Изабери језик:
Тема броја

РУСИЈА, АМЕРИКА, ЕВРОПА - ЧЛАНЦИ

РУСИЈА И ОТКРИВАЊЕ МЕКЕ МОЋИ

Сажетак

У овом чланку аутор истражује питање односа Путинове администрације према проблему меке моћи. Најпре се објашњава сам појам меке моћи, и даје кратко подсећање на совјетску историју меке моћи. Затим се анализира процес опоравка и успона Русије под Путиновом администрацијом, да би се након тога истражили узроци окретања ове структуре према истраживању и примени меке моћи, које се лоцира у 2004. Аутор даје детаљан преглед извора и инструмената руске меке моћи, и дефинише подручје на коме се ова стратегија примењује, одвајајући га од других зона утицаја за које се, у недостатку ресурса, оставља ранији метод краткорочног рада са елитом.

кључне речи:

Референце

    1. Stenley I. Ben, “Power”, у The Encyclopedia of Philosophy, 6, The Macmillan Company & the Free Press, New York, 1967.
    2. Винко Ђурић, Путинизам, ИПС, Београд, 2008.
    3. Миша Ђурковић, „Нови амерички унилатерализам”, Међународни проблеми, 2-3/2008, ИМПП, Београд, стр. 226-257.
    4. А. Ginsburgh / А. Noury, „Cultural voting: The Eurovision Song Contest“, CORE Discussion Paper No. 2005/6, фебруар, 2005.
    5. Fiona Hill, Moscow Disovers Soft Power, Brookings Institution, www.brookings.edu/articles/2006/10russia_hill.aspx
    6. Stephen Holmes, “What Russia teaches now: how weak states threa­ten freedom”, The American Prospect, July 1997.
    7. Chalmers Johnson, Americas Empire of Bases, http://www.commondreams.org/views04/0115-08.htm
    8. Сергей Караганов (ур.), Мир вокруг России: 2017. Контуры не­далекого будущего“, Москва 2007. www.karaganov.ru
    9. Peter Kenez, The Birth of Propaganda State, Cambridge University Press, 1985,
    10. Рој Медведев, Путин: повратак Русије, Новости, 2006,
    11. Зоран Милошевић, Путинова ера, ИПС, Београд, 2006,
    12. Наталия Нарочницкая, (ур.) Оранжевые сети от Белграда до Бишкека, Фонд стратегической культуры, 2008
    13. Joseph Nye, Soft Power, Public Affairs, New York, 2004, стр.
    14. Joseph Nye, Bound to Lead: The Changing Nature of American Power, New York, Basic books, 1990.
    15. Olga Oliker, Soft Power, Hard Power and Counterinsurgency, RAND, фебруар,  2008.
    16. Драган Петровића, Русија на почетку 21. века, “Прометеј”, Но­ви Сад, ИПС, Београд, 2007
    17. Nikolai Petrov, „From Menaged Democracy to Sovereign Democ­racy: Putin’s regime evolution in 2005“, PONARS Policy Memo, 396, децембар 2005.
    18. Ана Политковска, Путинова Русија, Пешчаник, Београд, 2008.
    19. Петар Поповић, „Кречење наранџастог“, НИН, 29. 05. 2008, стр. 75, 76
    20. Popescu, Russia’s Soft Power Ambitions, CEPS Policy Breif, No. 115
    21. Francis Stonor Saunders, Who paid the Piper, Granta Books, Lon­don, 1999.
    22. Gil Scott-Smith, The Politics of Apolitical Culture: The Congress for Cultural Freedom, the CIA and Post-War American Hege­mony, Routledge, 2001.
    23. Милан Суботић, Солжењицин, анђео историје, “Логос”, Београд, 2007.
    24. Philip Taylor, Munitions of the Mind, Manchester University Press, 2003
    25. Victor Yasmann, Soft Power Foundations of Putin’s Russia, RFE, 09, www.globalsecurity.org. 11. 2007
периодика Национални интерес 1/2008 УДК: 327(470+571) 25-54
ç