Изабери језик:
Тема броја

ИЗ ПОЛИТИЧКЕ И ПРАВНЕ ИСТОРИЈЕ

ШПАНСКИ ФИЛИПИНИ КАО ТАЧКА СУСРЕТА ЛОКАЛНОГ И ГЛОБАЛНОГ

Сажетак

Вођена циљем ка успостављању прекоокеанскe базе на Истоку, шпанска монархија окренула се духовном покоравању Филипина и у периоду од XVI до XIX века Шпанија и Мексико извршили су јак утицај на културни идентитет Филипина. Заправо, већ током XVI века дошло је до коренитих промена у друштвеном уређењу Филипина, а сам колонизаторски дискурс обележио је синкретизам филипинске традиционалне културе, азијских и хиспанских културних елемената. Прожимањем локалних и колонизаторских културних пракси Манила се развила као мултикултурални центар прекоокеанске трговине, а филипински идентитет дубоко је обележила синергија Истока и Запада. Да би представили природу шпанске колонијалне управе на Филипинима, историјско-прегледним методом извршили смо анализу аутохтоног уређења Филипина и дали општи приказ развоја колонијалних Филипина. Такође, у светлу поменутог настојања, посебну пажњу посветили смо феномену политичке моћи који је у већини локалних развијених приобалних заједница карактерисала дијалектика подређености и надређености.

кључне речи:

Референце

    1. Abinales P. N., & Amoroso D. J., State and society in the Philipines, Rowman & Littlefield Publishers, Lanham, 2017.
    2. Bacus Elisabeth A., “Later Prehistory of the Philippines: Colonial Images and Archaeology”, Archaeology International, Vol. 2, 2012, p. 54.
    3. Celdrán Ruano Julia, “La configuración del sistema jurídico hispano en las Islas Filipinas: orígenes y evolución (siglos XVI-XVIII)”, Anales de Derecho, [S.l.], v. 27, p. 28-65, dic. 2009. Internet, http://revistas.um.es/analesderecho/article/view/117981, 28/ 01/ 2017
    4. Chuan Han-Sheng. The Chinese Silk Trade with Spanish America from the Late Ming to the Mid-Ch’ing Period. S.l.?, 1973.
    5. Constantino Renato, The Philippines: A Past Revisited, Tala Publishing Servies, Quezon City, 1975.
    6. Díaz-Trechuelo Spinola M. L.,Filipinas: La Gran Desconocida (1565-1898), EUNSA, Pamplona, 2001.
    7. Dominges Ortis Antonio, Španija: Tri milenijuma istorije, Čigoja, Beograd, 2003.
    8. Elizalde Pérez-Grueso M. D.,Repensar Filipinas: Política, Identidad Y Religión En La Construcción De La Nación Filipina, Edicions Bellaterra, Barcelona, 2009.
    9. Flynn Dennis O, and Arturo Giraldez,Born with a “silver Spoon”: World Trade’s Origin in 1571, All-U.C. Group in Economic History, Pasadena, Calif, 1994.
    10. García-Abasolo Antonio. Murallas de piedra y cañones de seda: chinos en el Imperio español (siglos XVI–XVIII). Universidad de Córdoba, Córdoba, 2012.
    11. Gudelj Nadežda, ,,Novo sagledavanje nacije u svetlu globalizma“, Srpska politička misao, Institut za političke studije, Beograd, br. 3/2015, str. 249-259.
    12. Junker Laura L. Raiding, Trading, and Feasting: The Political Economy of Philippine Chiefdoms. University of Hawaii Press, Honolulu, 2000.
    13. Jocano F. Landa, The Philippines at the Spanish contact: some majoraccounts of early Filipino society and culture, MCS Enterprises, Manila, 1975.
    14. Laorden Jiménez L., Navegantes Españoles En El Océano Pacífico: La Historia De España En El Gran Océano Que Fue Llamado Lago Español, L. Laorden, Madrid, 2013.
    15. Malcom George A., The government of the Philippine Islands its development and fundamentals, Nabu Press, 2012.
    16. Mateo Grace E. C. The Philippines: Story of a Nation, Center for Southeast Asian Studies, School of Hawaiian, Asianand Pacific Studies, University of Hawaiʻiat Manoa, Honolulu, Hawaiʻi, 2001.
    17. Phelan John L., The Hispanization of the Philippines: Spanish aims and Filipino responses, 1565-1700, University of Wisconsin Press Madison, 1967.
    18. Reid A., Southeast Asia in the age of commerce, 1450-1680. Yale University Press, New Haven, 1988.
    19. Scott William H., Prehispanic Source Materials forthe Study of Philippine History, New Day Publishers, Quezon City, 1984.
    20. Barangay sixteenth-century Philippine culture and society, Manila, Philippines, Ateneo de Manila University Press, Quezon City,
    21. “Class Structure in the Unhispanized Philippines”, Philippine Studies: Historical and Ethnographic Viewpoints, 
    22. Stošić Sanja, ,,Filipini u kolonijalno doba: više od granice ka Aziji“, Konteksti, (Ivana Živančević Sekeruš, Kristina Ivšić, Maja Bjelica et al.), Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2014, str. 979–993.
    23. Tremml Brigit M., “The Global and the Local: Problematic Dynamics of the Triangular Trade in Early Modern Manila,” Journal of World History, 23/3, 2012, 555-586.
периодика Политичка ревија 2/2017 УДК 340.152:347.152УДК 94(599)“15/18“ 221-238
ç