и повратак њихове државе- Републике Српске Крајине. Од помирења те врсте, па тиме и од Дана сећања- нема ништа. Зато политичка Србија треба да прихвати идеју   патриотске организације „Светозар Милетић“,  да успостави сопствени култ сећања и подигне монументални објекат, као што је јеврејски Јад Вашем, који би се звао Меморијални центар за српске жртве у 20.  веку.

кључне речи:

Референце

    1. Новости, „ Вуковар протерао ћирилицу“, 18. август 2015.
    2. Новости, 6. август 2015.
    3. Новости, 8. август 2015.
    4. Факти, електронско издање, 15. јун 2015, „Руско „њет“. Резолуција о Сребреници није усвојена“,
    5. Аврамов Смиља, „Негирање наших жртава већ јако иритира Србе“, интервју за Фонд стратешке културе, електронско издање, 17. август 2015.
    6. Аврамов, Смиља, „Истина о Сребреници“,  ТВ БК, Емисија Клопка, 27. јун 2005.
    7. Јанковић, Мирослав, „Сви су они пали узалуд“, Новости, август 2015.
    8. Поповић, Ненад, интервју листу Недељник, електронско издање, 25. август 2015.
    9. Суботић, Момчило, „Српска политика „на парче“ или недостатак националне идеје“, у: Српско питање на Балкану (уредио Момчило Суботић), ИПС, Београд, 2013.
    10. Суботић, Момчило, „Хрватско непријатељство и српске илузије“ у: Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала (приредио Милојко Будимир),  Београд, 2014.
    11. Суботић, Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
    12. Суботић, Момчило, Новија српска политичка историја, ИПС, Београд, 2006.
    13. Херман, Едвард, „Србија је провинција америчке империје“, Печат, 26. новембар, 2010.
    14. Херман, Едвард, Политика геноцида, Весна инфо, Београд, 2010.
    15. Штрбац, Саво, „Удица „домољуба“ за Србе“, Фонд стратешке културе, електронско издање, 14. август 2015.
периодика Политичка ревија 3/2015 УДК 341.322.5(497.5) (497.6)+725.94(=163.41)“19“ 27-49
ç