Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

РАЗВОЈ И ЈАЧАЊЕ ДЕМОКРАТСКИХ КАПАЦИТЕТА У СРБИЈИ ПУТЕМ ПРИМЕНЕ ПРАКСЕ ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ

Сажетак

У чланку ауторка анализира догађаје од петог октобра 2000. год. у Србији, њихов исход и њихове различите карактеризације. Указује се на спорност њиховог учесталог одређивања као револуције или преврата, па чак и пуча. Примена метода аналитичког тестирања неких важних обележје ових категорија на разматраном случају Србије, има за циљ не само да покаже да се она овде не мо­гу наћи, те да је употреба тих појмова погрешна, него и да се маркирају и издвоје суштински елементи онога што је у овом примеру заиста примењено као средство политичке борбе. А то је управо еволутивна стратегија масовне грађанске непослушности. Наиме, сила јесте била кључни фактор утицања на правац збивања, делујући тако и на сам њихов исход; али, то је била једна потенцијална и латентна сила која се огледала у масовности активног грађанства и његовој исказаној спремности да се бори, ако буде требало, свим средствима за признавање своје изборне воље. Но, како се сценарио пружања активног, тј. правог (оружаног) отпора режиму није реализовао, протести који су се одиграли 5. октобра остали су на нивоу грађанске борбе за заштиту постојећег уставно-правног поретка, који је сама тадашња власт угрожавала (тзв. узурпација легалитета) својим начином владања. А то је управо кључан моменат који говори да се, и поред квазидемократских услова, одн. непостојања stricto sensu оног строгог институционалног услова који доминантне ролсовске концепције постављају за нужан оквир овакве праксе, протестне акције грађана Србије ипак могу третирати као чинови грађанске непослушности. Системско-институционални контекст представља свакако оквир понашања актера. Али, на друштвено и политичко деловање грађана утичу и друштвене норме. А у случају Србије управо су цивилне норме једне нове политичке културе у настајању обезбеђивале нужан контекстуални оквир за примену праксе грађанске непослушности. Основни закључак до кога се дошло гласи да анализиран случај Србије, као пример успешног спровођења грађанске непослушности ради демократизације политичке моћи, показује колико може бити велик социјални капи­тал и јака политичка снага удружених непослушних грађана, одн. колико активност цивилитета може да допринесе развоју, али и јачању демократских капацитета једног друштва и његових политичких институција. Стога је посебна пажња посвећена и анализи данашњег стања цивилног друштва у Србији, неискоришћености његових социјалних и политичких потенцијала и тенденцијама маргинализације и неодговорне дисквалификације праксе грађанске непослушности.

кључне речи:

Референце

    1. Almond, Gabriel A., Verba, Sidney, Civilna kultura: Politički stavovi i demokraci­ja u pet zemalja, Politička kultura, Zagreb, 2000.
    2. Антонић, Слободан, „Природа петооктобарског преврата, ‘Милошевићево завештање’ и демократска Србија”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    3. Арент, Хана, „О насиљу”, прев. са енгл. Јасна и Илија Вујачић, у: Чедомир Чупић, Политичка антропологија: хрестоматија, ФПН, Чигоја штампа, Београд, 2002.
    4. Бакић, Јово, „Проблеми политиколошког формализма, научног провинциа­лизма и политизације политиколога”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
    5. Беланчић, Милорад, „Демократске промене и отпори”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    6. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, Autumn 2002.
    7. Caplan, Bryan, “Nonviolent resistance: Theory and history”, Humane Studies Re­view, вол. 9, бр. 1, лето 1994; интернет: http://www.HSR.disobedience.htm.
    8. Деспотовић, Љубиша, „Политичка социјализација вредности цивилног друштва као нужан услов демократских промена у Србији”, у: Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
    9. Diamond, Larry, “Is the third wave over”, Journal of Democracy, 3, 1996.
    10. Gandhi, M. K., Autobiografija ili priča o mojim pokusima s istinom, Naprijed, Zagreb, 1966.
    11. Ганди, Махатма, Борба ненасиљем, Комунист, Београд, 1970.
    12. Гоати, Владимир, „Природа поретка и октобарски преврат у Србији”, у: Ива­на Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици про­мена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    13. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност тест за демократску правну државу”, Гледишта, бр. 10-12, 1989.
    14. Јовановић, Милан, „Политички систем и институционални неред”, Политичка ревија, год. II, бр. 1/03, Институт за политичке студије, Београд, 2003.
    15. Keane, John, Reflections on Violence, Verso, London, 1996.
    16. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
    17. King, Martin Luther, Jr., Chaos or Community?, Hodder and Stoughton, London, 1968.
    18. Матић, Милан, Човек и политика, у: М. Матић, Одабрана дела, књ. IV, ИПС, Београд, 2007.
    19. Мићуновић, Драгољуб, „Поглед на промене из перспективе политичара”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    20. Михаиловић, Срећко, „Политичке формуле одржања и промене режима у Србији”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    21. Мировић, Александра, „Грађанска непослушност као једна еволутивна bot­tomup стратегија демократских промена: Случај Србије”, Политичка ревија бр. 01/2011.
    22. Мировић, Александра, „Криза легитимности и престаак политичке облигације, или право и дужност грађанске непослушности”, Српска политичка мисао, вол. 27, бр. 01/2010.
    23. Мировић, Александра, „Нецивилно друштво и насиље у цивилном друштву”, Политичка ревија, год. (XVI) IV, вол. 9, бр. 04/05, ИПС, Београд, 2005.
    24. Мировић, Александра, „Нормативност и демократија” , Политичка ревија, год. (XXII) IX, вол. 26, бр. 04/10, ИПС, Београд, 2010.
    25. Мировић, Александра, „О грађанској непослушности као елементу цивилне политичке културе”, Политичка ревија, вол. 24, бр. 02/10, ИПС, Београд, 2010.
    26. Мировић, Александра, „Савремена схватања грађанске непослушности”, Политичка ревија, вол. 23,бр. 01/10, ИПС, Београд, 2010.
    27. Молнар, Александар, Расправа о демократској уставној држави 4: Грађанска непослушност, Самиздат Б92, Београд, 2002.
    28. Орловић, Славиша, „Проблеми демократске консолидације Србије”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији по­сле 2000. године – годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
    29. Пантић, Драгомир, „Политичка култура и вредности”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, Институт друштвених наука, Београд, 1998.
    30. Павићевић, Ђорђе, „Либералне вредности и политичка стабилност у Србији”, Филозофија и друштво, XIX-XX, ИФДТ; www.doiserbia.nb.rs/img/doi0353-5738/2002/0353-57380209165P.pdf.
    31. Павићевић, Ђорђе, Спасић, Ивана, „Прелазна оцена: Промене у Србији као облик социјалног учења”, у: Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    32. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских уста­нова у Србији после 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
    33. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике”, у: Душан Павловић (ур.), Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Службени гласник, Београд, 2008.
    34. Павловић, Вукашин, Друштвени покрети и промене, ФПН, ЈУПН, Београд, 2003.
    35. Павловић, Вукашин (ур.), Потиснуто цивилно друштво, Еко центар, Бео­град, 1995.
    36. Пејковић, Марко, „Уставни суд у политичком систему Србије и компаративна искуства: Теорија и пракса”, Српска политичка мисао, год. 17, вол. 29, бр. 3, ИПС, Београд, 2010.
    37. Подунавац, Милан, „Будућност либералне револуције у Србији”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    38. Подунавац, Милан, „Политичка култура и политичке установе”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, Институт друштвених на­ука, Београд, 1998.
    39. Радбрух, Густав, Филозофија права, Нолит, Београд, 1980.
    40. Радојевић, Миодраг, „Уставни суд Србије”, Политичка ревија, год. (XXI) VIII, вол. 20, бр. 2/09, ИПС, Београд, 2009.
    41. Ракић, Миле, Драган Јовашевић, Насиље и демократија, ИПС, Београд, 2009.
    42. Ројтерс, „Оштар закон о информисању”, Вести Б92,09.2009; интер­нет: www.naslovi.net/2009-09-01/b92/rojters-ostar-zakon-o-mformisanju/130352g; 06/04/2010.
    43. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгорица, 1998.
    44. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
    45. Симић, Драган, Позитиван мир: Схватања Јохана Галтунга, Академија Но­ва, Архив Кљакић, Београд, 1993.
    46. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Предраг Крстић (ур.), Критички појмовник цивилног друштва (II), Група 484, Београд, 2004.
    47. Становчић, Војислав, „Шта данас и овде значи и подразумева демократија?”, у: Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
    48. Становчић, Војислав, Власт и слобода, УПН, Чигоја штампа, Београд, 2003.
    49. Stevanović, Branislav D., “Theoretical and valuable foundations of the right to civil disobedience”, Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology and Psychology, 4, No. 1, 2005; интернет: www.ceeol.com.
    50. Стојановић, Светозар, „Демократска револуција у Србији”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    51. Торо, Хенри Дејвид, Валден; О грађанској непослушности (са „Предговором” Зоре Миндеровић), Српска књижевна задруга, Београд, 1981.
    52. Тркуља, Јовица, „Србија на историјској прекретници”, у: И. Спасић, М. Суботић (урс.), Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, ИФДТ, Београд, 2001.
    53. Васовић, Мирјана, „Политичка социјализација и промене политичке културе”, у: Мирјана Васовић (ур.), Фрагменти политичке килтуре, ИДН, Београд, 1998.
    54. Васовић, Вучина, Павловић Вукашин (урс.), Услови и стратегије демократизације, ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
    55. „Закон о информисању неуставан”, Политика, 22.07.2010; инетернет: www. politika.rs/rubrike/Drustvo/Neustavne-kaznene-odredbe-izmena-Zakona-ojavnom-informisanju.lt.html (31/01/2011).
периодика Српска политичка мисао 3/2011 УДК: 321.7:323.25(497.11) 177-204
ç