Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

РАТНИ ВЕТЕРАНИ: ПЕРЦЕПЦИЈА ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ПОДРШКЕ

Сажетак

Рад се бави односом државних институција према ратним ветеранима у Србији посматрано из перспективе ветерана. На трагу Малешевићеве[1] теорије рата, као организованог насиља и идеолошке легитимације, показано је како ови друштвени механизми делују у миру, из угла ратних ветерана. У истраживању је суделовало 30 ратних ветерана који су учествовали у ратовима на територији биживше Југославије. Испитани су методом полуструктурисаног интервјуа. Циљ истраживања био је да се утврде мишљења, ставови и искуства ратних ветерана о властитом положају у друштву кроз најважније аспекте интеракције са државним институцијама. Резултати истраживања показују да у самоперцепцији испитаника преовладава незадовољство због: а) (не)признавања различитости коју учествовање у рату доноси, односно специфичности тегоба које подразумева процес преласка из ратног у мирнодопски начин живота, б) стереотипног и етикетирајућег става државних службеника, в) фрагментације ветеранске популације у виду дискриминаторних пракси правосуђа. Добијени налази сугеришу да створени институционални предуслови за укљученост у социјални живот нису довољни да припадници проучаване групе могу да се изборе с манифестним проблемима, али још више са латентним препрекама у свом покушају да „наставе живот“ у мирнодопским условима, који су некада прекинули како би, као војни обвезници учествовали у ратним дејствима. У раду су сагледани пре свега нематеријални аспекти социјалне искључености који потичу од преласка са ратних услова живота на мирнодопски начин живота.

кључне речи:

Референце

    1. Рандал Колинс, „Златно доба макроисторијске социологије“, Теме, 25(1-4), 2001, Ниш, стр. 32-48.
    2. Марковић–Савић Оливера. „Идентитет ратних ветерана“, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, Косовска Митровица, бр. 45-4, 2015, стр. 275-290.
    3. Петровић Јасмина, Јовановић Зоран, „Жељуша (Димитровград)“, у зборнику: Село у пограничју источне и југоисточне Србије, (приредили: Драгољуб Ђорђевић, Ђура Стевановић, Драган Тодоровић), Службени гласник, Завод за проучавање села, Београд, 2012, стр. 237-262.
    4. Рашевић Живорад, „Ветерани пред Европским судом за људска права: Вучковић и други против Србије“, Анали Правног факултета у Београду, број 63(1)/2015, стр. 234-251.
    5. Старчевић В. Срђан, Благојевић Срђан. „Кревелдов спор са Клаузевицем – да ли је смисао рата политички?“, Српска политичка мисао, бр. 2/2017, стр. 117-134.
    6. Стојадиновић Миша, Рашковић Таловић Виолета, „Изазови развоја демократије у савременом друштву: политичко насиље и теорија (не)праведног рата“, Српска политичка мисао, бр. 1/2016, стр. 49-64.
    7.  Хантингтон Самјуел. Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, „Романов“, Бања Лука, 2000.
    8. Шкорић Марко, Кишјухас Алексеј, „Рандал Колинс и макроисторија друштвених промена као повратак класичном теоријском наслеђу у социологији“, Социолошки преглед, бр. 2, 2016, стр. 179-207. doi:10,5937/socpreg1602179S
    9. Gat Azar, “The Roots and Evolution of Conflict: From Cain to the Present” in: The Ashgate Reseach Companion to War (eds. Hall Gardner, Oleg Kobtzeff), Routledge, Abingdon, 2012 (online), стр. 74, Internet, https://www.routledgehandbooks.com/doi/10.4324/9781315613741.ch2, 25/03/2018.
    10. Kaldor Meri, Novi i stari ratovi, Čigoja štampa, Beograd, 2005.
    11. Kalyvas Stathis, The logic of violence in civil war, https://pdfs.semanticscholar.org/f182/9d0a3bb788ff0f811f249f886aaa23ff8a95.pdf, 26/03/2018.
    12. Kimlika Vil, Opalski Magda, Može li se izvoziti liberalni pluralizam?, Beogradski centar za ljudska prava. Beograd, 2002.
    13. Malešević Siniša, Sociologija rata i nasilja, Jesenski i Turk, Zagreb, 2011.
    14. Marković–Savić Olivera, “Social trauma of war veterans”, The Sociological Review, Faculty of Philosophy, Skopje, br. 1/2015, стр. 117-128.
    15. Viljem Rajan, „Kako okriviti žrtvu“, Кultura, Beograd, број 70, 1985.
    16. Smit Antoni D., Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 1998.
    17. Žunec Ozren, „Apsolutna žrtva i relativna kompenzacija: proturječja društvenog položaja veterana i državne skrbi za ratne veterane i invalide“, Polemos (časopis za interdisciplinarno istraživanje rata i mira), Hrvatsko sociološko društvo i Naklada Jesenski i Turk, Institut za društvena istraživanja, Zagreb. br. IX/18, 2006, стр. 11-42.
периодика Српска политичка мисао 2/2018 УДК 316.66-058.65(497.11) 177-193
ç